Anđelković: Postoji opasnost da Brisel bira vlast u Srbiji (video)

Politički analitičar Dragomir Anđelković, jedan od najoštrijih kritičara predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vlasti u Srbiji, upozorio je da u aktuelnom političkom trenutku postoji realna opasnost da Srbija, umesto demokratskim putem, novu vlast dobije - spolja. Njegova ocena, izneta u kontekstu studentskih protesta i delovanja opozicionih grupa koje sebe nazivaju „blokaderima“, otvorila je pitanje dubljih namera dela političke scene i njihovog oslanjanja na faktore iz Brisela.

Anđelković je istakao da je energija koju su pokrenuli studenti nesumnjivo privukla pažnju javnosti, ali da to samo po sebi ne znači i sposobnost za vođenje složene državne politike. Prema njegovim rečima, podrška koju deo građana daje studentskim inicijativama proizlazi iz želje za novim licima i svežom energijom, a ne iz uverenja da se radi o „trustu mozgova“ sposobnom da artikuliše sveobuhvatnu nacionalnu strategiju.

„To su mladi ljudi koji ne mogu u potpunosti da kreiraju politiku. Ali ako želimo suštinske promene, one se ne mogu ostvariti bez jasnog plana i jedinstva. U suprotnom, nastavlja se agonija“, upozorio je Anđelković. On je dodao da je opasno insistirati na ustavnim promenama pre političkog raspleta, jer se time, kako je naveo, produbljuju podele i odlaže rešenje krize.

Ključna poruka njegovog upozorenja odnosi se na mogućnost da, ukoliko posle eventualne smene vlasti ne postoji jasan unutrašnji konsenzus, Srbija dođe u situaciju da joj „novu vlast ne biraju građani, već Brisel“. Ta ocena dobija dodatnu težinu u svetlu nedavnih poteza dela opozicije koji svoje delovanje sve otvorenije usmeravaju ka institucijama Evropske unije.

Naime, u prostorijama nevladine organizacije Evropski pokret u Srbiji parafiran je dogovor o koordinaciji aktivnosti prema Evropskoj uniji pet opozicionih stranaka. Reč je o Narodnom pokretu Srbija, Pokretu slobodnih građana, stranci Srbija centar, Stranci slobode i pravde i Zeleno-levom frontu.

Ove stranke, pozivajući se na izveštaje Evropske komisije i Evropskog parlamenta, kao i na višegodišnji zastoj u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, tvrde da je za takvo stanje odgovorna aktuelna vlast. Njihov zajednički cilj, kako je saopšteno, jeste da u institucijama EU i državama članicama predstave postojanje „jasne proevropske političke alternative“ u Srbiji.

Upravo u tome Anđelković vidi rizik, umesto unutrašnjeg političkog dogovora i izbornog legitimiteta, stvara se prostor za snažan spoljni uticaj na ishode u zemlji. Zato se, nakon njegove izjave, sve češće postavlja pitanje – da li se iza parola o demokratizaciji i ustavnim promenama krije scenario u kojem bi ključne odluke o budućoj vlasti u Srbiji mogle biti donete van njenih institucija.