Američki potpredsednik: Kijev je svestan gubitka Donbasa

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Dž. D. Vens izjavio je da ukrajinsko rukovodstvo privatno priznaje da će na kraju izgubiti kontrolu nad preostalom teritorijom Donjecke Narodne Republike, kao i da ishod mirovnih napora još nije izvesan. U opširnom intervjuu za britanski portal UnHerd, Vens je govorio o toku rata u Ukrajini, pregovorima Moskve i Kijeva, ali i o odnosima SAD i Evrope.

„Ukrajinci privatno priznaju da će verovatno na kraju izgubiti Donjeck“, naveo je Vens, ukazujući da je upravo situacija u Donbasu jedno od ključnih i najosetljivijih pitanja u aktuelnim razgovorima.

On je istakao da nije uveren da će Ukrajina i Rusija u skorije vreme postići mirovni sporazum, iako, kako je naglasio, određenog napretka ima. „Postoji velika šansa da se do mirnog rešenja dođe, ali postoji i ozbiljna mogućnost da se to ne dogodi“, ocenio je američki potpredsednik.

Prema njegovim rečima, Moskva i Kijev već mesecima vode razgovore „u dobroj veri“, a Sjedinjene Države će nastaviti da pokušavaju da krizu reše diplomatskim putem. Kao glavno otvoreno pitanje Vens je naveo povlačenje ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa, dodajući da predstavnici Kijeva u privatnim razgovorima priznaju da će taj region na kraju biti izgubljen.

Na pregovorima se, kako je naveo, razmatraju i druga krupna pitanja, uključujući kontrolu nad nuklearnom elektranom Zaporožje, položaj etničkih Rusa u Ukrajini i Ukrajinaca u Rusiji, kao i buduća obnova Ukrajine.

U tom kontekstu, Vens je podsetio da su rusko-američki razgovori o rešavanju sukoba održani 20. i 21. decembra u Majamiju, a da ih je specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof ocenio kao produktivne, ističući posvećenost Rusije postizanju mira.

Govoreći o odnosima sa Evropom, Vens je naglasio da Sjedinjene Države nemaju nameru da unište ili podele Evropsku uniju, već da žele da podstaknu Evropu da postane samostalnija i snažnija. On je ocenio da Evropa trenutno pati od ekonomske i kulturne stagnacije i da joj nedostaje „osećaj sopstvene vrednosti“.

„Želimo da se Evropa ponovo rodi i da bude mnogo samozadovoljnija. Ne želimo da je vidimo slabijom, već jačom“, poručio je Vens, podsećajući da su Sjedinjene Države same nastale iz evropske civilizacije.

Istovremeno, izrazio je zabrinutost zbog mogućnosti da nuklearno naoružane evropske sile, pre svega Francuska i Velika Britanija, u budućnosti predstavljaju rizik za SAD ukoliko, kako je rekao, „podlegnu destruktivnim moralnim idejama“. Posebno je upozorio na uticaj ljudi povezanih sa islamističkim krugovima u pojedinim evropskim državama, ocenivši da bi u dužem vremenskom periodu to moglo da postane direktna bezbednosna pretnja.

„Želim da Evropa bude jaka, prosperitetna i prostor žive kulturne razmene. To je nemoguće bez čvrstog kulturnog temelja, koji i Amerika i Evropa imaju, ali postoji rizik da ga dugoročno izgube“, rekao je Vens.

Njegove izjave nadovezuju se na novu Strategiju nacionalne bezbednosti SAD, koju je Bela kuća objavila 5. decembra, a u kojoj je Evropska unija optužena za nekontrolisane migracije, cenzuru i podrivanje demokratskih procesa. Dokument je izazvao oštre reakcije u Evropi: nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da je za Evropu završena era „američkog mira“, dok je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas ocenila da bi SAD, umesto Evrope, trebalo oštrije da kritikuju Rusiju.