Intenzivno se spremamo za prijem „rafala"

Danas obeležavamo 113 godina od osnivanja Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO) daleke 1912. godine, u vreme Prvog balkanskog rata. Među prvima smo formirali ratno vazduhoplovstvo i upotrebili ga u ratnim uslovima, prva žrtva u vojnim vazduhoplovstvima u svetu je naš pilot Mihailo Petrović. Naši vazduhoplovci svoj patriotizam i profesionalizam dokazali su i u Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu kao i tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. Očuvanje tradicije, a posebno sećanje i pijetet prema poginulim pripadnicima vida kojim komandujem, deo je našeg identiteta. Negujemo tradiciju koja je bitna ne samo za vojsku, nego i za naš narod, kaže u intervjuu za „Politiku” general-major Brane Krnjajić, komandant RV i  PVO Vojske Srbije povodom 24. decembra – Dana RV i PVO.

„Srbija i danas i te kako ima čime da se pohvali kad je RV i PVO u pitanju. Obnovili smo transportnu avijaciju – imamo novi tip transportnog aviona C-295, obnovili smo helikopterske jedinice sa tri tipa helikoptera, menjamo „migove 29” „rafalima”. U godini koja je na izmaku nastavili smo trend opremanja naših jedinica, što smo i medijski propratili angažovanjem medijskih kuća. Kompletirali smo isporuku određenih sistema naoružanja, pre svega mislim na neka raketna sredstva. Raketni sistem HQ-17A je kompletiran, nabavili smo sistem za elektronska dejstva „krasuha”, nastavilo se sa isporukom helikoptera koje smo ranije ugovorili sa „Erbasom”. Nabavljali smo dosta druge opreme, nastavilo se i sa modernizacijom. Neki efekti će možda biti vidljivi već od proleća. Naglasio bih da je nabavkom daljinski pilotiranih vazduhoplova ponovo uspostavljena sposobnost punog kapaciteta izviđačke komponente vida. Svi parametri kvantiteta obuke poput sati naleta pilota, danas su značajno povećani u odnosu na periode pre procesa revitalizacije i modernizacije celokupnog vida. Smatram da je nivo operativnih sposobnosti RV i PVO takav da omogućava apsolutnu i neprekidnu kontrolu vazdušnog prostora, zaštitu njegovog suvereniteta, kao i profesionalno izvršavanje svih postavljenih zadataka”, kaže general-major Krnjajić.

Nabavka „rafala” je verovatno najznačajniji projekat za RV i PVO poslednjih decenija. Šta se konkretno sada radi u vezi priprema za isporuku tih aviona?

Ovde se ne radi samo o kupovini i isporuci aviona, „rafal” je veoma složeni projekat na kome intenzivno radimo. Kao što je poznato, prošle godine potpisan je ugovor o nabavci tog višenamenskog borbenog aviona i isporuka prvih aviona očekuje se u 2028. godini, Kompletiranje eskadrile od 12 aviona je proces koji će trajati još neki period nakon toga. U toku je realizacija procesa koji će omogućiti prihvat tog vazduhoplova, u pitanju je veliki broj aktivnosti, formirani su odgovarajući timovi u okviru sistema odbrane koji su zaduženi za taj projekat. Naravno, u tom smislu će biti potrebne i adekvatne infrastrukturne pretpostavke, selekcija i obuka ljudstva, prilagođavanje organizacijsko-formacijskih struktura jedinica i brojne druge aktivnosti. Stvoriti uslove, objekte za smeštaj „rafala” i druge tehnike koju smo nabavili, je izazovan zadatak, postavili smo određene zahteve i u toku je projektovanje. Nabavke sredstava kao što je „rafal” su dugoročne, planira se njihova višedecenijska upotreba pa je i samim tim sve to kompleksan proces.

Šta je urađeno po pitanju modernizacije aviona „mig 29”?

Svi borbeni avioni „mig 29”, jednosedi, su prošli kroz proces modernizacije. Postoji precizan vek upotrebe aviona propisan od strane proizvođača. „Migovi 29” će se koristiti u svakom slučaju do 2030. i 2031. godine. I imali smo u vidu taj prelazni period, dolazak prvih „rafala” očekuje se 2028. godine. Međutim, to ne znači da ćemo ih odmah staviti u punu upotrebu, i u stranim vazduhoplovstvima proces usvajanja i sticanja sposobnosti za osnovne zadatke na novom borbenom avionu traje. Da li će eventualno biti produženja resursa „migova 29”, o tome će se odlučivati na višim nivoima komandovanja. Modernizacija ovih aviona je posebno fokusirana na napadno-navigacijski sistem. Proširena je paleta naoružanja naših „migova 29”, uveli smo i vođeno naoružanje vazduh–zemlja, dok je proširena i paleta naoružanja vazduh–vazduh. Poboljšane su karakteristike radara, dorađen je hardverski.

Među onima koji prate avijaciju spekuliše se da se razmatraju nabavke još nekih vazduhoplova za RV i PVO, kao što je školski „pilatus PC 21”, da li je to tačno?

Nije tajna da smo u postupku ispitivanja tržišta i takvih vrsta vazduhoplova. Postoje različiti pristupi u obuci pilota. Da li koristiti turboprop avion koji je manji, jeftiniji za održavanje i obuku, ili školsko-borbeni mlazni avion? Nismo analizirali samo „pilatus PC 21”, očekuje nas još prezentacija. Videćemo da li će to biti u Srbiji ili će naši piloti da putuju u inostranstvo, kao što su bili u Švajcarskoj za „pilatus”, ili u Češkoj za L-39. Za sada nama „lasta” i G4 još uvek zadovoljavaju osnovne potrebe za školovanje, ali svakako je vreme da razmatramo i nabavku još nekog školskog aviona da bi u nekom narednom periodu zamenio i avion G4 koji koristimo decenijama. I još su starije „utve 75” čija se zamena takođe razmatra. One su nam i danas ispravne, to je avion koji je sve izdržao, upravo zbog toga što su se na njemu leteli oni sa najmanjim iskustvom, koji najmanje mogu da se posvete preciznom letenju i čuvanju tehnike. Posle svih tolikih godina, u nekoliko navrata sam to rekao, tim avionima treba dići spomenik. Ja sam, kao pitomac Srednje vazduhoplovne vojne škole leteo na selektivnom letenju na tom avionu davne 1988. godine.

Da li su novi sistemi PVO kineske proizvodnje HQ-17A i osmatrački radari GM-400 francuske proizvodnje uključeni u sistem dežurstava, odnosno neprekidnu kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora Srbije?

Podsetiću čitaoce da smo prethodno nabavili FK-3, sistem velikog dometa, on je uveliko u upotrebi u sistemu dežurstva. Osmatrački radari GM-400 su čim su isporučeni, pošto je obuka izvedena pre isporuke, uvedeni u sistem dežurstva odnosno u, kako mi to kažemo, u stalno zadejstvovane snage za kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora Srbije. Raketni sistem HQ-17A je kompletiran ove godine. Deo ljudstva je u NR Kini završio kompletnu obuku sa bojevim gađanjem, tako da se vrlo brzo očekuje upotreba ovog sistema u stalno zadejstvovanim snagama za kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora. Namenjen je za odbranu određenih tačaka a između ostalog da brani raketni sistem FK-3 i prostor u kome se on nalazi. Za sada smo nabavili dve baterije HQ-17A.

Dešavaju li se povrede našeg vazdušnog prostora, posebno kada je reč o vojnim letelicama, uključujući i besposadne vazduhoplove?

Povreda vazdušnog prostora je sve manje, nekih namernih povreda i upada nismo imali skoro. Ako posumnjamo da do toga može da dođe, mi reagujemo tako što podižemo lovačku avijaciju ili aktiviramo i raketne sisteme. Pogotovo danas sa upotrebom novih osmatračkih radara velikog dometa, mnogo je brža obrada i protok informacija o situaciji u vazdušnom prostoru, a vreme reakcije je značajno skraćeno. Koristimo svaku priliku u kojoj možemo da „uzbunjujemo” ceo naš sistem i uvežbavamo rad svih delova RV i PVO. U poslednje vreme vidljiva je naša vrlo intenzivna aktivnost kontrole vazdušnog prostora u smislu provere karakterističnih transporta van redovnog saobraćaja, a to su letovi strane vojne transportne avijacije koja preleće preko Srbije u druge zemlje, što je izraz mogućnosti naših novih sredstava i visokog nivoa obučenosti pripadnika RV i PVO. Ne uznemiravamo posade tih aviona, niti prekidamo letove, oni često i ne znaju na koji način smo prisutni, ali nekad ih obavestimo da su kontrolisani, da je sve u redu i da mogu da nastave sa svojim letom. Sve je to ujedno i dobra trenaža za naše  pilote i za ceo sistem stalno zadejstvovanih snaga za kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora. Inače, ovakve aktivnosti u svojim vazdušnim prostorima sprovode i druge zemlje.

Danas je vreme dronova, mislim na ove manje dronove, ne na velike, bespilotne letelice. Da li su oni vaša nadležnost i problem, da kažem, i u smislu zaštite vazdušnog prostora, a na kraju krajeva i jedinica RV i PVO?

Što se tiče većih vojnih letelica tog tipa, daljinski pilotiranih vazduhoplova, to jeste naša nadležnost. Međutim, kada su u pitanju mali dronovi koji se mogu nabaviti u slobodnoj prodaji, to nije nadležnost samo RV i PVO. Regulativa postoji, ali mora postojati adekvatna edukacija, ljudi koji ih koriste ponekad to rade rizično po vazdušni saobraćaj, posebno u blizini aerodroma. Ipak, do sada nismo imali većih problema. Što se tiče upotrebe malih dronova u ratnim dejstvima, što vidimo u savremenim oružanim sukobima, za borbu protiv njih treba posedovati odgovarajuće naoružanje i drugu opremu kako bi se eliminisala ta opasnost. Naše i jedinice Kopnene vojske se opremaju sredstvima protiv takvih dronova.

Prilagodićemo se savremenim mladim generacijama

Da li RV i PVO planira prihvat i obuku mladih na obaveznom odsluženju vojnog roka kada bude obnovljeno i za koje specijalnosti?

Mi smo spremni za prijem mladih na služenje obaveznog vojnog roka, uredili smo smeštajne kapacitete u kasarnama, na aerodromima i drugim objektima. Nije se išlo na koncept tradicionalne kasarne kakve pamte starije generacije, smeštaj je savremen, razmatra se uspostavljanje interneta, kablovske televizije, neće biti kreveta na sprat kao ranije, kupatila su novija… Svesni smo potreba savremenih mladih generacija i prilagodićemo im se, a verujem i oni vojsci.

Rođendan na praznik vazduhoplovaca

Gerneral-major Brane Krnjajić rođen je 24. decembra 1969. u Autunu u Francuskoj, baš na današnji dan koji će kasnije postati Dan RV i PVO Vojske Srbije. Njegova porodica je poreklom sa područja Kozarske Dubice. Završio je Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Zadru, raspad Jugoslavije ga je zatekao na školovanju u Puli. Prebačeni su u Tuzlu gde je, kada je počinjao rat u BiH, postao oficir. Kao pilot nadzvučne avijacije raspoređen je u Batajnicu gde ga je 1999. zatekla NATO agresija na SR Jugoslaviju. Poznavao je u tom ratu stradale pilote i starešine RV i PVO. Sa Zoranom Radosavljevićem je bio u eskadrili, komandant im je bio Milenko Pavlović. Viđao je i Ljubišu Veličkovića, nekadašnjeg komandanta RV i PVO koji je i na toj funkciji dolazio na aerodrom i aktivno leteo.

Isto to danas radi i general Krnjajić, prilikom ovog intervjua u Komandi RV i PVO u Zemunu zatekli smo ga u pilotskom kombinezonu, za sebe u šali ističe da je najstariji pilot u RV i PVO. Kada ima vremena, kao instruktor letenja rado prenosi znanje mlađim kolegama.