Vašington i Brisel u digitalnom klinču

Otkada se Donald Tramp vratio u Belu kuću, carine i NATO obaveze postale su glavne teme transatlantskih nesuglasica. Ali sada se sukob proširio i na digitalni svet. Zabrana ulaska u Sjedinjene Države za bivšeg evropskog komesara Tijerija Bretona i još četvoro evropskih aktivista koji se, kako kažu, bave borbom protiv dezinformacija, nasilnog sadržaja i govora mržnje na internetu, predstavlja optužnicu da Brisel pod plaštom regulacije sprovodi „cenzuru” i vrši pritisak na američke društvene mreže.

„Predugo su ideolozi u Evropi predvodili organizovane napore da primoraju naše platforme da kažnjavaju američke stavove s kojima se oni ne slažu. Mi preduzimamo korake kako bismo zabranili ulazak u SAD vodećim figurama globalnog cenzorsko-industrijskog kompleksa. Spremni smo i voljni da proširimo ovu listu ukoliko drugi ne promene kurs”, napisao je državni sekretar SAD Marko Rubio na „Iksu”.

Vizne sankcije usledile su kao kulminacija višemesečne kampanje kritika usmerenih na digitalne propise EU – Akta o digitalnim uslugama, koji od velikih platformi poput „Iksa”, „Instagrama”, „Fejsbuka”, zahteva strožu kontrolu sadržaja, i Akta o digitalnim tržištima, osmišljenog da obuzda dominaciju ovih tehnoloških kolosa.

Podsekretarka Stejt departmenta Sara Rodžers rekla je da je zabrana Bretonu, koji je bio evropski komesar za unutrašnje tržište od 2019. do 2024. godine, uvedena jer je on glavni arhitekta Akta o digitalnim uslugama, kao i zbog njegovog obraćanje vlasniku platforme „Iks” Ilonu Masku, u kojem mu je poručio da mora da se pridržava pravila o nezakonitom sadržaju.

Breton je na to odgovorio pitanjem da li se vraća američka era „lova na veštice” iz pedesetih godina prošlog veka, usmerena protiv komunista. Evropska komisija saopštila je da osuđuje zabranu putovanja koju je uveo Stejt departmenta, zatražila je pojašnjenja od Vašingtona i najavila da će „brzo i odlučno odgovoriti kako bi odbranila svoju regulatornu autonomiju od neopravdanih mera”.

„EU je otvoreno jedinstveno tržište zasnovano na pravilima, sa suverenim pravom da reguliše ekonomsku aktivnost u skladu sa našim demokratskim vrednostima i međunarodnim obavezama”, dodaje se u saopštenju.

Predsednik Francuske Emanuel Makron ocenio je da potez SAD predstavlja zastrašivanje i prinudu protiv evropskog digitalnog suvereniteta. Kako je naveo, zakoni su usvojeni u EU kako bi se obezbedilo da ono što je nezakonito u životu bude nezakonito i na internetu, te da ta pravila nikako ne utiču na SAD. Ipak, nije baš tako. Poslednjih meseci Evropska komisija pokrenula je istrage o dominaciji „Amazona” i „Majkrosofta” u sektoru „klaud” usluga, započela istrage o modelima veštačke inteligencije kompanije „Gugl”, ali i izrekla kaznu od 120 miliona evra Maskovoj platformi „Iks” zbog kršenja pravila o digitalnoj transparentnosti. Dakle, reakcija Vašingtona nije došla kao grom iz vedra neba, jer je Donald Tramp u avgustu zapretio uvođenjem carina kao odmazde zbog poteza EU protiv kompanija iz Silicijumske doline. Još ranije, Tramp je pokazao da ga ne zanima ono što u Briselu zovu „borbom protiv dezinformacija i manipulativnog sadržaja na internetu”. Njegov drugi mandat obeležen je ukidanjem državne agencije zadužene za praćenje onlajn sadržaja i obustavljanjem finansiranja istraživanja koja se bave tom temom, dok je Maskov „Iks”, kako ga on naziva, ostao svetilište apsolutne slobode govora.

Iako Mask više nije deo administracije, njegovo ime u ovom slučaju je bitno, jer se vezuje za pojedine od ostalih četvoro sankcionisanih Evropljana, koji su opisani kao deo „ekosistema cenzorskog NVO sektora”.

Imran Ahmed, izvršni direktor „Centra za suzbijanje digitalne mržnje”, našao se na meti Maskove tužbe iz 2023. godine, nakon što je njegova organizacija dokumentovala porast govora mržnje na tadašnjem „Tviteru” neposredno nakon što ga je Mask kupio.

Ostali, prema nizu objava Stejt departmenta, jesu Kler Melford, koja vodi londonski „Globalni indeks dezinformacija”, kao i Ana-Lena fon Hodenberg i Žozefina Balon, obe čelnice organizacije „HateAid” sa sedištem u Nemačkoj. U jednoj objavi citira se i intervju Balonove koji je dala u emisiji na Si-Bi-Esu, a u kome kaže da „sloboda govora mora imati granice”. U odgovoru Globalnog indeksa dezinformacija navodi se da su sankcije nemoralne, nezakonite i neameričke.