„Koka-Kola" u Savetu bezbednosti

Standardni lik u mojim omiljenim američkim krimi-romanima obično je penzionisani agent CIA ili specijalac, razveden, sklon alkoholu i ostalim porocima, ali vrlo pronicljiv, povremeno duhovit, privatni detektiv, koji održava veze s još aktivnim kolegama. U jednom takvom romanu, čija je radnja smeštena u sedamdesete godine, junaka posao vodi od Vašingtona, preko Pekinga, do Bliskog istoka i dalje.

Pored toga što slučaj, naravno, uspešno rešava uprkos notornoj inter-agencies non-cooperation, komentarišući sam za sebe tadašnje geopolitičke prilike, detektiv konstatuje da je vreme da „Koka-Kola” dobije mesto u Savetu bezbednosti. Vizionarski. 
Objavljivanje nove američke Strategije nacionalne bezbednosti (NSS) zasenio je aktuelni rat vlasnika mreže „Iks” Ilona Maska i EU usled opravdanog poteza EU da sankcioniše „Iks” zbog nepoštovanja prava korisnika, a ne zbog cenzure slobode govora, kako to Mask i Trampova administracija spinuju. Od ostalih vesti, koje su takođe doprinele tome da nova strategija bude komentarisana svega pola dana, izdvajamo: direktor investicionog fonda „Blekrok” direktno učestvuje u pregovorima o Ukrajini; „Nvidija” najavljuje gradnju svog najvećeg proizvodno-istraživačkog kampusa u Izraelu, dok je većinski politički Zapad u šoku što joj je Tramp dozvolio izvoz čipa H200 „odobrenim” kupcima u Kini; Lari Elson (familija je većinski vlasnik „Paramonta”) ni s parama Džareda Kušnera (što je u Srbiji shvatio samo „Sputnjik”!) još ne uspeva da spreči „Netfliks” da se spoji s „Vorner bros. Diskaverijem”, inače reč je o transakcijama od oko 83 milijarde dolara;

Tramp je ubedio „Koka-Kolu” da deo proizvodnje vrati na fabrička podešavanja – korišćenje šećerne trske; britanski premijer Starmer pare Romana Ambramoviča arbitrarno usmerava ka Ukrajini; američki Federalni zakon o potrošnji za odbranu (NDAA) za fiskalnu 2026. godinu, dvostranački usvojen u oba doma Kongresa, što je posebno relevantno, barata sumom od 900 milijardi dolara. „Koka-Kola” odlično stoji, u dvanaest meseci zaključno sa septembrom ove godine, neto prihod bio je 13 milijardi dolara. Pitanje je da li „Koka-Koli” to mesto uopšte treba. Procenite na osnovu toga i Trampov realni uticaj, kad je uspeo da „Koka-Kolu” ubedi da se, za njega bar, vrati originalnom receptu (poznatom delu). 
Za one koji ne prate transatlantske odnose dovoljno dugo, neki od elemenata nove NSS su „šokantni”, „uvredljivi”, „kontradiktorni”. En Eplbaum, koja ih prati, u uticajnom „Atlantiku” napisala je da dokument nije strategija već „samoubilačka poruka” kojom Trampova administracija sprovodi „unilateralni akt razoružanja”. Istoričar Najl Ferguson u sve uticajnijem „Fri presu” (nedavno ga je kupio „Paramont”) pobrojao je kako je strategija šokirala skoro sve vodeće legacy-media. „Pisao ju je Putin”, „MAGA manifest s kojim se verovatno ne slažu ni svi republikanci ni pola kabineta”, „uvreda Evrope”… 
No, Ferguson hladnokrvno demontira kolektivni narativ navodeći seriju okolnosti koje ovu strategiju ni po čemu posebno ne izdvajaju od prethodnih. Dodatno, podseća da Trampova administracija ne radi ništa posebno kada članove predsednikove familije postavlja na bitna spoljnopolitička pregovaračka mesta, niti da je neuobičajeno da njihove kompanije pritom profitiraju, navodeći primere od administracije Džona Adamsa, preko Ruzveltove, Kenedijeve do Karterove. Bajdenove, preko ukrajinske Burizme, da ja podsetim. „Da li je Rotšildi trebalo da uskrate pomoć premijeru Bendžaminu Dizraeliju da Britanija kupi kontrolni paket Sueckog kanala?”, poentira Ferguson. Pitanje je koliko ove okolnosti znaju svi zluradi koji se sprdaju sa srpskom spoljnom politikom tvrdeći da pokušava da „podmiti Trampovu administraciju”. Nadajmo se da je odlaganje investiranja u kompleks Tramp u Beogradu privremeno, možda i zbog para potrebnih da se pomogne „Oraklovom” Lariju Elsonu, velikom finansijeru Trampovih pristalica, oko spomenutog trgovinskog nadmetanja striming platformi, produkcijskih kuća i medija, koje je „Afiniti parters” odlučio da preusmeri u tu svrhu. I višegodišnje srpsko nastojanje da unapređuje odnose sa SAD preko izraelskih lobija verovatno će dati rezultate na duže staze. To nisu ad hok posla, već dugogodišnja strategija koja bi, da je zdravog razuma, imala širi konsenzus u srpskoj politici. 
Trampova interpretacija Monroove doktrine – fokus na zapadnu hemisferu, koja je SAD sfera uticaja, sviđalo se to Južnoj Americi ili ne, koja je glavna nit nove strategije, za Fergusona je stigla u poslednji čas. Smatra da je logično da je ona njena prva tačka. Evropa treba da je zadovoljna što je na visokom drugom mestu. Ako se zanemari oštar jezik strategije (a šta je u poređenju s Trampovom objavom povodom smrti režisera Roba Rajnera), Amerikanci u stvari demonstriraju tough love time što je upozorava na posledice suviše liberalne imigrantske politike. One koji smatraju da situacija nije bolja ni u SAD, Ferguson podseća da je najpopularnije ime za mušku novorođenčad u Americi Noa, a u Velikoj Britaniji Muhamed. Statistika predviđa da će 2050. godine oko 17 odsto britanske populacije biti muslimani, dok se očekuje da taj procenat u SAD bude oko 2,1. 
Jezik ovogodišnje strategije, prve u drugoj Trampovoj administraciji, znatno je blaži prema Kini i Rusiji, nego što je to bio za vreme njegovog prvog mandata. To je, očekivano, En Eplbaum i ostale jastrebove američke spoljne politike bacilo u fras. Ferguson smatra da ovaj dokument od 33 strane, koji je pisalo više srednjerangiranih zvaničnika iz više ministarstava i agencija, Tramp neće ni pročitati, iako američki predsednik ima veliki uticaj na spoljnu politiku, koju nominalno kreira Stejt department. No, tu su i Senat, koji odobrava trgovinske sporazume, donji dom Kongresa, koji ima ustavno pravo da proglašava rat, „država u državi” – Ministarstvo rata, agencije poput CIA sa svojim agendama koje uopšte ne moraju da budu sinhronizovane s politikama drugih kreatora i realizatora spoljne politike SAD – kao što moj detektiv zna, čuvena inter-agency non-cooperation. Za sve koji su duboko zabrinuti zbog stavova prema Evropi, Ukrajini, Rusiji i Kini iznesenih u ovoj strategiji, tu je NDAA, koji niko od pomenutih nije uzeo ozbiljnije u obzir. Već i letimičan pregled na ovaj budući federalni zakon – čeka se da ga Tramp potpiše – govori nam da SAD u principu imaju relativno predvidljivu spoljnu i bezbednosnu politiku. Dovoljno je para stavljeno na stranu da se suzbiju štetni uticaji Rusije i Kine na američke interese. Naučna dostignuća su ključ, svesni su da ne moraju da budu globalni policajci u klasičnom smislu te reči dokle god imaju tehnološku supremaciju. Ovo je posebno bitno jer SAD imaju ozbiljan problem evidencije vojnosposobnih. Projekciju svoje moći Amerikanci procenjuju i na osnovu brzine i širine zahvata eventualne mobilizacije. U ovogodišnjem NDAA postoji odredba koja od Sistema selektivne evidencije (SSS) očekuje da unapredi – automatizuje proces evidentiranja vojnosposobnih, umesto sadašnjeg principa koji od osamnaestogodišnjaka očekuje da se sami prijave. Sadašnji sistem mora se promeniti u narednih godinu dana, i to tako da informacije o vojnosposobnima dobija i od mnogobrojnih federalnih agencija. „Risponsibel stejtkraft” napominje da će predviđeni novi proces naići na višestruke prepreke, sve do toga da vlade pojedinih saveznih država, štiteći osnovna prava svojih građana, odbiju da daju tražene podatke ili zabrane federalnim agencijama da ih daju regrutnim agencijama. 
Afrika je, kao i u poslednjih pedeset godina, na poslednjem mestu i u ovogodišnjoj strategiji, što je meni najupečatljivija informacija iz svih pobrojanih analiza. Neko mora da bude poslednji, naravno, ali… Politikolog Entoni Gidens opisujući razliku između stalnog rasta stepena povezanosti na svetu, što je konstanta kroz istoriju i međuzavisnosti koja je srž globalizacije još pre desetak godina to je opisao ovako: „Velike poplave ili zemljotres u jugoistočnoj Aziji odmah izazovu znatne poremećaje na svetskim berzama. Da cunami potopi Afriku, ne bi ni trepnule. Avio-saobraćaj je podjednako gust i ka Africi i ka Aziji.” 
Ova okolnost ide u prilog srpskoj spoljnoj politici da se fokusira na Afriku, mimo toga da se podstiču nepriznavači Kosova.

*Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista