Najčešća meta napada su mala i srednja preduzeća

Srbija se u godini na izmaku našla na drugom mestu u svetu po broju štetnih i sumnjivih virusnih pretnji koje stižu putem imejlova, a ujedno spada i među najugroženije zemlje istočne Evrope kada je reč o hakerskim napadima na osetljive industrijske sisteme. Na meti su bili svi, od građana do državnih institucija.

Skoro polovina „Windows” korisnika (48 odsto) bila je izložena različitim vrstama napada, dok ni „Eplov” „MacOS” ekosistem nije ostao pošteđen – 29 odsto korisnika bilo je meta incidenata, što potvrđuje da bezbednost više nije pitanje platforme, već ponašanja i zaštite.

U periodu od januara do oktobra 2025. u poređenju sa istim periodom prošle godine, zabeležen je dramatičan rast gotovo svih tipova napada.

Krađa šifara porasla je za 129 odsto. Cilj hakera je ovde jednostavan – da ukradu lozinke za imejl, društvene mreže, banke ili poslovne naloge. Najveći rast beleže sajber-napadi (špijuniranje korisnika) sa rastom od preko 140 odsto. To ukazuje da napadači sve češće žele dugoročnu kontrolu i podatke, a ne brzu štetu. Na ovaj način su posebno ugroženi privredni sistemi i državne institucije, jer dugotrajno i neprimetno curenje podataka može imati ozbiljne bezbednosne i ekonomske posledice.

„Meni to govori da se struktura napada promenila i više je tih državnosponzorisanih napada prema našoj državi. Uz sve to postoji veštačka inteligencija koja je sve to ubrzala. Fišing je i dalje jedan od inicijalnih vektora svih napada, što znači da je mnogo lakše prevariti čoveka, nego mašinu. Čovek je i dalje najslabija karika”, rekao je za RTS Rade Furtula iz kompanije „Kasperski Srbija”.

Najčešća meta napada su kičma ekonomije – mala i srednja preduzeća. Razloga je više, a jedan je što 70 odsto njih nema jasno definisanu strategiju sajber-bezbednosti.

„Kompanije obično nemaju bekap svojih podataka. Mora da se strukturiše pristup IKT tehnologijama u malim i srednjim preduzećima, da vlasnici razumeju da je to nešto što je najvažnije u kompanijama. Jer ako izgube knjigovodstvene podatke u proteklih deset godina, ako izgube informacioni sistem, ako proizvodnja stane, ako padne sajt. ’E-komerc’ je firma paralisana i to otvara posledice i za njihove partnere”, rekao je Miloš Jovanović, stručnjak za informacionu bezbednost.