Srbi i Česi nisu slični

Kada je Jan Veseli u proleće prošle godine došao u košarkaški tim Partizana, u taboru „crno-belih” su u polušali rekli da će im mladi Čeh, u duhu svog prezimena, donositi veselost. Mnogo brže nego što je moglo da se očekuje, on je to i učinio. U utakmici koju srpski šampion nije smeo da izgubi u trci za plasman u Top 16 Evrolige, protiv Panioniosa početkom meseca, odveo je drugove ka pobedi, sa 19 poena i deset skokova u bezmalo spektakularnom stilu. Tako su u medijima osvanuli i naslovi – Veseli Partizan...

– Veseli isto znači i na srpskom i na češkom jeziku – kaže momak koji će kroz tri meseca proslaviti tek 19. rođendan.

Veoma dobro govorite naš jezik. Kako ste ga tako savladali za kratko vreme?

– Pomoglo mi je to što sam, pre dolaska u Partizan, godinu i po proveo u Sloveniji. Srpski i slovenački su mi slični. Sa svima komuniciram na srpskom, iako znam i engleski.

Od kuće ste otišli sa 16 godina. Šta ste uradili sa školom?

– Školske obaveze obavljam u jednom periodu godišnje, kada odem u Češku. Polažem testove koji me čekaju. Trenutno sam na nivou drugog razreda srednje škole.

Kako je došlo do toga da iz svoje zemlje odete u Slovan?

– Slovenci su me zvali pošto su me videli na utakmici koju sam sa mojom reprezentacijom igrao protiv slovenačke selekcije. Saznao sam da vode računa o mladim igračima i otišao. Dok sam bio u Slovanu, zvali su me iz ljubljanske Olimpije, u kojoj sam proveo tri, četiri dana na probi.

Kada je došao poziv Partizana, brzo ste ga prihvatili?

– Razmišljao sam oko sedam dana. Razgovarao sam sa roditeljima i dogovorili smo se da dođem ovde. I oni su čuli kako trener Partizana Vujošević dobro radi sa mladim košarkašima.

Imate izuzetne fizičke predispozicije u visini i brzini, eksplozivnost i skočnost... Da li ima sportista u Vašoj porodici?

– Otac, koji se isto zove Jan, je bio košarkaš, visok je 201 santimetar. Majka Ivana je bila odbojkašica, ona je visoka 191 santimetar. Nisam ništa posebno radio na fizičkom razvoju. Prošle godine sam došao do visine od 210 santimetara i više ne rastem.

Da li je porodica bila ovde da vidi kako Vam je?

– Bili su svi. Imam mlađu sestru Hanu, koja ima 12 godina. Povremeno dolaze, kao i devojka Eva. I ona igra košarku. Visoka je 191 santimetar.

Sigurno nije lako biti odvojen od porodice tako rano, gde živite ovde, da li ima nekoga da kuva ručak...

– Navikao sam se na odvojenost još u Sloveniji, ali mi nedostaju rodbina, prijatelji, kolege iz košarke. Živim sam. Stan je blizu dvorane „Pionir”, ali idem kolima na treninge. Pre dva meseca sam u Češkoj dobio vozačku dozvolu, a vozim klupski automobil, „ford fokus”. Ima više mesta na kojima se hranim.

Da li vidite sličnosti između Čeha i Srba, kao Slovena?

– Nema sličnosti. Mi smo hladni, vi ste emotivni... Kada me ovde prepoznaju na ulici pozdravljaju me, zaustave i kažu mi svaka čast, da dobro igram... Nisam ništa znao o Srbiji pre nego što sam došao.

Sa Partizanom ste potpisali ugovor do leta 2013. Agencija koja Vas zastupa je iz Amerike, to govori da biste mogli u NBA jednog dana?

– Kada bude došlo vreme, videću da li ću u Evropu ili SAD. NBA liga mi je želja. Sada nemam vremena da je gledam, a navijam za Klivlend, zbog Lebrona Džejmsa. Omiljen igrač mi je i Dirk Novicki.

Došli ste kao krilni centar, a u poslednja dva meseca ste u prvoj petorci kao krilo, tzv. trojka. Da li to znači da ćete to i ostati?

– Biću krilo. Pored treninga sa ekipom, ostajem da radim na šutu. Te šuterske treninge sam imao i u toku prošle sezone kada sam došao, dok nisam bio u timu.

U prve četiri utakmice Evrolige u igri ste bili šest minuta. Kada se pre meča sa CSKA u Beogradu povredio Vitkovac, igrali ste od početka i odlično čuvali Litvanca Šiškauskasa, koji je u poslednje dve godine bio prvak Evrope sa Panatinaikosom i CSKA. Šta Vam je trener Vujošević rekao pred tu utakmicu?

– Ne smem to da kažem. Kada sam došao u Partizan, rekao mi je da moram da radim, da se borim...

Idućeg četvrtka protiv Panatinaikosa u Atini počinjete Top 16 Evrolige. Konkurenti u borbi za prva dva mesta su još Unikaha i Lotomatika, da li ste zadovoljni žrebom?

– U Top 16 su svi jaki. Dobili smo tešku grupu, posebno zbog Panatinaikosa. Priželjkivao sam Unikahu, iako tamo igra moj zemljak Jirži Velš. Idemo u Top 16 da se borimo...

Češka je dva puta igrala na velikim takmičenjima, na prvenstvima Evrope 1999. i 2007. Imala je nekad Zideka u NBA, tamo je bio i Velš, koledž košarku je u Americi igrao Barton koji je sada u Barseloni. Da li ćete imati dobru ekipu u skorije vreme?

– Teško je to reći. Ove godine našu reprezentaciju čeka baraž i borba da ne ispadnemo u „B” ligu evropskih reprezentacija. Nisam još debitovao za seniorski tim, igrao sam za mlađe selekcije. Nadam se da ću dobiti poziv selektora Jezdika za ovo leto – rekao je na kraju igrač koji bi mogao da se pokaže kao najveći pogodak u nizu Partizanovih investicija iz inostranstva. Ne samo da je potvrdio prezime, nego i ime Jan – veselje je došlo u januaru...

G. Kovačević

---------------------------------------------

„Zmija” iz Ostrave

Jan Veseli rođen je 24. aprila 1990. u tadašnjoj Čehoslovačkoj, u Ostravi, koja ima više od 300.000 stanovnika. Iz ovog grada, na istoku Češke, jeste i Ivan Lendl, nekadašnji najbolji teniser sveta. Veseli je do 11 godine trenirao fudbal, a košarku je počeo da igra u klubu „Zmije” iz Ostrave. Bio je član kadetske i juniorske reprezentacije Češke od 2006. do 2008. godine. Visok je 210 santimetara, ima 109 kilograma. Nosi dres broj 24. U Evroligi je igrao na osam utakmica. Otkako je u prvoj petorci, prosečno je beležio sedam poena i više od pet skokova za 21 minut.

-------------------------------------------------------

Trojica zemljaka u komšiluku

U dve dvorane kompleksa beogradskog „Pionira” trenutno četvorica Čeha nose dres Partizana. Preko puta košarkaškog hrama je onaj za zimske sportove, u kojem igraju trostruki uzastopni državni šampioni u hokeju na ledu. Baš prošle godine, malo po dolasku Veselog, iz Češke je stigao i trio iskusnih „oklopnika” Šubr, Mertl i Dvorak. „Crno-beli” hokejaški pogon ranije nije dovodio toliko čeških igrača, a uz njihovu pomoć ove sezone dominira u našoj i regionalnoj ligi. Za razliku od košarke, Češka je supersila u hokeju.