Zašto se javlja promuklost kod dece

Promuklost kod dece (disfonija) nastaje usled poremećaja normalnih vibracija glasnih žica u larinksu (grkljanu), što dovodi do promene boje, jačine i kvaliteta glasa. Kod dece se promuklost javlja češće nego kod odraslih zbog anatomske i funkcionalne nezrelosti struktura larinksa, kao i zbog specifičnih navika i nerazumevanja u korišćenju glasa.

Kako ističe primarijus dr Vladan Šubarević, specijalista ORL i predsednik Udruženja „SAPO”, najčešći mehanizmi nastanka promuklosti nastaju iz dva razloga, a to su pre svega zapaljenja sluznice larinksa (mekih tkiva), najčešće u sklopu akutnih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva (akutni laringitis), što dovodi do otoka glasnica i poremećaja vibracija, što se manifestuje naglo nastalom promuklošću, koju veoma često prati kašalj. Drugi najčešći razlog pripada funkcionalnom preopterećenju glasnica (zloupotreba glasnica) usled učestalog vikanja, plača, glasne igre ili što je još važnije neadekvatne glasovne tehnike. Zbog toga lagano mogu da se razviju strukturne promene na glasnicama u vidu zadebljanja i čvorića i promuklost postaje hronična.

– Značajno ređi razlozi za promuklost kod dece su hronična iritacija larinksa, najčešće zbog gastroezofagealnog ili laringofaringealnog refluksa, alergijskih inflamacija ili postnazalnog slivanja. U nekim slučajevima udisanje iritansa, naročito duvanskog dima i aero-zagađenja iz okoline mogu da dovedu do sličnih simptoma i tegoba, kao i tumorske promene na glasnicama (kod dece je relativno česta papilomatoza kao posledica HPV infekcije, koja nastaje prolaskom kroz porođajni kanal majke koja ima HPV). I najređe, tu su urođene anomalije larinksa, neurološki poremećaji, paraliza glasnica ili tumorske promene takođe daju simptom promuklosti. U osnovi svih navedenih uzroka nalazi se nedovoljno ili nepravilno zatvaranje glasnica, što rezultira promuklim, hrapavim ili slabim glasom – pojasnio je dr Šubarević.

Ako je promuklost nastala naglo, uz curenje nosa, kašalj, bol u grlu, temperaturu, to je najčešće virusni laringitis, infekcija gornjih disajnih puteva, i u praksi se inicijalno dete vodi kod pedijatra. Tipično se takva promuklost povlači u toku jedne do tri nedelje, uz postepena poboljšanja. Ako promuklost kod deteta traje duže od tri nedelje, a naročito ako je bez jasnog poboljšanja, mališana treba uputiti dečjem ORL radi pregleda i procene stanja glasnica.

U stručnim smernicama za promuklost najčešće se navodi da je nakon četiri nedelje obavezna procena glasnica (laringoskopija ili upućivanje nekome ko je može uraditi), ili ranije ako postoji sumnja na ozbiljniji uzrok. Ako je dete već dobilo terapiju od pedijatra (npr. za infekciju ili alergiju), a promuklost i dalje postoji ili se stalno vraća, to je takođe razlog da se dete uputi dečjem ORL.

– Ima situacija kada je dete potrebno hitno uputiti na ORL pregled, a to je kada postoji otežano disanje, „uvlačenje” grudnog koša, „zviždanje”, uz promuklost, kao i otežano gutanje, gušenje, hipersalivacija ili sumnja na strano telo. U relativno hitnija stanja takođe spadaju promuklost posle gušenja, hemijske iritacije, opekotine, ili nakon traume vrata ili promuklost nakon intubacije ili operacije kao i nagla promuklost bez prehlade uz slabost glasa, što je sumnja na neurološki uzrok. Dijagnoza promuklosti kod dece postavlja se postupno, uz kombinaciju anamneze, kliničkog ORL pregleda i pregleda glasnica. Kompletan ORL pregled obuhvata pregled nosa, ždrela i krajnika, procenu disanja i pregled vrata. Zlatni standard u pedijatrijskoj populaciji je fleksibilna fiberoptička nazolaringoskopija koja se izvodi kroz nos plasiranjem kamere, jer je kratka, bezbolna i omogućava direktan uvid u izgled i pokretljivost glasnica. Na ovaj način najčešće se otkrivaju promene na samim glasnicama i njihova pokretljivost, ali stiče se vizuelni uvid u sve strukture gornjih disajnih puteva kod dece. Kod starije dece dijagnostika se može dopuniti funkcionalnom procenom glasa, često u saradnji sa supspecijalistom fonijatrom, naročito kada se radi o poremećajima načina formiranja glasa – navodi naš sagovornik.

Lečenje promuklosti kod dece zavisi pre svega od uzroka, a ne od simptoma, i zato se sprovodi ciljano, nakon postavljanja dijagnoze, dodaje dr Šubarević.

– Suština lečenja promuklosti kod dece je individualni, konzervativni pristup, sa naglaskom na edukaciju i glasovnu higijenu, jer se pravovremenim i pravilnim lečenjem u najvećem broju slučajeva postiže potpuni oporavak glasa. Opšte mere prevencije promuklosti zasnivaju se na očuvanju zdrave funkcije glasnica i pravilnim glasovnim navikama. Najvažnije je izbegavanje glasovnog naprezanja, posebno vikanja (vrtići i škole, deca iz želje za dominacijom viču, i stvaraju pogrešne vokalne navike), dugotrajnog glasnog govora i učestalog pročišćavanja grla, kao i izbegavanje šaptanja koje dodatno opterećuje glasnice. Kod dece koja imaju sklonost ka promuklosti ili već postoje glasovni problemi, značajnu ulogu ima edukacija o pravilnoj upotrebi glasa, uz po potrebi saradnju sa logopedom ili fonijatrom. Neophodna je adekvatna hidratacija, jer su dobro hidrirane glasnice otpornije na iritaciju, uz održavanje optimalne vlažnosti vazduha u prostorijama u kojima dete boravi. Važno je i izbegavanje duvanskog dima i drugih iritansa, uključujući pasivno pušenje i aero-zagađenje – pojašnjava dr Šubarević.

O ovom problemu će stručnjaci razmeniti mišljenje i na 15. SAPO kongresu, koji će od 14. do 17. maja sledeće godine biti održan na Kopaoniku.

– Glavna tema je „Disajni put kod dece”. Zajedničkim nastupom pedijatara i dečjih otorinilaringologa, što jer i bila ideja i razlog formiranja ove organizacije, biće obrađena sva najvažnija stanja u patologiji disajnog puta kod dece. Disajni put kod dece i patologija istog se u velikoj meri razlikuju od iste problematike kod odraslih i potrebna je jedna multidisciplinarna saradnja kako bi se deci pružila optimalna dijagnostika i lečenje. Kao i svih prethodnih 15 godina, učesnici će nakon skupa izaći bogatiji za nova saznanja koja će moći odmah da primene u praksi – dodao je dr Šubarević.