Umesto ravnopravne izborne borbe i na ovim parlamentarnim izborima Srpska lista, najdominantnija srpska politička grupacija na Kosovu i Metohiji, bila je primorana da se bori protiv pravnog nasilja od strane Albina Kurtija, koji bi da eliminiše Srbe iz svih institucija. Prioriteti Srpske liste, koju čeka mnogo problema i na sam dan izbornog procesa, a i posle, jesu odbrana i opstanak srpskog naroda na ovim prostorima, uz opravdana očekivanja da ćemo osvojiti svih deset mandata.

Ovo u razgovoru za „Politiku” kaže Igor Simić, član Predsedništva Srpske liste, uz očekivanje da će međunarodna zajednica koja godinama ćuti opravdati svoje postojanje kroz formiranje Zajednice srpskih opština, na koju se čeka više od 12 godina. Nada se i da će predstavnici međunarodnih misija u sklopu mandata rešiti političko pitanje takozvanog zakona o strancima, čiji je cilj dodatno iseljavanje Srba sa ovih prostora, što znači novi pokušaj etničkog čišćenja Srba sa Kosova i Metohije.

Dok se Srpska lista, pošto joj je to nametnuto, bavila već viđenim tehničkim pitanjima u vezi s učešćem, odnosno diskvalifikacijom iz izborne trke 28. decembra, Albin Kurti i albanska opozicija uveliko su se dali u predizbornu kampanju. Šta vam je prioritet u ovih nekoliko dana?

Dok su Albin Kurti i albanske stranke bez ikakvih prepreka vodili kampanju i obećavali ono što znaju da neće ispuniti, Srpska lista je bila izložena otvorenom institucionalnom progonu i pokušaju da se Srbima oduzme osnovno demokratsko pravo – pravo da biraju i budu birani. Umesto ravnopravne izborne utakmice, bili smo primorani da se borimo protiv pravnog nasilja, političkih pritisaka i očigledno režiranih pokušaja diskvalifikacije. Naš prioritet u ovim danima nije marketing, već odbrana političkog opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, očuvanje jedinstva i sprečavanje da Kurti svojom samovoljom trajno eliminiše Srbe iz svih institucija.

Po standardnom receptu, skoro u cik izbora, krenuo je udar na Srbe. Porušeni su nadgrobni pravoslavni spomenici, opljačkane kuće, a uhapšeno je pet maloletnih počinilaca i jedan nešto stariji Albanac, za kojeg se ispostavlja da nije kriv. Kako ovo ocenjujete?

Svaki izborni ciklus prate isti scenariji – čim se približi dan glasanja, počinje organizovani pritisak na Srbe. Skrnavljenje pravoslavnih groblja, pljačke srpskih domova i zastrašivanje porodica nisu izolovani incidenti, već poruke mržnje i netrpeljivosti koje se šalju celom srpskom narodu. Hapšenja koja se završavaju relativizacijom krivice i „slučajnim” oslobađanjem odgovornih samo dodatno potvrđuju da sistem ne želi pravdu, već privid reda. Ovo je direktna posledica politike Albina Kurtija, koji godinama gradi atmosferu u kojoj su Srbi legitimna meta, a svaki napad na njih se minimizuje ili opravdava.

I Samoopredeljenje i albanska opozicija su se rasuli po svetu, ne bi li namakli što veći broj glasova dijaspore. S obzirom na to da se tek po Novoj godini očekuje brojanje albanskih glasova van Kosova i Metohije, da li mislite da je ovo možda opet neki trik, prvenstveno Kurtija, kako bi, navodno, ovi glasovi bili odlučujući za eventualnu pobedu Samoopredeljenja?

Kampanja usmerena ka dijaspori i odlaganje brojanja glasova van Kosova i Metohije s pravom izazivaju sumnju. I ranije smo bili svedoci da se upravo ti glasovi koriste kao sredstvo za prekrajanje izborne volje i političke trgovine. Ne zaboravite da je na taj način na februarskim izborima ukraden jedan mandat iz ruku srpskog naroda, odnosno Srpske liste i dodeljen Kurtijevom miljeniku Nenadu Rašiću. Ne isključujemo mogućnost da se i ovoga puta pokuša manipulacija, kako bi se Albinu Kurtiju obezbedila prednost, uključujući i mandate koji pripadaju nevećinskim zajednicama za formiranje vlasti. Zato insistiramo na transparentnosti i kontroli celokupnog izbornog procesa, jer je poverenje u institucije ozbiljno narušeno upravo delovanjem aktuelne vlasti. Centralna izborna komisija je odavno izgubila legitimitet upravo zbog nezakonitih odluka koje su donošene protiv Srpske liste u prethodna tri izborna ciklusa.

Srpska lista očekuje svih deset mandata. Nema predstavnika u biračkim odborima i predsedavajućih biračkim odborima vaše partije na licu mesta, na sam dan izbora. Može li da se dogodi situacija kao 9. februara, pa da jedan mandat bude dat „miljeniku” Prištine?

Srpska lista opravdano očekuje svih deset mandata, jer iza nas stoji jasna i nedvosmislena podrška srpskog naroda, naše države i predsednika Aleksandra Vučića. Međutim, činjenica da nam je onemogućeno puno učešće u biračkim odborima i da nemamo svoje predsedavajuće na biračkim mestima otvara prostor za manipulacije. Iskustvo od 9. februara nas uči da ništa ne sme biti prepušteno slučaju. Nećemo zatvarati oči pred mogućnošću da Priština ponovo pokuša da jedan mandat „pokloni” politički podobnom Srbinu, koji ne predstavlja srpski narod, već interese režima. Na takve scenarije smo spremni da odgovorimo i politički i pravno.

Hoće li se pitanje Zajednice srpskih opština (ZSO) posle 13 godina pomeriti sa mrtve tačke? Albanski nacionalizam je jak ne samo na Kosmetu već i u dijaspori, tako da preovladava mišljenje da jedino pod stvarnim pritiskom međunarodne zajednice ovo pitanje može da se reši. A ona je, mora se priznati, svih ovih godina bila nema na apele Srba i ispunjenje potpisanog u Briselu.

Pitanje Zajednice srpskih opština već 13 godina stoji kao najveći test kredibiliteta i Prištine i međunarodne zajednice. Albanski nacionalizam je duboko ukorenjen, kako na Kosovu i Metohiji, tako i u dijaspori, i upravo zato je iluzorno očekivati da Priština sama od sebe ispuni preuzete obaveze. Istina je da je međunarodna zajednica godinama ćutala na apele Srba i grubo kršenje Briselskog sporazuma. Bez jasnog, snažnog i kontinuiranog pritiska, ZSO se neće pomeriti sa mrtve tačke, jer ona direktno razotkriva sve prazne priče o „multietničnosti” koje slušamo iz Prištine.

Ako i krene pitanje ZSO, gde nacrt treba da se šalje na ocenu takozvanog ustavnog suda, ne mislite li da će i tu doći do opstrukcije, ili će već zaoštrena retorika Vašingtona i EU ovu prištinsku obavezu isterati na čistac?

I ukoliko formalno krene proces oko ZSO, jasno je da će Priština pokušati nove opstrukcije, pre svega preko ustavnog suda, koji se i do sada pokazao kao politički instrument, a ne nezavisna institucija. Podsetiću vas da već tri meseca taj sud nije odlučio po žalbi poslanika Srpske liste kada je Kurtijevom miljeniku Rašiću dodeljeno mesto potpredsednika skupštine. Međutim, zaoštrena retorika iz Vašingtona i Brisela ostavlja prostor za oprezni optimizam da ovoga puta manevri neće proći nekažnjeno. Sada je trenutak da međunarodna zajednica pokaže da li misli ozbiljno ili će još jednom dozvoliti da se dogovoreno baci pod tepih. Opstanak srpskog naroda i poštovanje naših prava su test za međunarodnu zajednicu koja mora preći sa reči na dela.

Mislite li da je ciničan stav međunarodne zajednice koja smatra da je ukidanje mera EU povezano sa prenosom vlasti na severu? Zar to nije bio logičan sled situacije na terenu, kao i zakonska obaveza Prištine?

Stav međunarodne zajednice da je ukidanje mera EU uslovljeno prenosom vlasti na severu je u najmanju ruku ciničan. Prenos vlasti je bio logičan i zakonski neophodan korak nakon izbora, a ne politički ustupak. Povezivati ispunjavanje zakonskih obaveza sa „nagrađivanjem” Prištine znači relativizovati sve što se dešavalo u prethodne tri godine – institucionalno nasilje, jednostrane odluke i grubo kršenje prava Srba. To šalje opasnu poruku da se kršenje prava može tolerisati ako je politički zgodno.

Gradonačelnike i odbornike Srpske liste na severu, koji su zatekli katastrofalno stanje u opštinama posle tri godine nelegitimnog mandata albanskih „gradonačelnika” očekuju pune ruke posla. Šta će prvo rešavati?

Novoizabrane gradonačelnike i odbornike Srpske liste dočekalo je katastrofalno stanje u opštinama – finansijski haos, zapuštena infrastruktura, nestručna lica koja ne znaju srpski jezik, politički zaposlena bez ikakvih stručnih kompetencija i ono što posebno brine – potpuno zanemareni interesi građana. Da nije bilo podrške naše države i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, stanje bi bilo mnogostruko gore. Prvi prioritet biće normalizacija rada opština, vraćanje institucija u službu građana i sanacija najosnovnijih problema – vodosnabdevanja, puteva, komunalnih usluga i socijalne zaštite. Biće potrebno mnogo rada da se ispravi šteta koju su napravile nelegitimne vlasti koje nisu imale ni podršku, ni interes da rade u korist srpskog naroda. Ipak, mogu da obećam našem narodu da će naši vredni gradonačelnici formirati komisije koje će uraditi analizu stanja, anulirati sve nezakonite odluke, a odgovorne za stanje u kojem su opštine danas pozvati na odgovornost. Budžeti četiri opštine za tri godine su potrošeni, a na terenu nema nikakvih promena. Ako vam kažem da je budžet i za sledeću godinu već isplaniran, pa, na primer, u opštini Zvečan od 700.000 evra za kapitalne investicije planirano je 600.000 evra za albanska sela u kojima živi manje od tri odsto stanovnika ove srpske opštine, onda vam je sve jasno.

Koja je poruka Srpske liste Srbima na KiM i interno raseljenima, za koje postoji bojazan da do 28. decembra Kurti ne smisli neku novu smicalicu i izopšti ih iz glasanja?

Poruka Srpske liste Srbima na Kosovu i Metohiji, kao i interno raseljenima, jasna je i nedvosmislena – nećemo dozvoliti da vas bilo kakvim smicalicama, pritiscima ili administrativnim trikovima izopšte iz izbornog procesa. Svesni smo da postoji realna opasnost od novih poteza Albina Kurtija do samog izbornog dana, ali jedinstvo, masovna izlaznost i odlučnost su naš najjači odgovor. Samo snažna Srpska lista znači snažnu zaštitu srpskog naroda i jasan glas protiv nepravde, pritisaka i političkog nasilja. Budućnost srpskog naroda je u rukama ove generacije Srba, moramo biti dostojni svojih predaka ali i ponosni preci svojim potomcima, zato pozivam sve da 28. decembra izađu na izbore i glasaju za Srpsku listu pod rednim brojem 127.

„Zakon o strancima” je pokušaj etničkog čišćenja

Srbe na Kosovu i Metohiji čeka „zakon o strancima”, ali i zabrana vožnje automobila na ovlašćenja. Biće ugroženo više od 10.000 Srba na KiM, ali i više od 70 odsto vlasnika vozila, posebno na severu, čiji su automobili na tablice gradova iz centralne Srbije. Šta ćete uraditi po tom pitanju?

Takozvani zakon o strancima i zabrana vožnje automobila na ovlašćenja predstavljaju direktan udar na egzistenciju više od 10.000 Srba i većine vlasnika vozila na severu. To nisu tehnička, već duboko politička pitanja, čiji je cilj dodatni pritisak i iseljavanje Srba. Od trenutka aktuelizovanja ovog pitanja imali smo desetak sastanaka sa međunarodnim predstavnicima i ukazali na nameru koja se krije iza ove odluke i opasnosti koju sa sobom nose po normalan život našeg naroda. Srpska lista će iskoristiti sve institucionalne i političke mehanizme, ali i međunarodne kontakte da ovo pitanje internacionalizuje i spreči sprovođenje mera koje imaju diskriminatorski i represivni karakter. Zato su ovi izbori od izuzetnog značaja kako bi se našlo rešenje i za ovaj problem koji ima razmeru etničkog čišćenja kroz administrativne odluke. Primenom ovih propisa ne morate fizički da okupirate Univerzitet i KBC, ali ćete imati isti rezultat. To bi značio kraj za sve nas i mi se protiv toga svi zajedno moramo boriti.