Siromaštvo u senci „velike Albanije"

Poskupljenja prehrambenih proizvoda sve više opterećuju kućne budžete na Kosovu i Metohiji. Ni najbolji statističari ne mogu tačno da utvrde jesu li i koliko plate zaista porasle, ali zato cene vrtoglavo rastu, što im otežava život, pa nisu retke situacije da domaćice kupuju jaja na komad. Malo je domaćinstava koja mogu da za 30 jaja izdvoje najmanje 4,4 evra, dok na nekim pijacama u Prištini cena dostiže i 4,92 evra. I umesto da to bude glavna tema u predizbornim kampanjama sve učestalijih izbora u pokrajini, kosmetski Albanci očigledno nemaju hrabrosti da to pitanje pokrenu u predizbornoj kampanji. Utrkujući se u „velikoalbanskim parolama”, napadima na Srbe i izmišljanjima srpskih vojnih baza blizu administrativne linije, njihova kampanja gotovo da ozbiljnije ne obrađuje ekonomske teme.

Čak ni to što im javni prevoz u Prištini nije radio neko vreme iz političkih razloga nije bio povod da ozbiljnije pokrenu ovo pitanje. Utoliko je veća ironija poruka Albina Kurtija od pre nekoliko dana, kada je otvarajući suvišni pešački most preko Ibra, u Kosovskoj Mitrovici građanima rekao: „Pešačite što više, idite sa severnog u južni deo i iz južnog u severni deo.” Ustvrdio je i da ovaj most „nema etničku pripadnost”.

To bi moglo da se kaže i za ekonomiju i životni standard, ali politika albanskih partija očigledno vodi finansije u ponor, koji je sve teže sakriti osmesima i slatkorečivošću. U vreme inflacije ovakvo povećanje cena osnovnih životnih namirnica je kao dodavanje gasa automobilu koji ide pravo u zid. To nije iznenađenje za ministarku državne uprave i lokalne samouprave i potpredsednicu Glavnog odbora SPS-a Snežanu Paunović, koja kaže da su mnogi koji imaju intelekta napustili Kosovo i Metohiju i da je to bilo očekivano čim su dobili viznu liberalizaciju. Za „Politiku” navodi da na Kosmetu danas žive ljudi kojima se nameće narativ platforme zasnovane samo na progonu Srba i utemeljene na mržnji prema Srbima i primorani su da razmišljaju samo o tome, „a ne da sagledavaju finansijsku situaciju, jer novac dobijaju od dijaspore koja je mnogobrojna i nije bez uticaja”.

Ocenjuje da albanske elite rade na tome da njihove potrebe budu daleko manje, a da o nekim vizijama budućnosti ne bude ni govora, osim one nacionalne, kojom nastoje da zadoje svoje sunarodnike skoro čitav vek. Kaže da je krajnji cilj „velika Albanija” i sve je tome podređeno, po cenu i da se ne uklope u sve postulate 21. veka, da nemaju iste ambicije kao svi ostali na Starom kontinentu i da prioritet ne bude unapređenje života i standarda, niti razmišljanje o poboljšanju ekonomskog statusa.

Do te mere da se na društvenim mrežama sa profila albanskih korisnika sa Kosova i danas komentariše da su sve bili spremni da žrtvuju samo da, kako navode, Srbima vide leđa. Sada kada su te namere u dobrom delu ispunili, oni od te nacionalno dobitne kombinacije neće odustati. „Nemaju odgovorne političare koji nude platformu ekonomskog razvoja, čak ni na toj tvorevini koju oni zovu državom, nemaju intelektualce koji bi bili spremni da ponude bilo kakav iskorak, već jedino umeju da mrze Srbe. Cilj im je da ih sve proteraju i stvore nekakvu državu. Zarad toga, spremni su da jedu i suv hleb ako treba”, kaže Paunovićeva.

Na pitanje da li mogu da se očekuju promene u ekonomskoj politici kosmetskih Albanaca, odgovara da ne veruje ni da će deo Albanaca koji migriraju u zapadnu Evropu početi da prave sve više problema lokalnom, domicilnom stanovništvu. Neke navike, kao što su secesionističke i terorističke akcije, jednostavno se ne mogu zaboraviti i to se ne gasi čak i kada napuste teritoriju Republike Srbije. „Očekujem da će zapadna i centralna Evropa imati probleme sa navikama koje kosovski Albanci nose sa sobom u ove zemlje. Mislim da će staro stanovništvo polako prirodno izumreti, a da se mladi ljudi iz inostranstva ni po koju cenu neće vratiti na tu teritoriju koja nema nikakvu perspektivu. Ja, naravno, nemam nikakvu nostalgiju s tim što verujem u nešto što se zove božja ili kosmička pravda i mogućnost da posle više desetina godina Srbi ponovo preuzmu kontrolu nad južnom srpskom pokrajinom i da će se onda vratiti sjaj Kosmetu kakav on ima istorijski i kulturološki”, kaže Paunovićeva.

Na pitanje da li može da zamisli predstavnike Albanaca da prihvate ruku saradnje koju im godinama pruža predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odgovara da stiče utisak da nije sigurna da imaju svest da je dijalog neophodan, ali da je sigurna da će vreme pred nama naterati zdravorazumske ljude da sednu za zajednički sto i da razgovaraju sa centralnom Srbijom i svojim glavnim gradom – Beogradom, ako ne na neku drugu temu, onda bar na temu zdravstvene zaštite. „Oni sve češće koriste usluge zdravstvenog sistema u centralnom delu zemlje, jer im na Kosmetu nedostaje i kadra i kapaciteta i stručnosti. Verujem da će u budućnosti njihova perspektiva zavisiti od toga da se svojoj matičnoj državi obrate za zaštitu od onih koji su teroristi obučeni u malo bolja i skuplja odela, za razliku od onih kariranih uniformi koje su nosili 1999. godine”, navodi Snežana Paunović.

Sva dosadašnja iskustva pokazala su da bez direktnih stranih investicija nijedna ekonomija u razvoju ne može da napreduje, pa se ni na tom polju ne može govoriti ni o kakvim elementima ionako lažne državnosti tzv. Kosova. Izostanak priliva svežeg novca, a donekle i evropske pomoći kao vid sankcija koje je Priština trpela od strane EU, koliko god da je bila reč o simboličnim merama, direktno utiču na ekonomski razvoj. Dakle, ne razvija se infrastruktura, niti tržište, niti mala i srednja preduzeća. Uvoz i „doznake” iz inostranstva od građana koji su poreklom sa Kosmeta postaju suština ekonomije, što je neodrživo na duže staze.

Oko 40 odsto građana tzv. Kosova izjavilo da im je život teži nego 2020. godine i da im je standard opao, dok 34 procenta ispitanika izražava optimizam i veruje da se kvalitet života poboljšao, pokazalo je istraživanje kompanije „Valikon”. Oko 70 odsto građana je zabrinuto zbog rasta troškova i inflacije, a 68 odsto kaže da sve više kupuju u prodavnicama sa nižim cenama. Kupovina tokom akcija i promocija je još jedna od strategija štednje, koje koristi 65 odsto potrošača, dok veliki procenat građana odustaje od troškova za proizvode i usluge koje ne smatraju neophodnim. A samo 20 odsto građana uspeva da održi isti nivo štednje kao ranije.

Na osnovu obračuna za četvoročlanu porodicu koju čine dvoje odraslih i dvoje dece u školi za pokrivanje osnovnih troškova potrebno je 1.152 evra. Trenutno na tzv. Kosovu samo svaki šesti zaposleni može da dostigne ovu platu. Životni standard u pokrajini daleko je niži nego bilo gde drugde u Srbiji, kao i od zemalja regiona i Evropske unije, jer prosečan građanin na godišnjem nivou potroši svega 1.511 evra ili svega 126 evra mesečno. Prema podacima tzv. kosovske agencije za statistiku, kosovska porodica u proseku za godinu dana potroši 7.803 evra, odnosno 1.511 evra po glavi stanovnika. To građane teritorije Kosova svrstava u najsiromašnije u Evropi, objavili su prištinski mediji.

A nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković kaže da se na osnovu tema u više izbornih kampanja na Kosmetu može zaključiti da ekonomija neće skoro biti glavna tema. Za naš list navodi da nije lako da se bave ekonomijom koja im je u haosu jer za tako nešto su potrebni stručni kadrovi, a to je upravo ono u čemu prištinski sistem oskudeva. „Po istraživanju EBRD-a najveći pad broja stanovnika u Evropi je na Kosmetu i u Albaniji i to čak 40 odsto je manje ljudi. To je dokaz da ljudi teško žive i da napuštaju tu teritoriju. Zanimljivo, a kažu da je Albanija bliža ulasku u EU, a toliko ljudi im je otišlo. Po tom receptu valjda kada bi otišlo pola stanovnika Srbije, bili bismo na pragu ulaska u uniju, što je besmisleno. Valjda bi to na Zapadu tumačili kao ’spajanje porodica’, jer ako je 40 odsto ljudi otišlo, red je da im se priključe i ostali”, šeretski kaže Anđelković.

Dodaje da bavljenje ozbiljnim pitanjima podrazumeva da se imaju predznanje i iskustvo u radu i to je kompleksan izazov. Navodi da su potrebni mnogo velika posvećenost, ekonomske i diplomatske veštine i ubeđenje da bi postojala vizija o tome da nešto konkretno bude stvoreno. „Sve dotle dok albanske političke i intelektualne elite ne budu imale hrabrosti da povuku hrabre poteze, oni se neće maknuti sa dna. Da vas podsetim da je svega 27 odsto ljudi na početku podržavalo projekat ’Beograd na vodi’, a sada ga podržava više od 80 odsto. Kada hoćete da napravite ekonomski iskorak, onda su potrebne i hrabrost i vizija. Za proterivanje Srba i napade na Srbe nije potrebna nikakva hrabrost i dovoljno je da budete malo više budala i da imate podršku sa Zapada za to šta radite i nemate nikakvih problema”, zaključuje Zoran Anđelković.

A politička analitičarka Mina Zirojević kaže da je ne iznenađuje ekonomska politika kosmetskih Albanca i da su oni, ipak, svoje prioritete poređali kako treba. Za „Politiku” ističe da ljudi koji žive u inostranstvu šalju novac i time omogućavaju da ljudi koji su ostali na Kosmetu uspevaju nekako da prežive. „Običan čovek na Kosmetu teško živi, ali u dijaspori živi veoma dobro. Ne znam da li ste pročitali, ali vrši se ozbiljan pritisak da albanski jezik bude četvrti zvaničan jezik u Švajcarskoj. Znači ima ih dosta i novac koji su zaradili koriste da bi kupili hotele i spa centre. Njihova dijaspora je veoma bogata i imućna i imaju mogućnosti da šalju ogroman novac kući, na Kosmet. Ona treba da shvati da je njima važno da nezavisnost naprave na tuđoj teritoriji koja će biti njihova i biti granica i bedem prema Srbiji. Zasad su glavna borba i prioritet da se ostvari što više i to je još osamdesetih godina prošlog veka proglašeno u Tirani, gde su oni, između ostalog, rekli da će uzeti Kosovo, ’preševsku dolinu’ i to od Niša ka Prištini, dobar deo Makedonije, deo Crne Gore i na kraju i deo Grčke. Možemo da vidimo da oni korak po korak sve to i rade”, kaže Mina Zirojević.

Dodaje da nigde nisu odustali ni od čega i da je pitanje da li sada u ovom periodu ima novca ili nema, za jedan deo stanovništva nešto što je prolazno, a da će država biti večna. „Mislim da mi treba manje da gledamo materijalne stvari i treba da se posvetimo nekim drugim prioritetima, jer kada se ostvare te materijalne stvari, možda nećemo imati gde da trošimo i nećemo imati dobar deo svoje zemlje. Pogotovo ako nastavimo da se ponašamo nedomaćinski prema jedinoj domovini koju imamo”, ističe Zirojevićeva.

Naglašava da će kosmetski Albanci prihvatiti dijalog samo kada je njima to u interesu i da oni neće prihvatiti razgovor gde neće imati „jaka leđa” i da nisu obezbedili podršku velikih sila. „Ponovo ide Božić, a ja se uvek setim one dece koja su napadnuta samo zato što su nosila Badnjak. Ko je zbog toga odgovarao? Zato je potrebno da počnemo da menjamo narativ i razmišljamo na drugačiji način o ostvarenju naših nacionalnih interesa koji se ne temelje na novcu”, kaže Mina Zirojević.

Najveći demografski pad u Evropi

Albanija i tzv. Kosovo suočavaju se sa najvećim gubitkom stanovništva u postkomunističkom prostoru, pokazuje izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) „Tranzicija 2025–26: Stari, ali hrabriji svet”. Prema podacima, dugogodišnja emigracija već ostavlja ozbiljne posledice na ekonomski rast, tržište rada i fiskalnu stabilnost, prenosi „Albanijan post”. EBRD upozorava da se ovakva demografska dinamika pretvara u „značajno ekonomsko usporavanje”, utičući na produktivnost, investicije i radnu snagu. Podaci iz izveštaja pokazuju da je Albanija izgubila oko 40 odsto stanovništva iz 1990. godine, računajući neto emigraciju u periodu 1990–2023, što je jedan od najviših nivoa među svim ekonomijama koje pokriva EBRD. Prirodni priraštaj nadoknadio je oko 27 odsto, ali nedovoljno da se zaustavi dugoročni pad.

Lažna država Kosovo je, prema izveštaju, pretrpela najveći demografski pad u Evropi, jer je oko 50 odsto stanovništva od 1990. godine napustilo ovu teritoriju. Iako je prirodni priraštaj iznosio oko 40 odsto, masovni odliv mladog stanovništva i dalje drastično utiče na ukupan broj stanovnika. EBRD beleži da je doprinos stanovništva rastu BDP-a po glavi stanovnika u Albaniji od 2000. do 2023. bio konstantno negativan – oko 0,2 procentna poena godišnje. Prognoze za period 2024–2050. pokazuju još dublji pad, do 0,4 procentna poena za jednu godinu.

Ni u periodu 2050–2100. doprinos stanovništva ne prelazi u pozitivan, što ukazuje da će posledice starenja stanovništva i nedostatka radne snage trajati decenijama. EBRD svrstava Albaniju i tzv. Kosovo među najugroženije ekonomije kada je reč o dugoročnom padu potencijalnog rasta, posebno u poređenju sa zemljama čija populacija i dalje raste, kao što su Turska, Egipat ili države centralne Azije. Banka upozorava da će masovna emigracija nastaviti da ograničava ekonomski napredak ukoliko se hitno ne preduzmu mere za povećanje produktivnosti, tehnološka ulaganja, jačanje ljudskog kapitala i unapređenje poslovne klime.