Obamin dan prvi: stopiranje Gvantanama

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. januara – S novim predsednikom Barakom Obamom, prvim crncem na čelu Bele kuće, Amerika je na – sistemskoj prepravci. Odmah po stupanju na dužnost, juče, njegov tim je izdao nalog za privremeno stopiranje i preispitivanje postupaka prema zatvorenicima u Gvantanamu, a uslediće, najavljeno je, i drugi rezovi za otklanjanje vrlo neugodne zaostavštine Džordža Buša čije su jednostranosti smanjile prestiž Vašingtona i kod sunarodnika i u svetu.

Gotovo je s proslavama, počinje ispisivanje novog velikog poglavlja američke istorije, poručio je Obama na „oficirskom balu”, koji je televizijski prenošen vojnicima razasutim po globusu, a ponajviše na frontovima Iraka i Avganistana. Od njega se, prema prvim reagovanjima stručne i najšire javnosti, očekuje da ostvari i te reči i one koje su dominirale njegovim jučerašnjim govorom kao i nastupima u izbornoj kampanji – da s njim počinju bitne promene u američkoj unutrašnjoj i spoljnoj politici.

U nastupu, pred milionskim skupom inauguralnog spektakla, Obaminom oratorstvu je nedostajala konkretnost, ali u njegovim načelnim stavovima ovdašnji analitičari nalaze osnove da ih objasne kao dovoljne za tvrdnju kako će Amerika dobiti novo, lepše lice. Kao što je preoblikovao Demokratsku partiju da bi od nje dobio nominaciju (pobedivši favorizovanu Hilari Klinton) i biračko telo (da u finalu porazi republikanca Džona Mekejna), Obama sada namerava da preoblikuje i američku vlast tako da zaista služi građanima, ističe se u uvodniku „Njujork tajmsa”, uz pozivanje na iskaze novog predsednika.

Istovetnu „smernicu” ističu i drugi medijski tumači govora, u kome je Obama najavio oslobađanje od „dogmi koje su predugo gušile našu politiku” kao i od „lažnog izbora između naše bezbednosti i naših ideala”. Preokretna važnost pridaje se i njegovim naznakama da „nije važno da li je vlada velika ili mala već da li pomaže domaćinstvima da rade za pristojnu platu, dostojnu penziju”, kao i da je suština američkog puta drugačija od shvatanja po kojima je „uživanje važnije od rada” i od težnji ka „zadovoljstvima samo u bogatstvu i slavi”.

Izvesne prepravke naslućuju se i u spoljnoj politici. Potvrda za to uglavnom se koncentriše na Obamine poruke svetu da je Amerika „spremna da ponovo bude u liderskoj ulozi”, da „naša moć raste kad se razborito koristi, snagom primera koji pružamo, sklada skromnosti i uzdržanosti”.

Nagoveštaj promene ponašanja prema drugima vidi se i u njegovim pozivima da se sledi primer ranijih generacija „koje su pobedile fašizam i komunizam, ne samo raketama i tenkovima, nego i čvrstim savezništvima i istrajnim uverenjem”. Prethodnici su „shvatali da ne može da nas zaštiti samo naša moć, niti da nam daje za pravo da radimo što nam se prohte”.

Iz ovakvih napomena se zaključuje da će se Obama potruditi da popravi odnose sa svetom, da jača partnerstvo i da povrati „globalno liderstvo” Amerike „koja treba da se promeni jer se i svet promenio”. Šta bi to trebalo da znači u konkretnim slučajevima – ostaje da se vidi.

Obama je, u celini uzev, inauguralnim govorom težio da podstakne na povećanu dozu unutrašnjeg i spoljnog objedinjavanja. I da širi optimizam, posle osam godina Bušovih „zastrašivanja”.

Postoji, ipak, niz razloga za „zdravi skepticizam”, ističe ovdašnji list „Politiko”. Među njima su: iskustvo koje uči da je Obamina ekipa hvaljena, zbog sabranog iskustva, kao i pre osam godina Bušov tim koji je je sada ispraćen kao jedan od najnepopularnijih u istoriji, kao i da sada, kao i onda, nedostaje analitičko-kritički pristup glavnih medija prema vlasti.

Problemi su, uz to, duboki. U gotovo istoj meri, kako se i inače često dešava, kao uzlet nada.

-----------------------------------------------------------

Razgrabljene novine

Vašington, 21. januara – Ko kaže da je pisana štampa u krizi: od jutros se za novine širom Amerike čekalo u dugim redovima. Čitaoci su pohrlili da kupe primerke na kojima je „čvrsto zapisana istorija” – predsednička inauguracija Baraka Obame.

Jagma je vladala i za izdanja u kojima su bili izveštaji o Obaminoj izbornoj pobedi prošlog 4. novembra. Ti primerci su doštampani i sada se prodaju kao „svedočanstva istorije”, po višestruko višoj ceni od uobičajene.