„Berliner cajtung": Prazna stolica Srbije kao upozorenje Evropskoj uniji

Evropska stolica Srbije ostala je prazna na samitu Evropska unija–Zapadni Balkan, a taj čin nemački dnevnik Berliner cajtung tumači kao politički signal dubljeg i ozbiljnijeg značaja, koji prevazilazi protokolarni gest i otkriva suštinsku krizu odnosa Beograda i Brisela.

Kako piše ovaj list, demonstrativno odsustvo predstavnika Srbije može se objasniti dvostruko: s jedne strane politikom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i rastućim nepoverenjem evropskih prestonica prema pravcu kojim se kreće Beograd, a s druge strane upornim ignorisanjem geopolitičke realnosti od strane Evropske unije. Odluka Srbije da ne učestvuje na samitu, navodi Berliner cajtung, direktna je posledica prethodne odluke Saveta EU za opšte poslove da Beogradu ponovo uskrati otvaranje klastera tri u pristupnim pregovorima. Taj korak bi, iako simboličan, bio značajan signal, posebno imajući u vidu da su pregovori Srbije sa Unijom praktično u zastoju već skoro četiri godine.

Nemački dnevnik ističe da su razlozi za blokadu brojni i da odražavaju rastuće nepoverenje država članica prema vlastima u Beogradu. Prema informacijama koje je dansko predsedavanje EU dostavilo Srbiji, i Nemačka se u međuvremenu pozicionirala protiv otvaranja klastera. Među skepticima su, kako se navodi, i baltičke države, Švedska i Finska, ali i susedne članice EU – Hrvatska i Bugarska.

U Beogradu se takav stav doživljava kao uvreda i kao jasan politički signal da se reforme koje su u Srbiji sprovedene ignorišu. List prenosi ocenu analitičara i direktora beogradskog Instituta za evropske studije Slobodana Zečevića, koji smatra da je Vučić bojkotom samita izrazio nezadovoljstvo načinom na koji je Srbija tretirana. Prema njegovim rečima, Srbija ispunjava ono što se od nje traži, ali uprkos tome ne dobija mogućnost da otvori klaster tri.

Sa druge strane, u brojnim članicama EU situacija se sagledava drugačije. Savet EU je, podseća Berliner cajtung, nedvosmisleno poručio da dinamika približavanja Srbije zavisi od napretka u dve ključne oblasti – vladavini prava i normalizaciji odnosa sa tzv. Kosovom. Upravo u tim segmentima, kako se navodi, mnoge članice vide ozbiljne deficite.

Jedan od odlučujućih faktora za blokiranje otvaranja klastera jeste i nedostatak spremnosti Srbije da svoju spoljnu politiku uskladi sa Evropskom unijom, pre svega kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji. 

Istovremeno, Berliner cajtung ocenjuje da Brisel zanemaruje „centralnu geopolitičku realnost“, a to je da Zapadni Balkan nije moguće stabilizovati bez Srbije, a još manje protiv Srbije. Bez konstruktivnog uključivanja Beograda, piše list, nezamislivi su trajni mirovni poredak i dublja ekonomska integracija regiona, imajući u vidu uticaj Srbije na Republiku Srpsku, na srpsku zajednicu na Kosovu, kao i na politička kretanja u Crnoj Gori.

„Srbija koja bi okrenula leđa Evropskoj uniji bila bi politička katastrofa za Evropu“, navodi nemački dnevnik. Kontinuiranim frustriranjem najvažnije zemlje regiona, EU, kako se ističe, postiže upravo suprotno od onoga što deklarativno želi. Umesto da izvozi stabilnost, Brisel svojom neodlučnošću širi nepoverenje i stvara opasan vakuum moći, koji drugi akteri, poput Kine, već ciljano koriste. Prazna srpska stolica, zaključuje list, nije samo protest jedne države, već zlokobno upozorenje na propast politike koja rizikuje da geopolitički rivali Evropskoj uniji preuzmu njeno „sopstveno dvorište“.