Zašto se od uvođenja sankcija kupci „Lukoila" smenjuju na dnevnom nivou

Ili je privatna ruska kompanija „Lukoil” loša udavača, ili za njenu udaju mnogo traže, tek prošlo je skoro mesec dana od najave da je pronađen kupac – švedski milijarder vlasnik „Gunvora”, a mlada i dalje čeka. U međuvremenu je bilo još troje „sigurnih”, ali i oni su pre iz igre izašli, nego što su u nju ušli. To naravno nije razlog da se i dalje ne špekuliše ko je viđen za novog vlasnika, pa svako ko zatraži bilo kakvu informaciju od američkog OFAK-a odmah je targetiran kao siguran kupac.

Krajnji rok za preuzimanje „Lukoila”, kojem je uz NIS i „Rosnjeft”, američki predsednik Donald Tramp uveo sankcije, ističe 17. januara 2026. Ali OFAK može dodatno da produži rok da bi se transakcija obavila. Kada i pod kojim uslovima i uz to da novac bude deponovan negde na nekom računu, odnosno da prodavac em ostane prisilom bez imovine, em da čeka da mu novac jednog dana bude isplaćen, teško da može da bude posao po sistemu „klizi kao po loju”.

Posle „Gunvora”, koji je odustao od priče posle sedam dana jer mu je zamereno da je imao veze s ruskim vlasnikom, interesovanje je pokazao i „Ekson mobil” i „Ševron”, ali ni od toga ništa nije bilo. Potom banka Htelus, koja se na listi interesenata zadražala pet dana iako se očekivalo da bi ta priča mogla da dobije srećan kraj jer je u posredovanje bio uključen Brajan Lanza, bivši Trampov savetnik koji se svojski potrudio da OFAK produži „Lukoilu” licencu do 17. januara za vođenje pregovora i zaključivanja sporazuma radi prodaje ove ruske kompanije.

Potom se pojavio još jedan pretendent kompanija „Midad enerdži”, na čijem je čelu brat savetnika za nacionalnu bezbednost Saudijske Arabije koji je učestvovao u pregovorima između SAD i Rusije početkom godine. Za „Naftnu industriju Srbije” se za sada nisu pominjala zvanična imena kupaca, ali bi lepe vesti, kako je najavljeno, mogle da budu potvrđene od ponedeljka.

Dakle, na pitanje zašto se potencijalni kupci menjaju takvom brzinom, bivši pomoćnik ministra energetike Raša Kojčić kaže za naš list da je očigledno da OFAK ima vrlo stroge kriterijume pri odabiru potencijalnog kupca.

– Čini mi se da ne pretenduju na to da jedan kupac preuzme kompletnu imovinu. Drugo, taj potencijalni kupac ne sme da ima nikakve dodirne tačke sa ruskim kapitalom, niti da je poslovao sa rusim kompanijama. Pritom, teško je naći naftnu kompaniju koja nije na nekim projektima sarađivala sa ruskim kapitalom – kaže Kojčić.

Iz svega što je moglo da se vidi jasno je da samo američki OFAK zna zbog čega je odbio sve dosadašnje ponude i da očigledno imaju neke svoje parametre na osnovu kojih procenjuju ko je poželjan.

– „Lukoil” ima svoje benzinske stanice po USA, što znači da teško da nije bilo saradnje u naftnom i gasnom sektoru sa kompanijama koje bi se pojavile i kao potencijalni kupci. Kada i ako do prodaje dođe, najvažnije je da kompanija nastavi da posluje bez daljih uslovljavanja i ograničenja jer to je jedino bitno u bilo kojem delu sveta gde „Lukoil” ima svoje ogranke. Svima je u interesu da se nastavi snabdevanje tržišta gde se „Lukoil” već i pozicionirao – kaže Kojčić.

On dodaje da mu nije baš jasno ni kako OFAK gleda, primera radi, na gasno polje Šah de Niz u Azerbejdžanu gde su i „Britiš petroleum” i Turske i USA kompanije pa čak i neke iranske. A takvih primera ima više. Kako će, primera radi, nastaviti da funkcioniše rafinerija u Burgasu, da li će Rafinerija „Ploešti” u Rumuniji nastaviti da radi. Rafinerija u Burgasu je takođe bila predmet pregovora i još u avgustu je bilo reči da će je kupiti turski „Sohar” i da se očekuje da ceo posao bude gotov za dva meseca, a sada više to niko ne pominje – ističe naš sagovornik.

Kako prenosi ruski telegram kanal „Neftebaza”, u slučaju Saudijaca za preuzimanje „Lukoila” izvršila bi se gotovinska uplata, a potom bi novac bio deponovan na računu kojem bi „Lukoil” dobio pristup tek nakon ukidanja sankcija.

Ako se saberu vrednosti „Lukoila” van Rusije, prema poslednjim procenama reč je o 8–9 milijardi dolara vrednosti, od čega oko 4,5–pet milijardi SAD dolara otpada na Evropu, a preostale četiri milijarde u prijateljskim i neutralnim državama.

Isti ruski izvor navodi da je uverenje da će ino-imovina kompanije „Lukoil” ikada biti prodata sve slabije. Cela situacija sve više liči na to da je pretendentu na imovinu „Lukoila” potreban prestižan status.