Zdravstveni status stranaca nije u nadležnosti NZS-a

Pitanje da li su strani radnici u Srbiji u obavezi da prilažu lekarsko uverenje samo zbog činjenice da nisu domaći državljani ponovo je otvoreno u ovdašnjoj javnosti, i to ne samo zbog činjenice da u Srbiji ima sve više radnika koji dolaze iz inostranstva već i zato što je Hrvatska nedavno zabeležila izolovani slučaj lepre upravo kod stranog radnika iz Nepala. Srpske nadležne institucije, međutim, ukazuju da zakon ne pravi razliku između domaćih i stranih zaposlenih, kao i da su njihove nadležnosti jasno razgraničene.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) navode da pitanja zdravstvenog statusa stranih radnika nisu u njihovoj nadležnosti. Kako objašnjavaju, od 1. februara 2024. godine, u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, strancima se za boravak i rad u Srbiji izdaje jedinstvena dozvola, koju dobijaju od Ministarstva unutrašnjih poslova. U tom postupku, NSZ ima ulogu da proceni ispunjenost uslova za zapošljavanje, posebne slučajeve zapošljavanja i samozapošljavanja stranaca. Ta procena se zasniva i na dokumentaciji propisanoj Pravilnikom o izdavanju jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad stranaca i odnosi se isključivo na utvrđivanje da li stranac ispunjava zakonske uslove za rad u Srbiji. Iz NSZ posebno naglašavaju da ne proveravaju zdravstveno stanje stranih radnika, jer za to nemaju zakonski osnov.

– Treba imati u vidu da su poslodavci dužni da za obavljanje onih poslova za koja se zahteva obavezan lekarski pregled kao što je, na primer, radno mesto pekara, mesara ili trgovca u prodavnici sa hranom obezbede da radnici koji rade na takvim radnim mestima prođu odgovarajuće zdravstvene preglede i provere. I to je tako, bez obzira na to da li je reč o domaćem ili stranom radniku – ističu u NSZ-u.

Sličan stav iznela je za „Politiku” i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Kako navode, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i prateći podzakonski propisi primenjuju se jednako na sve poslodavce i sve radno angažovane u Srbiji, bez obzira na to da li su domaći ili strani državljani.

– Zakonom je propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada. Odredbom člana dva tog pravilnika propisano je da se prethodni lekarski pregled obavlja zarad utvrđivanja i ocenjivanja posebnih zdravstvenih uslova, odnosno sposobnosti zaposlenog za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom u odnosu na faktore rizika utvrđene aktom o proceni rizika kod poslodavca – navode u Upravi za bezbednost.

Drugim rečima, ne postoji opšti uslov da svaki strani radnik mora da ima lekarsko uverenje samo zato što je stranac. To znači da se obaveza zdravstvenih pregleda odnosi isključivo na određena radna mesta, poput poslova u prehrambenoj industriji ili drugih poslova sa povećanim rizikom, i važi podjednako za domaće i strane radnike.

Nadležne institucije time poručuju da je odgovornost za sprovođenje zdravstvenih pregleda na poslodavcima, dok se pravila primenjuju jednako na sve, bez diskriminacije po osnovu državljanstva.

Dodatno zaštititi javno zdravlje

Povodom hrvatske inicijative da se rad strancima uslovi donošenjem dokaza o vakcinaciji, važnim za stvaranje kolektivnog imuniteta, kao bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti u zemlji, ovdašnji sindikati smatraju da bi pristup zdravstvenih kontrola radnika koji dolaze iz inostranstva trebalo razmotriti i u Srbiji. Time bi se, kako navode, dodatno zaštitilo javno zdravlje i bezbednost na radu. Prema njihovom mišljenju, uvođenje pojačanih zdravstvenih pregleda za radnike koji dolaze iz zemalja u kojima postoje bolesti koje nisu uobičajene na ovom podneblju moglo bi da bude preventivna mera.