Zogović: Srpski jezik i trobojka ne dele Crnu Goru, već je vraćaju sebi

Potpredsednik Vlade Crne Gore za infrastrukturu i regionalni razvoj Milun Zogović izjavio je da je ustavno rešavanje statusa srpskog jezika ključno pitanje demokratije, elementarnih ljudskih prava i istinskog prihvatanja evropskih vrednosti, poručivši da daljeg odlaganja ne sme biti. U intervjuu podgoričkoj Borbi, Zogović je istakao da jezik kojim govori najveći broj građana mora imati status službenog jezika, kao i da se time ne ugrožava nijedan drugi jezik, već ispravlja dugogodišnja diskriminacija.

On je naglasio da njegov nacionalni i državni identitet nikada nisu bili u sukobu i da je pitanje srpskog jezika godinama sistemski zanemarivano, uprkos rezultatima svih popisa stanovništva. Prema njegovim rečima, ustavna dopuna koja bi formalno priznala jezik kojim govori dominantna većina građana predstavljala bi test da li je Crna Gora suštinski, a ne samo deklarativno, prihvatila evropske standarde. Zogović je ukazao da su argumenti o „neblagovremenosti“ ove teme zapravo podrška postojećem, neodrživom konceptu diskriminacije, nasleđenom iz vremena režima Milo Đukanović.

Zogović je poručio da očekuje da se nakon praznika otvori ozbiljan dijalog i da se već u prvom kvartalu pokrenu konkretne inicijative koje bi srpskom jeziku vratile status koji mu, po njegovoj oceni, pripada po demokratskim i evropskim merilima.

Govoreći o pitanju crnogorske trobojke, Zogović je ocenio da se bivši režim do nivoa apsurda obračunavao sa sopstvenim istorijskim i identitetskim nasleđem, pokušavajući da potisne trobojku iz javnog života. Istakao je da su građani, uprkos pritiscima, pokazali da nisu spremni da se odreknu zastave pod kojom obeležavaju najvažnije i najradosnije trenutke. Prema njegovim rečima, Crna Gora treba da prekine politiku odbrane od sopstvenog nasleđa i da trobojka zvanično dobije status narodne zastave.

Osvrćući se na odnose unutar vladajuće većine, Zogović je ocenio da je, uprkos značajnim razlikama, postignuta sposobnost za kompromise i funkcionalno delovanje, što je donelo dugo očekivane rezultate. Ipak, on je naglasio da postoje jasne granice saradnje, o kojima su, kako je rekao, upoznati i koalicioni partneri i javnost.

Kao potpredsednik Demokratska narodna partija, Zogović je izričito poručio da ta stranka neće biti deo vlasti ukoliko bi došlo do upotrebe sile protiv građana, konkretno u slučaju meštana Botuna. On je naglasio da ne želi da učestvuje u vlasti koja bi fizičkom silom odgovorila na građanski otpor u odbrani odluka donetih na referendumu, koje je ocenio kao jednu od najvećih demokratskih tekovina.

Iako je izrazio uverenje da do takvog scenarija neće doći i da niko neće izdati takvo naređenje, Zogović je jasno stavio do znanja da bi eventualno kršenje te „crvene linije“ značilo i kraj učešća DNP-a u aktuelnoj parlamentarnoj većini.