Žene ne prijavljuju zbog straha od gubitka posla

Diskriminacija na radu na osnovu pola i seksualno uznemiravanje i dalje postoje, iako je u poslednje vreme sve više aktuelna diskriminacija na osnovu političkog uverenja i pripadnosti nekoj političkoj partiji, rečeno je na savetovanju Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje, koje je održano sredinom decembra na Kopaoniku.

U sva tri beogradska osnovna suda bilo je ukupno 48 pravnosnažno okončanih postupaka za krivično delo polnog uznemiravanja, u petogodišnjem periodu od uvođenja ove inkriminacije u Krivični zakonik 1. juna 2017. godine, pa do juna 2022. godine. To pokazuje istraživanje sudske prakse koje je radila profesorka Slađana Jovanović.

– Kada se analiziraju pravnosnažno okončani sudski predmeti Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, uočava se mali broj predmeta koji su pravnosnažno okončani, ukupno 48, a za neki oblik polnog uznemiravanja na radu samo četiri – rekla je dr Slađana Jovanović, profesorka krivičnog prava na Pravnom fakultetu „Union” u Beogradu.

U jednom slučaju reč je o takozvanom horizontalnom seksualnom uznemiravanju – od strane osobe koja je u istom rangu po pitanju radnog mesta kao i žrtva, odnosno okrivljeni nije bio nadređeni. Reč je o radniku koji je bio nadničar i svakodnevno seksualno uznemiravao koleginicu nadničarku na polju poljoprivrednog kombinata na kojem su zajedno kidali kukuruzne metlice.

Upućivao joj je frivolne i lascivne komentare, hvatao je za zadnjicu, a jednom prilikom ju je polio vodom da bi joj video grudi ispod majice, što je takođe bilo praćeno aluzijama na seks.

– Žrtva nije ranije prijavila uznemiravanje, jer se plašila da ne izgubi posao. Rekla je: „Ćutala sam i trpela da me ne bi izbacili sa posla.” Okrivljeni je priznao delo i rekao: „Ja sam star čovek, imam 67 godina, porodičan sam, imam 12 unuka, ne treba mi ovaj problem.” Osuđen je uslovno na šest meseci zatvora, sa vremenom proveravanja od dve godine – navela je profesorka Jovanović.

U drugom slučaju je zaposleni radnik jednog osnovnog suda, tačnije arhivar, u ženskom toaletu seksualno uznemiravao šest koleginica, tako što je ulazio za njima u toalet, provlačio ruku ispod vrata ili pregradnog zida kabine i slikao ih, a zatim bi pri izlasku iz toaleta fotografisao i njihov izraz lica u ogledalu. Utvrđene su mu kazne za šest dela polnog uznemiravanja, jer je bilo šest žrtava, od po tri meseca zatvora, a izrečena je jedinstvena kazna zatvora od jedne godine uslovno, sa vremenom proveravanja od tri godine.

– U trećem slučaju su dve radnice više dana seksualno uznemiravane na radu, u butiku u kojem su radile kao prodavačice, ali od strane trećeg lica, koje je svraćalo u butik. To otvara pitanje brige poslodavca o zaposlenima, jer poslodavac, vlasnik radnje, nije pozivan u pomoć, već je učinilac prijavljen. Budući da je reč o duševno bolesnom, neuračunljivom čoveku, kojem je bio određen i pritvor, a prethodno mera zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa određenim osobama, koju je prekršio uznemiravanjem žrtava, sankcija je bila mera bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi – ispričala je prof. dr Slađana Jovanović.

Sličan slučaj zabeležen je i u jednoj pekari, gde je kupac svakodnevno uznemiravao dve prodavačice, dobacivao im i samozadovoljavao se pred njima, naočigled i drugih prisutnih u pekari. I ovde su utvrđene kazne od po tri meseca zatvora za dva dela, a jedinstvena kazna je bila četiri meseca, sa vremenom proveravanja od jedne godine.

– Jedno starije istraživanje o konkurentnosti žena sa decom na tržištu rada bavilo se i ovim problemom i donelo interesantne rezultate, koji se ne razlikuju od onoga što se dešava danas. Žene trpe polno uznemiravanje na radu daleko češće u kolektivima u kojima većinu čine muškarci. Žene koje češće trpe zlostavljanje su nižeg obrazovnog statusa, a po zanimanju manuelne radnice. One obrazovanije su češće bile spremne da govore o ovoj temi i da izraze neodobravanje. Više od polovine ispitanica (55 odsto) izjavilo je da su trpele na radu dobacivanja, neumesne komentare sa seksualnom konotacijom, a za 38 procenata njih to je neprihvatljivo, dok ostale nisu obraćale pažnju. U vrlo malom broju su se žene obraćale nadređenom (obično muškarcu) u vezi sa problemom – objasnila je prof. dr Slađana Jovanović.

Seksualno ucenjivanje od strane nadređenog je prijavljivano u šest odsto, a eksplicitno pozivanje na seksualni odnos od strane šefa u samo četiri odsto slučajeva.

– Značajno je istaći da je svaka treća ispitanica prijavila da poznaje neku ženu koja je trpela seksualno ucenjivanje od strane nadređenog, što potvrđuje da je ova pojava rasprostranjenija, ali i da iz različitih razloga, često zbog straha od gubitka posla, nema prijava, o čemu svedoče i podaci Republičkog zavoda za statistiku i iz sudske prakse – navela je naša sagovornica.