Pominjanjem brzog ulaska u EU, mirovni plan stvara lažnu nadu Ukrajincima

Američki plan za okončanje rata u Ukrajini pokreće ideju da bi Kijev mogao da se pridruži Evropskoj uniji (EU), ali mu nedostaje kredibilitet u pogledu modaliteta takvog pristupanja, napisao je danas profesor političkih nauka Kristijan Leken u autorskom članku objavljenom u pariskom listu Mond.

Nemoguće je reći šta će se desiti sa novim mirovnim planom za Ukrajinu od 20 tačaka koji su predstavljene SAD, a koji je obelodanio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, a ne njegov američki kolega Donald Tramp, navodi se.

Rusija, preko portparola Vladimira Putina, navodi da ga ispituje, dok istovremeno, preko komentatora bliskih Kremlju, stavlja do znanja da plan sadrži nekoliko neprihvatljivih zahteva.

Evropljani će nesumnjivo obratiti pažnju na tačku 7 nacrta sporazuma - Ukrajina će postati članica Evropske unije (EU) u precizno definisanom vremenskom okviru, a Ukrajina će u kratkom roku imati koristi od privilegovanog pristupa jedinstvenom tržištu EU.

Ta tačka sugeriše da je mesto Ukrajine u EU, što je veoma poželjna perspektiva za garantovanje bezbednosti zemlje, s obzirom na njenu nemogućnost da se pridruži Severnoatlantskom savezu (NATO), rekao je Leken.

Ukrajinski predsednik je iskoristio tu tačku da pomene datume u 2027. ili 2028. godini u svojim javnim govorima.

Leken smatra da je takva najava više nego iznenađujuća za svakoga ko je upoznat sa procesom pristupanja EU.

Zaista je nemoguće reći, čak i pre nego što pregovori počnu, da će članstvo u EU nastupiti određenog datuma, tvrdi on.

Sve zavisi od brzine kojom zemlje kandidati usklade svoje zakonodavstvo sa evropskim standardima i od dogovora zemalja članica, što obično traje nekoliko godina, dodao je Leken.

On je naveo primer Crne Gore, trenutno najnaprednije zemlje u procesu pristupanja.

Pregovori su počeli 2012. godine. Zemlja je sada otvorila sva poglavlja pregovaračkog procesa, po cenu značajnog rada na prilagođavanju svog zakonodavstva, podseća Mond.

Ishod pregovora zatim mora biti utvrđen ugovorom.

Taj ugovor o pristupanju mora na kraju jednoglasno da prihvati 27 država članica EU, da ga odobri Evropski parlament, a svaka država članica pojedinačno da ga ratifikuje, od kojih neke (poput Francuske) mogu da pribegnu referendumu, sa svim rizicima odbijanja koje to sa sobom nosi, dodao je politikolog koji predaje u prestižnoj visokoj školi političkih nauka Sijans Po u Parizu.