Ki­ne­ska voj­ska si­mu­li­ra bit­ke u bli­zi­ni Mek­si­ka i Ku­be

„Voj­na gu­žva” u re­gi­o­nu Ka­rip­skog mo­ra po­sta­je sve ve­ća. Dok se ame­rič­ki rat­ni bro­do­vi i avi­o­ni pre­te­ći vr­zma­ju na­do­mak oba­la Ve­ne­cu­e­le, je­di­ni­ce ki­ne­ske Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke ar­mi­je se na­la­ze se­ver­ni­je u bli­zi­ni Ku­be i Mek­si­ka, ali za sa­da, ipak, vir­tu­el­no.

Mek­sič­ki za­liv, Ka­rip­sko mo­re, za­jed­no sa Ohot­skim mo­rem i Taj­va­nom su me­đu lo­ka­ci­ja­ma kom­pju­ter­ski si­mu­li­ra­nih rat­nih iga­ra ki­ne­ske voj­ske, pre­no­si „Sa­ut Čaj­na mor­ning post”.

Si­mu­la­ci­ja bor­bi u bli­zi­ni Mek­si­ka i Ku­be pri­ka­za­ne na Si-Si-Ti-Vi­ju u tre­nut­ku ka­da Do­nald Tramp otvo­re­no pre­ti ve­ne­cu­e­lan­skom pred­sed­ni­ku Ni­ko­la­su Ma­du­ru su­ge­ri­šu pro­me­nu u glo­bal­nim am­bi­ci­ja­ma ki­ne­ske voj­ske. Upr­kos bli­skim eko­nom­skim ve­za­ma sa ze­mlja­ma u re­gi­o­nu ko­je SAD sma­tra­ju svo­jom „zad­njim dvo­ri­štem”, Ki­na ima mi­ni­mal­no voj­no pri­su­stvo u La­tin­skoj Ame­ri­ci.

Pre­ma iz­ve­šta­ju Si-Si-Ti-Vi­ja cilj rat­nih iga­ra bio je da „po­mog­nu ko­man­dan­ti­ma da na­u­če ka­ko da se bo­re bez uče­šća u stvar­noj bor­bi stva­ra­njem jef­ti­nog, im­pre­siv­nog i po­no­vlji­vog su­par­nič­kog okru­že­nja”.

Iako ova­kve si­mu­la­ci­je spro­vo­de i dru­ge ar­mi­je sve­ta, ovaj iz­ve­štaj pru­ža re­dak uvid u ak­tiv­no­sti ki­ne­ske ar­mi­je. U pri­ka­za­nom te­le­vi­zij­skom pri­lo­gu za­mi­šlje­ne bit­ke, na ekra­nu su mo­gli da se vi­de cr­ve­ni i pla­vi „in­di­ka­to­ri”, za­pra­vo su­prot­sta­vlje­ne voj­ne je­di­ni­ce, pred­sta­vlje­ne avi­o­ni­ma i bro­do­vi­ma ka­ko ma­ne­vri­šu u bli­zi­ni oba­la Ku­be i Mek­si­ka. 

U ti­pič­noj ve­žbi „cr­ve­na stra­na” obič­no pred­sta­vlja ki­ne­sku voj­sku dok „pla­va stra­na” pred­sta­vlja ne­pri­ja­te­lja. Za­ni­mlji­vo da su mno­ge „pla­ve je­di­ni­ce” ko­je su­ge­ri­šu na ame­rič­ku voj­sku bi­le vi­đe­ne u bli­zi­ni Hju­sto­na u Tek­sa­su ka­ko se kre­ću ka Mek­sič­kom za­li­vu, da bi ka­sni­je bi­le pri­me­će­ne u Ka­rip­skom mo­ru. To­kom iz­ve­šta­ja ka­me­re su se krup­nim pla­nom fokusirale na Ku­bu gde su se vi­de­le li­ni­je pu­ta­nje avi­o­na i bro­do­va u re­gi­o­nu, što je ve­ro­vat­no bi­la si­mu­la­ci­ja ne­ke od tak­tič­kih ope­ra­ci­ja.

Na dru­gom ekra­nu „cr­ve­ne je­di­ni­ce” su vi­đe­ne bli­zu da­le­ko­i­stoč­ne oba­le Ru­si­je, dok su „pla­ve je­di­ni­ce” bi­le po­zi­ci­o­ni­ra­ne iz­nad ja­pan­skog ostr­va Ho­ka­i­da kao i spor­nih Ku­ril­skih ostr­va. A na tre­ćem ekra­nu Taj­van je bio pri­ka­zan u cen­tru ma­pe ko­ja se ko­ri­sti u rat­noj igri.

Ki­ne­ske i ru­ske va­zdu­ho­plov­ne sna­ge odr­ža­le su za­jed­nič­ku pa­tro­lu po­čet­kom de­cem­bra, a dva ru­ska bom­bar­de­ra Tu-95 le­te­la su pre­ko Ja­pan­skog mo­ra ka­ko bi se pri­dru­ži­li za­jed­nič­kom le­tu sa ki­ne­skim bom­barderima H-6 iz­nad Is­toč­nog ki­ne­skog mo­ra. Ovo se do­go­di­lo na­kon što je ja­pan­ska pre­mi­jer­ka Sa­nae Ta­ka­i­či raz­be­sne­la Pe­king, su­ge­ri­šu­ći pro­šlog me­se­ca da bi Ja­pan mo­gao voj­no da in­ter­ve­ni­še u slu­ča­ju su­ko­ba u Taj­van­skom mo­re­u­zu. U iz­ve­šta­ju sa vir­tu­el­ne voj­ne ve­žbe dr­žav­ne te­le­vi­zi­je pri­ka­za­na je i va­zdu­šna bit­ka iz­me­đu ki­ne­skih lo­va­ca J-16 i fran­cu­skih lo­va­ca „ra­fal”.

Sni­mak vir­tu­el­nih ma­ne­va­ra pri­ka­zan na dr­žav­nom TV ka­na­lu je na­pra­vljen na do­ga­đa­ju Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke voj­ske Ki­ne u Sju­čan­gu u pro­vin­ci­ji He­nan na ko­joj je uče­stvo­va­lo 20 ki­ne­skih je­di­ni­ca uklju­ču­ju­ći i pred­stav­ni­ke voj­nih aka­de­mi­ja. U kom­pju­ter­skoj de­mon­stra­ci­ji vir­tu­el­nih su­ko­ba ko­ri­šće­no je de­set si­ste­ma si­mu­la­ci­je od ko­jih su sve raz­vi­je­ne u Ki­ni.

Vir­tu­el­no raz­me­šta­nje ki­ne­skih je­di­ni­ca u Ka­ri­bi­ma mo­že se pro­tu­ma­či­ti i kao po­ru­ka Va­šing­to­nu. U si­tu­a­ci­ji ka­da SAD  po­ja­ča­va­ju pri­ti­sak da se Ni­ko­las Ma­du­ro svrg­ne sa vla­sti, ve­ne­cu­e­lan­ski li­der se obra­tio Ki­ni za po­dr­šku. Ki­ne­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Vang Ji od­go­vo­rio je na ras­tu­će ame­rič­ko voj­no pri­su­stvo osu­đu­ju­ći „jed­no­stra­no mal­tre­ti­ra­nje” i po­tvr­đu­ju­ći po­dr­šku Pe­kin­ga su­ve­re­ni­te­tu Ve­ne­cu­e­le. Pre­ma obra­sci­ma ki­ne­ske di­plo­ma­ti­je re­to­ri­ka je bi­la ja­ka , ali Pe­king ipak ni­je pre­u­zeo ni­ka­kvu kon­kret­nu oba­ve­zu da bra­ni Ve­ne­cu­e­lu – upr­kos cen­tral­noj ulo­zi ze­mlje u uspo­nu Ki­ne kao moć­nog po­sred­ni­ka u La­tin­skoj Ame­ri­ci. Cen­tar za stra­te­ške i me­đu­na­rod­ne stu­di­je iz Va­šing­to­na pro­ce­nju­je da Ka­ra­kas i da­lje du­gu­je Pe­kin­gu oko 10 mi­li­jar­di do­la­ra ko­je bi tre­ba­lo da ot­pla­ti u is­po­ru­ka­ma naf­te. Upr­kos  „rat­nim igra­ma” u Ka­ri­bi­ma ma­lo je ve­ro­vat­no da će ovi vir­tu­el­ni sce­na­ri­ji bi­ti re­a­li­zo­va­nu u ovom de­lu sve­ta. Iako je ki­ne­ska ar­mi­ja u vr­to­gla­vom uspo­nu tre­nut­no ne­ma mo­guć­nost da se ozbilj­no bo­ri na stra­ni Ve­ne­cu­e­le i Ku­be. Ka­ko sma­tra ana­li­ti­čar Džes Ri­del u ob­ja­vi na „Ik­su” ni­je stvar u bro­do­vi­ma, već u lo­gi­sti­ci neo­p­hod­noj za nji­ho­vo snab­de­va­nje i na­o­ru­ža­va­nje.

Ali ako su Ka­ri­bi sa­mo ge­o­graf­ski za sa­da uda­lje­na vir­tu­el­na me­ta za po­ka­zi­va­nja „voj­nih mi­ši­ća” si­tu­a­ci­ja sa Taj­va­nom je pot­pu­no dru­ga­či­ja. Pe­king ovo sa­mo­u­prav­no ostr­vo tre­ti­ra kao svo­ju te­ri­to­ri­ju ko­ju će po­no­vo pri­po­ji­ti ma­ti­ci, ako tre­ba i si­lom. Pre­ma iz­ve­šta­ju Pen­ta­go­na ko­ji je ob­ja­vljen po­čet­kom ove ne­de­lje Ki­na će do 2027. go­di­ne po­sti­ći spo­sob­nost da iz­vr­ši uspe­šnu in­va­zi­ju na Taj­van. U iz­ve­šta­ju či­ju iz­ra­du je za­tra­žio Kon­gres oce­nju­je se da je ki­ne­ska ar­mi­ja sve so­fi­sti­ci­ra­ni­ja i ot­por­ni­ja, ali opre­zna pre­ma skla­pa­nju spo­ra­zu­mi­ma ve­li­kih raz­me­ra sa SAD. Pre­ma ame­rič­kim voj­nim stra­te­zi­ma Ki­na br­zo uči iz lek­ci­ja ru­skih ne­u­spe­ha u Ukra­ji­ni dok isto­vre­me­no po­ve­ća­va pri­ti­sak na Taj­van. Pen­ta­gon ki­ne­ske ci­lje­ve u iz­ve­šta­ju opi­su­ju kao po­sti­za­nje „stra­te­ške od­luč­ne po­be­de” nad Taj­va­nom, „stra­te­ške pro­tiv­te­že” pro­tiv SAD i „stra­te­škog od­vra­ća­nja i kon­tro­le” pro­tiv dru­gih ze­ma­lja u re­gi­o­nu.