U Budimpešti slučajno pronađen rukopis star devet vekova

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – U biblioteci Odeljenja za istoriju arhitekture i zaštitu spomenika pri Budimpeštanskom univerzitetu za tehnologiju i ekonomiju (BME), jednoj od najstarijih u Mađarskoj, otkriveni su fragmenti kodeksa pisani na pergamentu, starom gotovo devet vekova. Ovo izuzetno otkriće predstavlja jedno od najznačajnijih u oblasti srednjovekovne rukopisne baštine poslednjih decenija, saglasni su stručnjaci.

Fragmente je pronašla bibliotekarka Marija Lajtgeb, koja je, tokom redovne kontrole stanja knjiga, primetila da je povez jednog starog arhitektonskog traktata počeo da se odvaja. Unutar drugog toma knjige „Najlepše građevine Đenove i njene okoline”, koju je 1818. godine napisao francuski arhitekta Martin Pjer Gotje, otkrila je pet traka starog pergamenta, vešto zalepljenih za unutrašnjost korica. Ispostavilo se da je reč o fragmentima latinskog rukopisa iz 12. veka.

Stručnjaci Gabor Šarbak i Fani Hende, članovi istraživačke grupe koja deluje pri Nacionalnoj biblioteci Sečenji, potvrdili su da se radi o delovima komentara Svetog Amvrosija na Jevanđelje po Luki. Njihova analiza je pokazala da su fragmenti nekada bili deo većeg pergamentnog lista, koji je u 19. veku isečen i iskorišćen kao pojačanje u koricama knjige, što je bila česta praksa francuskih knjigovezaca tog doba.

Ovo otkriće baca novo svetlo ne samo na sudbinu izgubljenih srednjovekovnih rukopisa, već i na praksu njihovog recikliranja tokom kasnijih vekova. Pergament, kao izdržljiv materijal, često je korišćen za ojačavanje poveza novijih knjiga. Upravo zahvaljujući tome, fragmenti su preživeli vekove i sada mogu biti predmet daljih istraživanja.

Biblioteka u kojoj su fragmenti pronađeni osnovana je pre više od 160 godina i predstavlja jedinstvenu instituciju u Mađarskoj. Njen fond obuhvata više od 23.000 knjiga i oko 3.000 časopisa, među kojima su i brojni retki i vredni naslovi iz oblasti arhitekture od 16. do 18. veka. Upravo u ovakvom okruženju, gde se istorija i struka prepliću, došlo je do ovog nesvakidašnjeg otkrića.

Poreklo samih fragmenata ostaje delimično nepoznanica. Prema dostupnim inventarskim zapisima, tom o kojem je reč stigao je u biblioteku 1962. godine. Međutim, taj datum nije konačan, jer su zbirke različitih odeljenja za arhitekturu više puta premeštane i ponovo katalogizovane. Na osnovu pečata vlasništva i rukopisnih natpisa u knjizi, istraživači pretpostavljaju da je ona nekada pripadala arhitekti Antalu Veberu. Knjiga je najverovatnije ušla u bibliotečke fondove tokom osamdesetih godina 19. veka, kada je ta ustanova delovala pod vođstvom čuvenog arhitekte Alajoša Hausmana, koji je u velikoj meri oblikovao arhitektonsko obrazovanje u Mađarskoj.

Ono što sledi jeste pažljiv proces izdvajanja i restauracije fragmenata. Prema rečima stručnjaka, plan je da se, uz primenu savremenih metoda, rekonstruiše originalni izgled pergamentnog lista. Oni se nadaju da će na osnovu oblika, dimenzija i teksta moći da utvrde kako je izgledao originalni rukopis i kojem manastiru ili skriptorijumu je pripadao. Namera je da fragmenti ostanu u vlasništvu univerziteta, a biblioteka će, u saradnji sa konzervatorima i finansijskim donatorima, obezbediti odgovarajuće uslove za njihovo dugoročno čuvanje.

Zbog složenosti postupka razdvajanja pergamenta od knjiškog poveza, kao i specijalnih uslova potrebnih za njegovo skladištenje, univerzitet planira da konkuriše za sredstva putem domaćih i međunarodnih grantova.

Istovremeno, otkriće je već izazvalo interesovanje šire naučne javnosti, a posebno istoričara, teologa i paleografa.

„Ovo izuzetno otkriće potvrđuje važnost i potencijal biblioteka kao mesta ne samo čuvanja znanja već i novih otkrića. Dok traje digitalna transformacija i sve više izvora postaje dostupno na internetu, ovakvi događaji podsećaju na neprocenjivu vrednost fizičkih zbirki i pažljivog rada bibliotekara. Ko zna koliko još sličnih fragmenata leži skriveno u koricama starih knjiga, čekajući da ponovo ugledaju svetlost dana”, kaže za naš list istoričar umetnosti Karolj Ujhelji.

On ističe da ovakva otkrića mogu da podstaknu mlade istraživače da se više okrenu humanističkim naukama i proučavanju kulturnog nasleđa.

Univerzitet planira da organizuje izložbu posvećenu ovom otkriću, na kojoj će biti prikazani fragmenti, rekonstrukcije izgleda kodeksa i istorijski kontekst u kojem je nastao. Takođe je u planu i digitalizacija novootkrivenih fragmenata, kako bi bili dostupni široj javnosti i naučnim krugovima širom sveta.