Darja među oblacima

U istoriji Velikog rata, ispunjenoj imenima vojskovođa i velikih ofanziva, postoje i tihe, gotovo skrajnute figure čija se veličina ne meri osvojenim položajima, već čistom žrtvom. Među njima posebno mesto pripada Darji Aleksandrovnoj Korobkinoj, ruskoj bolničarki koja je u leto 1914. godine, bez naređenja i bez pratnje, krenula put Srbije. Rođena 1888. u Sankt Peterburgu, tadašnjem Petrogradu, imala je svega dvadeset šest godina kada je odlučila da ličnim činom solidarnosti stane uz narod koji je rat zatekao nespreman i iscrpljen.

Istorijski izvori i stručnjaci njen podvig danas tumače kao snažan simbol srpsko-ruskog bratstva u Prvom svetskom ratu, ali i kao primer individualne etike koja prevazilazi državne i vojne okvire. Iako se ne pominje u spiskovima zvaničnih ruskih sanitetskih misija, Darja Korobkina je samonicijativno došla u Srbiju, što, kako ističu istoričari, potvrđuje da je delovala kao privatni dobrovoljac, vođena ličnim idealima milosrđa i solidarnosti.

Po dolasku u ratni Niš raspoređena je u Treću rezervnu vojnu bolnicu u Valjevu, ali se tu nije zadržala. Insistirala je da bude upućena na front, tamo gde se sudbina odlučivala iz sata u sat. Priključena Petom pešadijskom puku Drinske divizije drugog poziva, našla se na Gučevu, u okviru Bitke na Drini, jedne od najtežih i najkrvavijih bitaka za srpsku vojsku. Borbe su trajale od 8. septembra do početka novembra 1914. godine, a gučevski položaji, često nazivani „bitkom među oblacima”, postali su mesto njenog herojstva i stradanja.

Savremenici su ostavili upečatljiva svedočanstva o njenoj pojavi na prvoj liniji fronta.

„Sam njen izgled, dok je na prvoj liniji pod eksplozijama bombi i puščane municije hitala od ranjenika do ranjenika, bio je više nego dirljiv. Na sebi je imala srpsku vojničku bluzu i suknju zatvorene boje do članaka. Na glavi je imala šajkaču koju je bila spustila do ušiju, tako da joj se od smeđe kose video samo po neki pramen. Preko ramena je nosila torbicu sa malo zavoja koji je koristila samo za najteže ranjenike, a dobrotu i milosrdnost davala je svima. Pokazivala je neverovatnu hrabrost i požrtvovanje, dok je previjala ranjenike danju i noću prelazeći iz rova u rov, a često i na brisanom prostoru ne obazirući se na eksplozije i pucnjavu”, navodi se u tekstu o hrabroj Ruskinji, koji je objavio Centar akademske reči Šabac.

Vojni izveštaji beleže da je već 31. avgusta 1914. viđena na položajima kod Ade Kurjačice, kako pod neprekidnom vatrom previja ranjenike, ne sklanjajući se sa prve linije. Prema svedočenjima, dnevno je zbrinjavala i više od stotinu ranjenih vojnika, prelazeći iz rova u rov, često i po brisanom prostoru. Upravo zbog takve požrtvovanosti predložena je za najviše srpsko vojno odlikovanje, što je zabeleženo u izveštajima Drinskog konjičkog diviziona iz septembra 1914. godine.

Darjina smrt dugo je ostala u senci opšte ratne tragedije. Tek pred obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata, zahvaljujući arhivskom dokumentu ruskog diplomate Vasilija Štrandmana, utvrđeno je da je poginula 2. oktobra 1914. godine na koti 708 kod Eminovih voda, kada je granata austrougarske haubice pogodila zemunicu u kojoj je pružala pomoć ranjenicima. Sa njom je stradao i kapetan Milutin Milojković.

Istoričar srpskog saniteta Aleksandar Nedok ističe da njeno odsustvo iz zvaničnih ruskih spiskova dodatno potvrđuje da je bila vođena ličnom odlukom i svesnim prihvatanjem rizika. Uprkos radu u pozadini, insistirala je da bude tamo gde je opasnost najveća, pokazujući samopožrtvovanje koje prevazilazi profesionalnu dužnost.

Sahranjena je najpre u improvizovanoj grobnici iza rovova, a kasnije su njeni posmrtni ostaci preneti u spomen-kosturnicu na Gučevu, podignutu 1929. godine, gde počiva zajedno sa nekoliko hiljada palih srpskih vojnika. Sećanje na Darju sačuvano je i u književnosti, naime, pesnik Milosav Jelić, koga je lično spasla, posvetio joj je pesmu „Darja Aleksandrovna” u zbirci „Srbijanski venac” iz 1917. godine.

U savremenom kontekstu, istoričari i kulturni radnici u Darjinoj žrtvi vide snažan primer prelaska nacionalnih granica u borbi za slobodu i humanost. To je rezultiralo postavljanjem spomen-ploča, podizanjem spomenika na Gučevu 2018. godine i ustanovljenjem nagrade „Milosrdna sestra Darja Aleksandrovna Korobkina”, koja se od 2021. dodeljuje najboljim medicinskim sestrama u Srbiji.