Digitalizacija obrazovnog sistema korak po korak

Funkcionalnost, stabilnost i inovacije u obrazovnom sistemu na republičkom nivou su tri glavne karakteristike koje predstavljaju nit vodilju u radu aktuelnog prosvetnog vrha, ukazao je Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete, kao jedan od govornika i učesnika okruglog stola na temu „Sistem obrazovanja na raskrsnici”. Organizator i domaćin tribine bila je Kulturno-prosvetna zajednica Srbije (KPZS). Namera je bila da se diskutuje o problemima douniverzitetskog i univerzitetskog obrazovanja i da se u razgovoru iznedre potencijalna rešenja, ali se pozivu za učešće nisu odazvale sve zvanice.

Prema pojašnjenju domaćina, „u srpskom društvu u kojem se tokom tranzicije strukturno menjaju svi podsistemi samo je visoko obrazovanje ostalo nedirnuto”, dok je „najveći broj političkih problema stvoren žilavim održavanjem samoupravne organizacije visokog obrazovanja”, pa tako „današnje blokade na univerzitetu nisu situacione prirode, već sastavni deo postojećeg univerziteta”.

Ukazujući da će „iz ove najozbiljnije krize sistema visokog obrazovanja morati da se izađe sa održivim rešenjima” KPZS postavila je pitanje: kako dalje?

Među dilemama za razmatranje i dijalog bili su i argumenti uporne odbrane postojeće autonomije univerziteta, odvajanje političke aktivnosti od institucija obrazovanja, zašto je utihnuo govor o modernizaciji univerziteta, šta motiviše deo nastavnika, dekana i studenata da blokadama zabranjuju studiranje kolegama i predavanje profesora...

Po mišljenju prvog čoveka ovdašnjeg obrazovnog sistema, „paradoksalan nije samo antiprosvećeni karakter pobune institucija znanja nego i što ta pobuna nastaje u trenutku kada je država finansijske resurse locirala na obrazovanju”. Stanković je uz to istakao i da će „više od 30 odsto biti povećane plate univerzitetskih radnika od 1. januara 2025. godine do 1. januara 2026. godine”. Ukazao je i da je „još uvek zadržan onaj model upravljanja na univerzitetu koji podrazumeva potpuno autonomnu regulaciju upravljačkog prava univerziteta koji pritom nije osnivač ni glavni finansijer samoga sebe”. „Dakle, paradoks je da se univerzitet pobunio onda kada je najviše novca u njega ulagano i najzad kao i anacionalni karakter tih pobuna”, smatra ministar prosvete.

„Ono što su sada naši zadaci jeste da do kraja ovog semestra i ovog polugodišta uspostavimo do kraja funkcionalnost sistema. Sledeća tačka jeste stabilizacija. Zatim inovacije, da korigujemo sve ono što smo uočili kao propuste i ovakvi simpozijumi i služe da bi zapravo mi koji smo donosioci odluka čuli ljude koji pripadaju toj sferi. Zasta je porazno da posle više od 30 godina pluralizma u društvu nemamo dovoljno racionalnosti i tolerancije da ovde sede i oni koji drugačije misle”, konstatovao je resorni ministar.

Govoreći o inovacijama Stanković je ukazao da su one s jedne strane očekivane u normativnom smislu, „dakle, promena zakona tamo gde je to neophodno, međutim, potrebna je i institucionalna promena, univerzitet treba da izgleda drugačije”.

Ministar prosvete smatra da obrazovni sistem treba da ide u korak s vremenom, ali, kako je rekao, vrlo obazrivo, te da transformacija obrazovnog sistema u digitalnom smislu treba da ide korak po korak budući da se, kako je obrazložio, zemlje koje su daleko odmakle u tom smislu sada vraćaju unazad.

„U Srbiji 99,5 škola je povezano s internetom, a 40 odsto može da koristi brzinu protoka interneta potrebnu za veštačku inteligenciju (VI). Nedostaju nam zakonska regulativa o korišćenju VI i razvijanje kompetencija nastavnika da to rade, inače mi tehničke pretpostavke za to imamo”, istakao je Stanković, na skupu u Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije.