Niš – U srpskoj sportskoj naciji postoji nebrojeno mnogo pojedinaca, čija su dela i podvizi za nezaborav i koji se, zajedno sa svojim rezultatima i trofejima večno pamte. Jedan od takvih bez sumnji je Zoran Tuta Živković, najpre golman niškog Železničara i još nekih klubova u zemlji, a potom proslavljeni reprezentativac i nadasve uspešan trener i stručnjak stvaralac. O njegovoj karijeri i rukometu u pravom smislu životnom pozivu, na nedavnom Sajmu knjiga u Nišu predstavljena je knjiga “Strategija jednog asa” autora Svetlane Vujčić, bivše rukometašice i reprezentativke, vrhunskog sportskog novinara i književnog stvaraoca.

Simbolike je bilo na pretek – sajamska manifestacija održana je u Sportskoj hali Čair u Nišu, “rodnoj kući” modernog niškog, a nije neskromno reći i jugoslovenskog i srpskog rukometa. Isto tako, tu pod krovom legendarne niške dvorane stasalo je na desetine reprezentativaca i internacionalaca, rukometnih stratega, sa čijeg je parketa i sam Živković iskoračio ka zvezdama i u nezaustavljivom pohodu stigao do vrha rukometnog sveta i ušao u svetsku istoriju ovog sporta. A u publici i bivši i sadašnji sportisti, sportski novinari, rukometaši i rukometašice, treneri i sportski radnici.

Zoran Tuta Živković, vedri, čili i uvek nasmejani osamdesetogodišnjak (rođen je 5.aprila 1945.godine), najtrofejniji srpski rukometni stvaralac, tradicionalno skroman i tih, prepustio je drugima da pričaju o njemu i samo je kratko rekao:

“Rukomet je u mojim venama i tako će biti sve dok me bude. To se nikada neće promeniti, jer pamtim sve, sećam se svih generacija koje su ikada igrale… Čitav moj život je rukomet, ispunjen sam u potpunosti  i presrećan zbog svega što sam prošao i onoga što jesam. 

Najdraži Živkovićevi trofeji su, rekao je, svakako su zlatna medalja na Olimpijskim igrama 1972.godine u Minhenu i zlatna medalja sa reprezentacijom na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj. Mnogo je zlata, mnogo pehara, niska medalja i priznanja nemoguće je sve nabrojati.

U reprezentaciji Jugoslavije koja je u Minhenu 1972.godine na IO osvojila zlato bili su kapiten Horvat, Lazarević, Karalić, Lavrnić, Mišković, Selec, Vidović, Miljak, Pokrajac, Fajfrić, Pribanić, Popović, Bugarski, Zorko, Arslanagić i Živković. Prema rečima Zorana Tute Živkovića, drugarstvo i poštovanje koje su imali u ovoj reprezentativnoj generaciji, ni jednog trenutka nije prestalo:

Od 2012.godine, kada smo kao osvajači zlatne medalje na poziv Olimpijskog komiteta Nemačke ponovo zajedno bili u Minhenu, i gde nas je u Olimpijskom parku na obeležavanju 40 godina igara frenetično pozdravilo više od 50.000 ljudi, viđamo se svake godine. I redovno se čujemo.

Reči kolege iz zlatne mihnenske reprezentacije Abaza Arslanagića na promociji knjige o Živkoviću, autora Svetlane Vujčić, legendarnog sportskog novinara i bivše rukometne reprezentativke, mnogo govore:

„Tuta se prvi od nas iz naše zlatne reprezentativne generacije odlučio za rukomet i trenerski posao kao životni poziv. Dokazao se kroz jugoslovensku ligu, u tom  periodu jedne od najboljih na svetu. Svoje reprezentativno iskustvo, igranje i rad u Nišu, Priboju, Crvenki, Šapcu, Zaječaru, Beogradu i drugim sredinama pretočio je u velika sportska ostvarenja klubova i reprezentacija koje je vodio. Dokazao se i na internacionalnoj sceni u Kuvajtu, Egiptu, Kataru, Tunisu... Tamo gde je bukvalno bio pionir razvoja rukometa i koji je ovaj sport podigao i doveo do vrhunski svetskih rezultata”, rekao je na promociji u Nišu Abaz Arslanagić

Poneo je Zoran Živković brojna priznanja tokom igračke i trenerske karijere sa kojim se ponosi – dobio je Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima od Predsedništva SFRJ (1986.godine), Majsku nagradu kao najviše sportsko priznanje SFRJ (1986.), Zahvalnicu i zlatan sat dar Josipa Broza Tita za zlatnu medalju u Minhenu i titulu Olimpijskog prvaka (1972.), Državno priznanje od Emira Ek Sahaba za razvoj rukometa u Tunisu (1988.), Orden Egipta od Hosni Mubaraka, Priznanje „Nepobediv“ grada Niša (2024.) i najveće gradski priznanje rodnog grada Nagradu 11.Januar (2025.godine).

Autor knjige o najtrofejnijem srpskom rukometnom stručnjaku i stvaraocu, pod naslovom „Strategija jednog asa“ je Svetlana Vujčić, nekadašnja rukometašica i olimpijka, dugogodišnji sportski novinar i urednik u izdanjima Kompanije I novinskog giganta POLITIKA, pisac i pesnik, koja je, pored ostalog autor i stručne monografije prof. dr Branislava Pokrajca, kao i romansijersku biografiju Svetlane Cece Kitić, sa kojom je zajedno igrala u reprezentaciji, biografsko delo u košarkašu Slobodanu Bobanu Jankoviću, knjigu i i poezije i stihovane proze u recenziji prof. de Vladete Jerotića. Njene reči su bile:

“Junak knjige jedva je pristao da ispriča svoju biografiju i životnu, rukometnu priču. Velikom upornošću smo ipak došli do portreta rođenog osvajača, do finesa njegove strategije, do primera i uzora svim sportskim trenerima, igračima, sportskim učiteljima i, svakako “običnom” življu. Reći ću isto što o Tuta Živković: ,,Ne postoji neostvariv cilj”. Mi smo cilj postigli.

Po knjizi je prošle godine snimljen i dokumentarni film o Zoranu Tuti Živkoviću pod nazivom “Nepobediv”.

Jedan od deset najboljih trenera u svetu i istoriji rukometa

Jedno od najvećih priznanja legendarni Živković dobio je upravo na kraju kalendarske 2025.godine. U izuzetnom delu Tomasa Lagedarda, uglednog sportskog novinara iz Danske, jednog od najvećih hroničara rukometnog sporta u svetu i pod naslovom „Rukometne legende“ objavljena je selekcija najboljih i najuspešnijih rukometnih trenera na svetu u istoriji ovog sporta, Na toj listi su samo istinski giganti rukometnog sporta - Vlado Štencl, Bengt Johanson, Zoran Živković, Nikulae Nedef, Igor Turčin, Daniel Konstantini, Marit Breivik, Anatolij Jevtušenko, Urlik Vilbek i Vladimir Maksimov.

Činjenica da se Zoran Tuta Živković našao u društvu ovih imena još jednom potvrđuje njegov status jednog od najbriljantnijih stratega koje je svetski rukomet ikada imao.