Iz Kine hladan tuš za proizvođače mlečnih proizvoda

Spas za trgovce i uzgajivače svinja u EU – snižene su carine za uvoz svinjskog mesa u Kinu. To može doneti više cene u otkupu na tržištu Evropske unije, ali je ova informacija dobra i za Srbiju gde su takođe u poslednje vreme cene padale uz pretnju rasta uvoza usled prezasićenosti evropskog tržišta mesom.

Ovo je konačna presuda antidampinške istrage koja je trajala 18 meseci i koja se smatra odgovorom na carine EU na kineska električna vozila, piše Rojters.

Međutim, hladan tuš stiže za evropsku mlečnu industriju jer je Kina odlučila da istog dana uvede privremene carine do 42,7 odsto na mlečne proizvode, uključujući mleko i sir, koji se uvoze iz Evropske unije, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine. Ova mera zasnovana je na preliminarnim rezultatima istrage koja je pokrenuta avgustu 2024. godine. Istraga je obuhvatila subvencije koje su zemlje EU davale za svoje mlečne i druge poljoprivredne proizvode, prenosi Beta. Uvozne takse dolaze u teškom trenutku za evropske proizvođače jer otkupne cene mleka padaju i pritiskaju tržište. Ovo je, prema mišljenju analitičara, pretnja i za naše farmere koji poslednjih dana negoduju zbog pada cena mleka u otkupu usled pritiska iz Evrope.

Kada je reč o mesnoj industriji koja je već dugo pogođena merama, neki predstavnici evropskih proizvođača izrazili su olakšanje zbog odluke, iako napominju da će carine i dalje štetiti proizvođačima.

Kako piše portal „Agroinfonet”, kinesko Ministarstvo trgovine najavilo je carine do 19,8 odsto na uvoz svinjetine iz EU, što je znatno niže od dosadašnjih 62,4 odsto.

– Konačne carinske stope, u rasponu od 4,9 odsto do 19,8 odsto, stupiće na snagu danas i ostaće da važe narednih pet godina – navodi ekonomista Petar Jovičić sa ovog specijalizovanog portala i podseća da je Kina, u septembru ove godine, uvela preliminarne antidampinške carine u rasponu od 15,6 odsto do 32,7 odsto na uvoz svinjetine, kao i da je to bila povoljnija tarifa koja je važila za kompanije iz EU koje su sarađivale u istrazi.

Napominje da su one najviše od 62,4 odsto plaćali ostali dobavljači. Na ovaj potez ta država se odlučila posle zaključka kineskog Ministarstva trgovine da se na njihovom tržištu vlada damping prodaja ove vrste mesa kao i nusproizvoda od svinjetine po cenama ispod koštanja ili domaćih cena, što je nanelo štetu kineskoj industriji svinjetine.

Istovremeno i evropski proizvođači počeli su da beleže gubitke, procenjuje se da je Nemačka najgore prošla, a nezadovoljni proizvođači su nedavno tražili od države da obezbedi izvoz na treća tržišta.

Pre mesec dana, gotovo u isto vreme predstavnici kompanija iz sektora mesno-prerađivačke industrije Srbije zatražili su hitnu intervenciju resornog ministarstva i ubrzavanje procedura za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, kako bi prerađivačka industrija nastavila nesmetano da radi. Ovome su se usprotivili uzgajivači koji su tvrdili da nema govora o manjku mesa na tržištu i da cene domaćih tovljenika nisu rasle, što bi se svakako dogodilo da postoji nestašica. Naprotiv, u otkupu su čak bile i niže nego u ranijem periodu.