Šta je Dmi­tri­jev do­neo Pu­ti­nu iz Majamija

Kremlj ne­će ko­men­ta­ri­sa­ti in­for­ma­ci­je ko­je je Ki­ril Dmi­tri­jev, spe­ci­jal­ni pred­stav­nik ru­skog pred­sed­ni­ka za in­ve­sti­ci­je i eko­nom­sku sa­rad­nju sa ino­stran­stvom i šef Ru­skog fon­da za di­rekt­ne in­ve­sti­ci­je, do­neo iz Sje­di­nje­nih Dr­ža­va u ve­zi sa ukra­jin­skim re­še­njem, re­kao je ju­če port­pa­rol Kre­mlja Dmi­trij Pe­skov.

„I da­lje sma­tra­mo da je kraj­nje ne­pri­me­re­no oba­vlja­ti bi­lo ka­kvu ko­mu­ni­ka­ci­ju pu­tem me­di­ja. Sto­ga ne­će­mo re­ći šta je tač­no Dmi­tri­jev ’do­neo’, a po­seb­no ne­će­mo ni­šta ko­men­ta­ri­sa­ti pu­tem me­di­ja”, re­kao je Pe­skov, pre­ne­le su RIA No­vo­sti.

Dmi­tri­jev je 21. de­cem­bra na­sta­vio pre­go­vo­re o ukra­jin­skom spo­ra­zu­mu sa spe­ci­jal­nim pred­sed­nič­kim iza­sla­ni­kom SAD Sti­vom Vit­ko­fom i ze­tom pred­sed­ni­ka SAD Dža­re­dom Ku­šne­rom, pod­se­ća RIA i do­da­je da je Dmi­tri­jev, dok je bio na pu­tu za Ma­ja­mi, na­pi­sao na dru­štve­noj mre­ži „Iks” da rat­ni hu­ška­či či­ne sve što mo­gu da pot­ko­pa­ju ame­rič­ki mi­rov­ni plan za Ukra­ji­nu.

„Dmi­tri­jev je već imao pri­li­ku da pred­sed­ni­ku pod­ne­se iz­ve­štaj o re­zul­ta­ti­ma svog pu­to­va­nja, u sva­kom de­ta­lju. Sa­da, na osno­vu in­for­ma­ci­ja ko­je je šef dr­ža­ve do­bio, mo­že­mo da for­mu­li­še­mo naš bu­du­ći stav i da na­sta­vi­mo kon­tak­te u ve­o­ma bli­skoj bu­duć­no­sti pu­tem po­sto­je­ćih ka­na­la ko­ji tre­nut­no funk­ci­o­ni­šu”, re­kao je Pe­skov.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, „osta­je da se vi­di u ko­joj me­ri je rad SAD sa Ukra­jin­ci­ma i Evro­plja­ni­ma u skla­du sa du­hom raz­go­vo­ra iz En­ko­ri­dža”.

Ukra­ji­na je ju­če ob­ja­vi­la kom­ple­tan mi­rov­ni plan od 20 ta­ča­ka kre­i­ran za­jed­no sa Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma, ko­ji bi tre­ba­lo da po­sta­ne osnov­ni do­ku­ment za za­vr­še­tak ra­ta, pre­neo je Uni­jan. Pred­sed­nik Ukra­ji­ne Vo­lo­di­mir Ze­len­ski na­gla­sio je da je Ukra­ji­na sprem­na na pre­go­vo­re na naj­vi­šem ni­vou, po­seb­no o te­ri­to­ri­jal­nim pi­ta­nji­ma.

Glav­ne tač­ke pla­na su su­ve­re­ni­tet Ukra­ji­ne, ko­ji će bi­ti po­tvr­đen, a sve stra­ne ga­ran­tu­ju po­što­va­nje gra­ni­ca.

Jed­na od njih je pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma o ne­na­pa­da­nju iz­me­đu Ukra­ji­ne i Ru­si­je uz me­ha­ni­zam pra­će­nja li­ni­je kon­tak­ta ko­ri­šće­njem bes­pi­lot­nih le­te­li­ca i teh­nič­kih gru­pa za re­ša­va­nje su­ko­ba.

Bez­bed­no­sne ga­ran­ci­je za Ukra­ji­nu bi­će „ja­ke” i uklju­ču­ju ko­or­di­ni­sa­ni voj­ni od­go­vor i po­nov­no uvo­đe­nje sank­ci­ja pro­tiv Ru­si­je u slu­ča­ju na­pa­da. Ve­li­či­na oru­ža­nih sna­ga Ukra­ji­ne u mir­no­dop­skom pe­ri­o­du osta­je do 800.000 voj­ni­ka.

SAD, NA­TO i evrop­ske dr­ža­ve pru­ža­ju ga­ran­ci­je Ukra­ji­ni u skla­du sa čla­nom 5 NA­TO-a, uz pre­ci­zne uslo­ve pri­me­ne.

Za­tim član­stvo Ukra­ji­ne u EU u od­re­đe­nom tre­nut­ku, uz krat­ko­roč­ni pri­vi­le­go­va­ni pri­stup evrop­skom tr­ži­štu.

Stav­ka 11 pod­ra­zu­me­va da će Ukra­ji­na da po­tvr­di da će osta­ti dr­ža­va bez nu­kle­ar­nog oruž­ja, u skla­du sa Spo­ra­zu­mom o ne­ši­re­nju nu­kle­ar­nog oruž­ja. Upra­vlja­nje nu­kle­ar­nom elek­tra­nom Za­po­rož­je: za­jed­nič­ko iz­me­đu Ukra­ji­ne, SAD i Ru­si­je, sa ras­po­de­lom elek­trič­ne ener­gi­je po pred­lo­že­nim pro­por­ci­ja­ma. Na­kon što se do­go­vo­re o bu­du­ćim te­ri­to­ri­jal­nim aran­žma­ni­ma, i Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja i Ukra­ji­na se oba­ve­zu­ju da ne­će me­nja­ti te aran­žma­ne si­lom. Odr­ža­va­nje iz­bo­ra u Ukra­ji­ni što je pre mo­gu­će na­kon pot­pi­si­va­nja spo­ra­zu­ma.

Ze­len­ski je is­ta­kao da je no­vi mi­rov­ni plan od 20 ta­ča­ka „glav­ni okvir za okon­ča­nje ra­ta”, is­ta­kav­ši da bi bez­bed­no­sna ga­ran­ci­ja za Ki­jev bio ko­or­di­ni­sa­ni voj­ni od­go­vor Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, Evrop­ske uni­je i NA­TO-a, u slu­ča­ju po­nov­nog ru­skog na­pa­da. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, Ukra­ji­na se pro­ti­vi po­vla­če­nju svo­jih tru­pa iz is­toč­nih spor­nih zo­na, dok ame­rič­ki pre­go­va­ra­či že­le us­po­sta­vlja­nje de­mi­li­ta­ri­zo­va­ne zo­ne, ili slo­bod­ne eko­nom­ske zo­ne, pre­neo je Bi-Bi-Si.

Ze­len­ski je re­kao da, u slu­ča­ju da Ukra­ji­na po­vu­če svo­je sna­ge za „pet, de­set ili 40 ki­lo­me­ta­ra” za­pad­no od Do­njec­ka ka­ko bi se stvo­ri­la eko­nom­ska zo­na, on­da bi i Ru­si­ja mo­ra­la da ta­ko­đe po­vu­če svo­je tru­pe na iste uda­lje­no­sti. Na­veo je da bi eko­nom­ska zo­na mo­ra­la bi­ti us­po­sta­vlje­na i oko Nu­kle­ar­ne elek­tra­ne Za­por­žje, kao i da bi ru­ske tru­pe mo­ra­le da se po­vu­ku iz Dnje­pro­pe­trov­ske obla­sti, Ni­ko­la­jev­ske, Sum­ske i Har­kov­ske obla­sti. Te­ri­to­ri­jal­na pi­ta­nja bi mo­gla bi­ti re­še­na „na ni­vou li­de­ra”, re­kao je Ze­len­ski.

Ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban je oce­nio da da­nas u Evro­pi po­sto­ji stra­na ko­ja se za­la­že za rat i stra­na ko­ja se za­la­že za mir, a tre­nut­no je u pred­no­sti ona ko­ja za­go­va­ra rat. U bo­žić­nom in­ter­vjuu za „Ma­đar nem­zet” on je oce­nio da Bu­dim­pe­šta že­li mir, dok Ma­đar­ska že­li rat.

„Pro­šle ne­de­lje u Bri­se­lu us­pe­li smo da uspo­ri­mo tem­po kre­ta­nja ka ra­tu. Bi­lo je onih ko­ji su že­le­li da ubr­za­ju taj pro­ces, ali us­pe­li smo da ih blo­ki­ra­mo. Me­đu­tim, pro­ces ni­je za­u­sta­vljen, sa­mo uspo­ren. Tre­nut­no, pro­rat­na stra­na ima pred­nost”, re­kao je Or­ban.

On je is­ta­kao da se ne mo­že is­klju­či­ti mo­guć­nost da je ova go­di­na po­sled­nja go­di­na mi­ra za Evro­pu.