Najluđa noć od podneva do svitanja

Kraj decembra se sasvim približio, pa je pitanje „gde idete za doček” neizostavni deo razgovora sa poznanicima i prijateljima. I zaista – izbor je veliki, naročito u Beogradu.

Mogućnosti je toliko da se iz „najluđe noći” prelivaju i na popodnevne sate 31. decembra. Nova godina se sve manje doživljava kao provod koji mora da traje do zore, a sve više kao spoj više kraćih izlazaka, susreta sa prijateljima i prelazaka iz jednog dela grada u drugi. U taj novi stil dočeka dobro su se uklopili i matinei (termin preuzet iz francuskog jezika, u značenju dnevna ili popodnevna zabava), koji poslednjih godina postaju sve popularniji deo novogodišnje ponude „kafića u kraju”. Zabave počinju kada se kazaljke poklope u podne i traju do večernjih sati. Pojedini ugostitelji priređuju matinee poput bioskopskih predstava, u više termina na svaka dva ili tri sata. Tako se u istom prostoru u skladu sa rezervacijama smenjuju „garniture” gostiju, a taj stalni protok energije čini da se praznična atmosfera održava u toku čitavog 31. decembra. Ovakve žurke su i svojevrsni statusni simbol – sebi mogu da ih priušte samo oni koji ne moraju da na radnom mestu budu i poslednjeg dana u godini. Matinei su i zgodno zagrevanje za „pravi” doček Nove godine, a mogu da budu i dovoljna doza prazničnog veselja. Uz to, ulaz na ovakve zabave najčešće je besplatan, atmosfera je opuštenija, neopterećena euforijom i potencijalno incidentnim situacijama usled previše alkohola. Zato matinei nemaju samo mladu publiku već su atraktivni i za pripadnike srednje generacije, naročito za one koji ne spadaju u „noćne ptice”.

– Novu godinu dočekujem kod kuće, uglavnom u krevetu. Ne gledam ni novogodišnji program, čekam da utihne ponoćni vatromet i ostala pirotehnika, da bih mogla da zaspim. Za mene je ovo veče kao i svako drugo – kaže Marija Arsić (55), bankarska službenica.

Za one koji žele potpuno novo i dinamično novogodišnje iskustvo osmišljen je „Parti bus” – žurka u pokretu.

– Organizujemo matine 31. decembra od 14 do 15 časova, početna stanica je kod Beton hale. Nakon toga ćemo videti da li će biti interesovanja za dodatne dnevne termine. Velika žurka na točkovima počinje u 23 časa i traje do jedan nakon ponoći. Ulaznice su 2.000 dinara za dnevnu i 4.500 za doček – kaže Vuk Đurić, organizator žurke u autobusu.

Kućni dočeci uz trpezu koja se povija pod hranom i gledanje novogodišnjeg TV programa ostali su u prohujalim decenijama: danas je popularno okupljanje u manjim, intimnijim prostorima, podesnim za novogodišnje druženje s bliskim prijateljima, a u tu svrhu se mogu iznajmiti stanovi, vikendice, apartmani i kuće u predgrađu. Svaki gost donosi ponešto od ića i pića, tako da se i troškovi lakše podnesu, a praksa je i da doček Nove godine bude tematski osmišljen. Obično je to maskenbal na zadatu temu, popularne su i karaoke, a ukoliko je društvo sklono kulinarstvu, noć može da bude obeležena spremanjem đakonija određene nacionalne kuhinje.

– Posle proslave diplomiranja jednog kolege, naše društvo je odlučilo da i Novu godinu obeleži na sličan način. Nas tridesetak ćemo se okupiti u lokalu koji smo iznajmili za 600 evra, prijatelji koji sviraju će izvoditi starogradske i kafanske pesme, a svako od nas će doneti ponešto za piće i posluženje – ispričala nam je studentkinja Marija.

Za Beograđane i goste glavnog grada koji su skloni klasičnim dočecima spremni su mnogobrojni klubovi, banket sale i kafane. Svi ugostitelji obećavaju da će baš u njihovom lokalu biti najbolja žurka i nezaboravni doček Nove godine. Aduti su raznovrsna ponuda hrane i pića, uz neizostavni muzički program.

Ljubitelji narodne muzike ovo veče provešće u poznatim gradskim kafanama i čuvenoj boemskoj četvrti – Skadarliji.

U jednoj od tamošnjih kafana doček košta oko 100 evra, a za posetioce pripremaju raznovrsni domaći jelovnik, piće i „starogradsku muziku”, a u ponoć, zna se – nastup trubača.

U barovima rezervacije su obavezne, a ulaznice koštaju od 30 do 80 evra. Suma koja je potrebna za dobar provod zavisi od lokacije, muzike i ambijenta – u hotelima i restoranima novogodišnji „paket usluga” košta od 100 do 140 evra.

Svetlosni ples dronova nad prestonicom

Na Savskoj promenadi u okviru „Beograda na vodi” u 2026. će se ući uz bogat muzički program. Koncert započinje nastupom pevačice Goce Tržan, zatim će svoj blok imati njena koleginica Aleksandra Radović, dok će ispraćaj stare i doček nove godine biti uz pesme regionalno popularne kantautorke Senide Hajdarpašić – Senidah. Na pozornici će joj se pridružiti trubački orkestar Bobana i Marka Markovića. Prvi put u našoj zemlji na desetine sinhronizovanih dronova iscrtavaće svetlosne forme na nebu iznad prestonice, a neće izostati ni pirotehnički spektakl uz tradicionalno odbrojavanje poslednjih 10 sekundi 2025. na Kuli „Beograd”, najavljuju iz „Beograda na vodi”.

Šankerski maraton

U novogodišnjoj noći biće i onih na radnom mestu s druge strane slavlja, poput Nikole Stankovića, šankera u jednom beogradskom restoranu.

– Već imam iskustva i znam da će biti napornije nego ostalih večeri, čak i onih kada u lokalu imamo organizovane svirke i žurke, jer se praktično radi od podneva do narednog dana ujutro. Gosti dolaze na dnevno druženje ili ručak već oko jedan po podne. Oko osam, obavljamo poslednje pripreme za doček koji počinje sat kasnije. Ne osećam se loše zbog toga što ja radim, a svi oko mene slave, dnevnice i bakšiš su izdašniji, a pićem nas čašćavaju i gosti i članovi benda koji kod nas svira – kaže Nikola. 

Kroz eskejp rum do kuće na periferiji

Od njih tri jedna je studentkinja, dve su zaposlene i solidno zarađuju. Razmatraju kuda će za doček 2026.

– Kafići i klubovi ne dolaze u obzir. Gužva, pijanstvo, droga, možda tuča... hvala lepo – kaže jedna od njih, dvadesetdvogodišnja medicinska sestra iz privatne prakse.

– U životu nam ne trebaju isfolirane žurke na kojima obavezno moraš da budeš vesela. Teška priča. Nas tri i dvojica drugara smo prošlog vikenda na Dorćolu „slavili” dolazak zime i bilo nam je top – dodaje njena godinu dana mlađa drugarica, koja se bavi savremenim komunikacijama.

Saglasna je i treća drugarica, studentkinja koja uz učenje radi kao hostesa. Otkriva u kom pravcu idu njena razmišljanja:

– A da za Novu godinu odemo negde u okolinu Beograda, gde ima velnes centar koji će raditi cele noći, ili bar đakuzi u sobi? Nabavimo neku hranu, piće… pa recite, može li bolje?

– Možeee – u glas joj kroz smeh odgovaraju drugarice, a ova što je medicinska sestra razložno objašnjava da za to bolje, za egzotične novogodišnje destinacije poput peskovitih plaža uz toplo more, mora još koju godinicu da se finansijski uznapreduje.

– Baš zato je skroz super neki velnes ili barem đakuzi. Da nam bude toplo, a ne da se smrzavamo čekajući na ulaz u klub, gde ćemo se zabiti u neki separe iz koga nikog nećemo videti. Ili još gore, da na štiklama od 12 centimetara prestojimo novogodišnju noć – nastavlja da agituje studentkinja i spremno dočekuje alternativni predlog da 2026. dočekaju u nekom restoranu, kafani ili hotelu.

– Ma to je za one 40 plus. Sediš, klopaš, kao nešto igraš, pa opet sedneš i jedeš, nikad kraja takvoj noći – kaže studentkinja.

U poteru za originalnim dočekom dali su se i njihovi drugari. Jedan juri da nađe neki pejntbol za novogodišnju „pucačinu”, ali priča je bez hepienda.

– Dobra mu je fora, ali još je bolji eskejp rum. Ulazimo u novu kao tragači, tragaćemo cele 2026. Sviđa mi se ta priča – kaže medicinska sestra, tražeći pogledom saglasnost drugarica. „Plenumu” se pridružuju drugari s kojima su na Dorćolu slavili doček zime.

– Bolje na gajbi sa ruskom i gibanicom uz ćaletove narodnjake, nego Nova godina u klubu ili kafiću. Pazi kad i ja mislim da bi bilo dobro naći neku kuću van grada, lajt cirka, prasence… Šta kažete devojke – pita dvadesetdvogodišnji budući arhitekta, cure sležu ramenima u znak odobravanja, a „amandman” ulaže njegov drugar, inače sportista: – Samo ako može bez pijanstva, nemamo 17 godina, sad smo zreli ljudi.

– Znači, doček u kući na periferiji? Ako nam se posreći, da ima i bazen koji se greje – formuliše studentkinja predlog za glasanje.

– Znači! Tako ćemo za ovu novu. Iduće – Pešta ili Prag. Sad ruska salata, sledeće pivske kobaje. Sad ste nam drugarice, a iduće godine… – sa osmehom rekoše momci.

Vrnjačka bajka i kopaonička briga

Vrnjačka Banja, Kopaonik – Nema više slobodnog kreveta za novogodišnje praznike u vrnjačkim hotelima. Istina, smeštaj se za uporne goste može naći u takozvanoj domaćoj radinosti. Takođe, čak i poslednjeg dana odlazeće godine nađe se poneka slobodna stolica u restoranima i kafićima koji organizuju doček 2026. godine. Tako je, bez obzira na cene od najmanje 50 evra za sam doček, do čak 1.000 evra za hotelski trodnevni paket-aranžman.

U turističkoj organizaciji Vrnjačke Banje predviđaju dolazak najmanje 20.000 posetilaca, što domaćih, što inostranih, ponajviše iz Bugarske i Rumunije.

Inače, novogodišnji program, poznat pod tradicionalnim nazivom „Vrnjačka bajka”, uobičajeno se održava na poznatom Trgu kulture. Uz svu zabavu, tu će kao i svake Nove godine domaćini služiti goste mezetlukom, vrućom rakijom i kuvanim vinom. Brojne goste koji će noć između 31. decembra i 1. januara provesti na otvorenom zabavljaće probrani muzičari: najavljen je nastup orkestra predvođenog Anđelom Ignjatović poznatom kao Breskvica. U Vrnjačkoj Banji je predviđena i prvojanuarska repriza dočeka Nove godine, a organizatori su za tu priliku predvideli nastup Jelene Karleuše. Ovaj izbor propraćen je očekivanim osporavanjem izvođača, a polemika je izašla iz muzičkih okvira i zagazila u vode politike.

U svakom slučaju domaćini zaslužuju pohvalu jer su pri osmišljavanju programa pažnju posvetili i najmlađima. Za njih će na platou kod „Vrapca”, poznatog simbola ovog mesta, biti instalirano klizalište – kad već nema snega, za zimske radosti poslužiće i ledena ploča.

Nedostatak snega posebno brine goste Kopaonika, a podjednako i tamošnje hotelijere. Zabrinutost da će smeštajni kapaciteti ostati nepopunjeni posebno je prisutna u hotelima na nižim padinama planine. Odsustvo belog pokrivača uticalo je na manju potražnju za smeštajem, što je podstaklo hotelijere da dodatnom ponudom raznih pogodnosti pokušaju da privuku potencijalne goste.

Kako nam je rekla Svetlana Kostić, šefica marketinga hotela „Grand”, ovaj ekskluzivni hotel biće popunjen, bez obzira na cene od 400 do 1.200 evra za noć po osobi. I ove godine će biti zabave i glamura kao i ranije, a goste će u novogodišnjoj noći, prvi put na Kopaoniku, zabavljati grupa „Bijelo dugme”. Biće to prilika da se od Bregovića i ekipe čuju omiljeni stihovi poklonika zimskih sportova: „Hajdemo u planine, jer skijanje se brzo uči...”

Nadu da će snega ipak biti gaji i Mladen Stojanović, rukovodilac marketinga u hotelu „Rtanj”. Ovaj objekat je podalje od centra Kopaonika, pa je razumljivo što je njihov marketinški moto „Duh planine i čar skijanja”. Naš sagovornik ističe „da će, pored svih drugih pogodnosti koje ovaj hotel nudi, tu biti i snega i skijanja, barem na stazi „Karaman greben”, koja je u njihovoj neposrednoj blizini.

Osetnijim snežnim padavinama bar dan, dva pred novogodišnje praznike nada se i Darko Jovanović, direktor JP „Skijališta Srbije” na Kopaoniku. On obećava da će najmanje pet skijaških staza biti spremno tokom novogodišnjih praznika, zahvaljujući blagovremenoj dobroj pripremi i veštačkom osnežavanju. Kako nam je objasnio, sigurno će i polovina od 32 skijaške staze biti na raspolaganju skijašima: čak i ako snega s neba ne bude, vejaće iz ,,topova i žirafa” kopaoničkog sistema za veštačko osnežavanje staza – bitno je samo da temperature budu ispod nule.

Rođendan grupe „Leb i sol” u gradu rokenrola

To što ni ove zime nema snega u srcu Šumadije nije sprečilo Deda Mraza da stigne u Kragujevac i donese sa sobom još jednu „Zimsku čaroliju”. Tradicionalna manifestacija, koju grad organizuje povodom novogodišnjih i božićnih praznika, počela je 15. decembra i trajaće sve do 25. januara. Novogodišnju atmosferu upotpunjuju ukrašeni trgovi, ulični svirači, fotografisanje sa Deda Mrazevima i đakonije izložene u novogodišnjem selu, kojim dominira velika jelka.

Na gradskim trgovima u starom gradskom jezgru odvijaju se zabavni programi za decu i odrasle, a na jednom od njih, Trgu Sv. Đorđa, biće otvoreno klizalište površine 400 kvadrata.

„Zimska čarolija” i ove godine donosi programe na nekoliko lokacija i bina, gde će u prazničnim danima na dnevnim i večernjim žurkama, osim kragujevačkih bendova, nastupati i grupe „Ortodoks Kelts”, „Regina”, popularni di-džejevi i kulturno-umetnička društva – najavila je Ana Petrović Jelić, većnica za kulturu.

U novu godinu grad rokenrola ući će uz koncert grupe „Leb i sol”. Tako će sastav gitariste Vlatka Stefanovskog, koji je osnovan 1. januara 1976. u Skoplju, s Kragujevčanima proslaviti 50. rođendan. Organizator koncerta je Dom omladine Kragujevac, gde je 31. decembra u prepodnevnim satima zakazana i tradicionalna dnevna žurka „Vesele osamdesete”, na kojoj se okupljaju sve generacije Kragujevčana. Starosedeoci tvrde da je novogodišnji provod najbolji upravo na ovom mestu odakle su potekle legendarne grupe „Smak” i „Osvajači”, a tu je osmišljen i „Arsenal fest”.

Gužve na granicama i tanji budžeti prekrajaju novogodišnje planove

Ako je suditi po prodaji turističkih aranžmana, tokom predstojećih praznika znatno više građana će putovati po Srbiji i zemljama u regionu, nego onih koji će Novu godinu dočekati u nekoj od evropskih metropola, kako je to bilo ranije. Nisu samo nove, komplikovanije procedure prilikom prelaska granice razlog što se na susret sa Deda Mrazom neće masovno ići u inostranstvo. Promenu navika diktiraju i istanjeni kućni budžeti, ali i činjenica da su stasale generacije koje, za razliku od prethodnih, nemaju naviku da u vreme novogodišnjih praznika idu na put preko turističkih agencija. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta, kaže za „Politiku” da je prema trenutnim podacima interesovanje građana Srbije za novogodišnja putovanja manje za oko 10 do 15 odsto u odnosu na 2024, što je trend koji se nastavlja već drugu godinu zaredom.

– Mladi ljudi više vole da samostalno organizuju putovanja i to više nisu oni odmori od nekoliko dana, nego najčešće dvodnevni izleti. Ima interesovanja za božićne vašare u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj. A ovih dana je interesovanje povećano i za Crnu Goru, jer su oni vrlo zanimljivo marketinški pripremili praznični program. Od Bara do Herceg Novog, nekoliko dana pre i posle Nove godine nastupaju poznate muzičke zvezde. Koncerti su besplatni i onda se mladi lako organizuju, jer Crna Gora nije velika i mogu lako da se prebace od grada do grada”, kaže Seničić za naš list.

Ponuda novogodišnjih „turističkih paketića” tradicionalno je bogata, međutim, potvrđuju u agencijama s kojima smo razgovarali, tražnja konstantno opada. Kažu da su brzo rasprodati aranžmani za Valensiju, Barselonu, Kipar, Maltu, ali reč je o manjim grupama. Interesovanja ima i za Istanbul, Sofiju, Temišvar, Budimpeštu, Prag i Beč, kao i za gradove u severnoj Italiji. Ovi aranžmani se najčešće rezervišu preko društvenih mreža. Zemlje u okruženju su, navode iz agencija, izgleda hit ove godine, a izdvaja se Bosna i Hercegovina, sa kombinovanim programima koji uključuju Banjaluku, Sarajevo i Trebinje. Slično je i u Severnoj Makedoniji, gde paket sadrži Skoplje i Ohrid. Evropa će, po svemu sudeći, i ove godine ostati bez masovnijeg talasa gostiju iz Srbije.

– Turistički sektor će sigurno platiti visoku cenu zbog uvođenja novog sistema ulaska u EU. Sada samo sa setom možemo da se prisećamo 2018. i 2019, kada smo uoči Nove godine podizali i po nekoliko čartera za određene destinacije, jer je interesovanje bilo veliko. Letela su i po tri aviona za Rim, išlo se i u Pariz, Beč... Toga više nema – objašnjava Seničić. S druge strane, raste interesovanje naših građana za destinacije u Srbiji. Kako kažu u Juti, takav trend nije iznenađenje, jer se za novac koji se utroši za kratko putovanje u neki od evropskih gradova, u Srbiji može provesti i sedmodnevni odmor.

Situacija je, dodaje Seničić, nešto drugačija u unutrašnjosti nego u našim velikim gradovima, jer se u manjim sredinama i dalje više putuje preko agencija.

– Počinje sezona zimovanja i školskih raspusta i građani su pragmatični – pokušavaju da novogodišnje praznike spoje sa dečjim raspustima i odu na putovanje po Srbiji, eventualno na neku od planina. Prema poslednjim podacima, uočljivo je da je u porastu interesovanje za banje – kaže Seničić.

Putovanja po Evropi su našim građanima interesantnija na proleće, ali se postavlja pitanje da li će i to biti tako posle uvođenja EES sistema, koji je mnogo zakomplikovao putovanja i napravio gužve na graničnim prelazima. I u Evropi su zabrinuti da li će im doći očekivani broj Amerikanaca i putnika iz Velike Britanije, koji tradicionalno posećuju Stari kontinent u vreme božićnih i novogodišnjih praznika. Problema ima i kada je reč o povezanim letovima, jer više niko ne može da putniku garantuje da će, zbog komplikovanijih procedura, na vreme stići na naredni let. Registracije u dolasku se ne mogu izbeći, a sve manje je zaposlenih na aerodromima i gužve su sve veće.

– U našem slučaju je s tim u vezi zabrinutost još izraženija, jer smo mi i pre imali gužve, a ovi dodatni zastoji još više frustriraju – dodaje Seničić.

Kada je reč o cenama, on ističe da su i dalje najpovoljniji aranžmani koji uključuju autobuski prevoz. U zavisnosti od dužine boravka i kvaliteta smeštaja treba izdvojiti od 100 evra za kraća putovanja do oko 250 evra za tri ili četiri noćenja u evropskim gradovima. Iz Jute navode da su, u poređenju sa prošlom godinom, aranžmani skuplji u proseku za oko 10 odsto, a oni sa avionskim prevozom između 15 i 20 odsto.

– U ponudi je veliki broj avionskih aranžmana, uključujući redovne linije „Er Srbije”. Najveća potražnja je, prema trenutnim podacima, za jug Evrope i mediteranska ostrva, Valensiju, Porto, Lisabon, Barselonu, Kipar i Maltu. Interesovanje postoji i za destinacije u severnoj Africi, poput Egipta i Tunisa, kao i za Ujedinjene Arapske Emirate, gde putnike privlači topla klima – naglasio je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta. 

Sever Vojvodine je više od dočeka

Subotica – Prvi gosti koji će božićne i novogodišnje praznike provesti u Subotici i okolini već su stigli. Mahom su došli iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Republike Srpske, Rumunije. Prema rečima Božidarke Golubović, direktorke Turističke organizacije Subotice, uglavnom spajaju božićne praznike po gregorijanskom kalendaru i doček Nove godine, tako da će u gradu i na Paliću provesti sedam ili više dana.

Jedan broj ovih turista odlučio se da praznike provede u Subotici jer su s njom povezani rodbinskim i prijateljskim vezama, ali postoje i drugi razlozi.

„Ono što privlači naše goste iz regiona pre svega je gastro i vinska ponuda. Jednodušni su u oceni da je ovdašnja hrana veoma ukusna, a vina odlična. Svi naši ugostiteljski objekti su za novogodišnje praznike potpuno popunjeni, a posebno su popularni i salaši sa svojom ponudom. Tu je osim gastro momenta privlačna i muzička ponuda, svi salaši imaju kvalitetne tamburaške orkestre i to upotpunjava celokupan doživljaj koji gostima izuzetno prija”, kaže Božidarka Golubović.

Među posetiocima iz regiona uočavaju se određene specifičnosti. Osim dobre hrane i vina, gosti iz Slovenije orijentisani su pre svega na upoznavanje prirodnih lepota severa Vojvodine, zbog toga vole Palić, izlete u prirodu i na salaše. Da provedu Novu godinu na Paliću najčešće se odlučuju žitelji Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca… Uz slavljenički doček Nove godine, njima prijaju mir i spokojstvo oko jezera, to je okruženje drugačije od uobičajene gradske užurbanosti u kojoj su svakodnevno. S obzirom na to da dolaze na područje koje im je uglavnom poznato, ovi gosti ne traže aranžmane i programe za boravak, već svoje vreme sami organizuju, ali im je dobrodošla i asistencija lokalnih turističkih poslenika.

„Svraćaju u našu kancelariju da se raspitaju za aktuelne programe, zanima ih nastup Subotičkog simfonijskog orkestra, vole i naš vašar ’Vinterfest’ u centru grada gde su na jednom mestu okupljeni kultura, tradicija i gastro ponuda”, kaže direktorka TOS-a.

Subotički ugostitelji među prvima su uveli ono što se naziva „dnevni doček”, odnosno žurke po kafićima koje traju od prepodnevnih do kasnih popodnevnih sati. Ovaj običaj mladih da se još po danu opraštaju od stare godine, kada se ide od kafića do kafića uz muziku i piće, prihvatile su, čini se, sve generacije.

Prema sadašnjim procenama, u danima Božića po gregorijanskom kalendaru popunjena je polovina kapaciteta od blizu 5.000 kreveta u privatnom smeštaju i blizu 1.000 u hotelima. To je, kaže Golubovićeva, u skladu sa višegodišnjim pokazateljima. Očekuju da će do novogodišnjih praznika popunjenost u hotelima biti stoprocentna, a kod privatnika oko 80 odsto, kako je bilo i prošle godine.

Subotica i Palić uvek su bili popularne destinacije za novogodišnje i božićne praznike, ali za to je potrebno raditi čitave godine i stalno obogaćivati turističku ponudu. TO Subotice ove godine dobila je „Turistički cvet” i proglašena najboljom zbog posebnog doprinosa razvoju turizma, za kvalitet i sadržaj ponude. U Turističkoj organizaciji grada smatraju da su tome doprinele dve manifestacije koje najbolje oslikavaju ono što Subotica i Palić imaju da ponude: to su gastronomski i vinski doživljaj, kao i arhitektura koja je jedinstvena u Srbiji. Zahvaljujući tome, u prvih deset meseci 2025. zabeleženo je 150.000 dolazaka turista u Suboticu i Palić i 325.000 noćenja.

„Stranci, a imamo veliki broj kineskih turista, manje su zainteresovani za našu gastronomsku i vinsku ponudu, njih privlači i opčinjava arhitektura grada, stil secesije koji ovde mogu da vide na Gradskoj kući, sinagogi, Rajhlovoj palati. Gosti iz regiona dolaze zbog gastronomske ponude, a domaći gosti biraju Palić zbog mira i spokojstva koje pruža”, zaključuje Golubovićeva i dodaje kako turistička organizacija na čijem je čelu nastoji da Suboticu i Palić pozicionira kao destinacije za porodični odmor, koje svima pružaju zanimljive sadržaje.

Tronedeljno niško praznovanje

Niš – Kao što tradicija nalaže, Niš se i ove godine dobro pripremio za novogodišnje i božićne praznike. Prema programu koji su pripremili rukovodstvo grada i Turistička organizacija Niša (TON), raznovrsne manifestacije počele su još 22. decembra i odvijaće se do sredine januara. Najsadržajnije će biti tokom poslednjeg ovogodišnjeg vikenda, i naravno u vreme ispraćaja stare i dočeka nove godine, kao i pravoslavnog Božića. I posle toga, sedam narednih dana u januaru, pa sve do Srpske nove godine predviđena su brojna i svečarska dešavanja u gradu na Nišavi. Kompletan projekat biće realizovan pod zajedničkim naslovom „Zimska bajka – novogodišnji dani u Nišu”.

Mesto održavanja najvećeg broja manifestacija biće u okolini centralnog gradskog trga, dok će na samom Trgu kralja Milana biti postavljen tradicionalni novogodišnji bazar, na kojem će svoje proizvode predstaviti više od stotinu prijavljenih izlagača.

Na centralnoj novogodišnjoj pozornici i oko nje planirani su brojni nastupi horova i kulturno-umetničkih društava, maskenbal, kao i predstave i radionice za mališane, uz brojne druge sadržaje za decu. Posebna atrakcija biće klizalište za ljubitelje uživanja na ledu svih generacija, koje će biti otvoreno tokom svih dana praznovanja.

Dečji novogodišnji grad „Zimska bajka” imaće poseban kutak u kojem će mališane zabavljati vilenjaci-animatori, a tu će biti upriličeno i druženje sa Deda Mrazom. Privlačna će biti i Sneškova zabavna brvnara, a kao i prethodnih godina rado viđeni gosti u centru grada za novogodišnje praznike biće i članovi Udruženja „ZOO planet” sa svojim ljubimcima. Planiran je i foto-kutak, mesto za pravljenje fotografskih uspomena, i sve to uz tople napitke i novogodišnje poslastice.

Osim Nišlija, novogodišnjim manifestacijama prisustvovaće i veliki broj gostiju, među kojima su po tradiciji veoma brojni i oni iz zemalja u okruženju. Hotelski i restoranski kapaciteti su još krajem novembra i početkom decembra rezervisani i rasprodati. Po pravilu, turisti iz Bugarske, Severne Makedonije, kao i ne baš mali broj onih iz Grčke, u Nišu borave po nekoliko dana, u aranžmanima turističkih agencija ili u vlastitoj režiji.

Osim u hotelima, restoranima i ugostiteljskim objektima u Nišu i Niškoj Banji, na doček 2026. godine biće raspevano i na centralnom gradskom trgu, jer su organizatori najavili bogat muzički program pod otvorenim nebom.

Realne procene govore da će, slično prethodnim godinama, u Nišu tokom novogodišnjeg praznika boraviti između 10.000 i 12.000 gostiju iz Srbije i inostranstva, a možda i više.

U sklopu priprema za predstojeće praznike zvanično je objavljena i odluka gradske opštine Medijana da su izdvojena sredstva za organizovanje tradicionalnog dočeka Srpske (pravoslavne) nove godine 13. januara u Parku Svetoga Save. Sve koji dođu očekuje bogat kulturno-umetnički program i druženje uz kuvano vino, grejanu rakiju i poznate niške kulinarske specijalitete.

Zlatibor u znaku estradnog sazvežđa

Zlatibor – Desetine hiljada gostiju iz Srbije i okolnih država boraviće na Zlatiboru tokom novogodišnjih praznika. Za te posebne dane, kada je planina najposećenija, već su obavljene pripreme elitnih hotela, restorana, apartmanskog smeštaja... Odabrani muzičari (tokom praznika ovde nastupaju mnogi poznati sa estrade), kvalitetan smeštaj (uz cene prema džepu i prohtevima), birani gurmanluci i specijalne ponude dočekuju ovde mnogobrojne posetioce.

Posebno interesovanje uvek izazivaju novogodišnji koncerti na Kraljevom trgu, sa besplatnim posluženjem za sve, što je zasluga opštine Čajetina i Turističke organizacije Zlatibor. Publici će na trgu kraj jezera (osvetljenog laserima multimedijalne fontane) uoči prelaska iz stare u novu godinu pevati Dejan Matić, dok će u ponoć zasvirati trubači Dejana Jevđića. Prvog januara koncert na Kraljevom trgu održaće Breskvica, a drugog uveče Džejla Ramović.

Svoje programe organizuju i hoteli, restorani, barovi, zabavni parkovi... U vrhunskim zlatiborskim objektima goste zabavljaju Ceca, Aleksandar Sofronijević, Saša Matić, Emir Đulović i drugi, a u poznatijim klubovima i barovima Dženan, Bojan Jevtić, Koce bend... Cene višednevnih paket-aranžmana sa dočecima i reprizom se razlikuju, zavise od ponude i kategorije objekta, a najviše su u hotelima sa četiri i pet zvezdica. Valja dobro odrešiti kesu za novogodišnji boravak na Zlatiboru, gde više nema jeftinog provoda. Gosti, uprkos tome, neće izostati, a Zlatiborci najavljuju izuzetnu posećenost.

– Prema pristiglim rezervacijama, već bi se moglo proceniti da će za novogodišnje praznike kapaciteti biti odlično popunjeni, te da će tih dana na Zlatiboru boraviti oko 60.000 turista dnevno. Očekujemo dolazak gostiju različitih generacija, pre svega velikog broja mladih, kojima pogoduje raznovrstan muzički program koji smo pripremili. Ova planina nastoji da očuva zvanje najposećenije destinacije u Srbiji ostvareno po zvaničnoj statistici tokom 2025. godine – kaže za naš list direktor TO Zlatibor Vladimir Živanović. On najavljuje i sadržajnu zimsku sezonu na ski-terenima „zlatne planine”, kao i dešavanja za mlade svake večeri do kraja januara u okviru manifestacije „Zlatiborska božićna bajka”.

Primamljiva u praznične dane je i planina Tara, gde su se ugostitelji takođe potrudili da sve bude spremno za Novu godinu. Posebno interesovanje gostiju vlada za boravak u hotelu „Omorika”, elitnom objektu Vojne ustanove „Tara”. Tu se, kako nam je rečeno, novogodišnji aranžmani veoma dobro prodaju (polupansioni u dvokrevetnim sobama su 6.800 po osobi dnevno, a u superior apartmanima 10.700), kao i svečani doček u hotelskom restoranu (ulaznica košta 9.600 dinara, nastupaju Mlađen Tošović, Milijana i Amikus bend). Očuvana priroda Tare puna četinara i šetalačke staze kraj „Omorike” privlače mnoge koji vole mirniji porodični boravak na planini. U praznične dane goste će primati i ostali objekti Vojne ustanove „Tara”: hotel „Beli bor” (polupansion do 5.000 dinara), konačište „Javor” i restoran „Jeremičak”, s tim što se svečani novogodišnji dočeci u njima neće organizovati.

Biće zabave uz muzičke programe i u drugim turističkim centrima ovog regiona, uz pristupačne cene: na planini Zlatar, u „Zlatiborskoj noći” na Beloj Zemlji, „Mlinarevom snu” kod Arilja, RH centru „Vilina vlas” u Višegradskoj banji, „Cepter hotelu” u Bajinoj Bašti... Primetno je da u samom Užicu mali broj restorana organizuje doček, pa će Užičani provod potražiti na nekoj od okolnih planina.