Zimovanje jelena lopatara

Kad stegne mraz, a sneg prekrije šume i pašnjake, jeleni lopatari okupljaju se u krdima, kako bi se branili od grabljivaca i lakše prezimili. Ove graciozne životinje mogu se pronaći u većem delu Evrope, iz koje i potiču, a naseljene su i na drugim kontinentima – Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, a ima ih i na jugu Afrike. Njihov dom su guste listopadne i mešovite šume obrasle šibljem, šumski proplanci i livade, na visini do 1.500 metara.

Jeleni lopatari ime su dobili po karakterističnim rogovima koji se šire u „lopate” i mogu biti teški i više od pet kilograma. Imaju ih samo mužjaci. Kad se završi sezona parenja, rogovi otpadaju. Stariji mužjaci ostaju bez njih već početkom marta, a nove dobijaju u junu, dok je kod mlađih životinja ovaj proces nešto sporiji, pa oni ukrase na glavi gube u maju, a novi im izrastaju u avgustu.

Lopatari su nešto sitniji od običnih jelena: mužjaci mogu narasti od metar i 30 do metar i 70 centimetara u dužinu i oko jedan metar u visinu, a obično su teški od 80 do 100 kilograma, dok su košute sitnije. Dlaka im je tokom toplih meseci kratka, obično riđe boje, sa beličastim pegama, dok im zimi izrasta gušće i tamnije krzno, mada ima i primeraka sa potpuno belom ili sasvim crnom dlakom.

Jeleni i košute tokom najvećeg dela godine žive odvojeno. Mlađi mužjaci žive u manjim krdima, dok se košute sa mladuncima i jednogodišnjim jelenima udružuju u grupe od desetak životinja, čiji je najvažniji zadatak zaštita nemoćnih mladunaca. Jedino su stari mužjaci samotnjaci.

U sezoni parenja, koja počinje polovinom oktobra, a u planinskim krajevima može potrajati sve do kraja januara, mužjaci se nemilosrdno bore kako bi pokazali svoju snagu i uspeli da okupe više ženki sa kojima će se pariti. Zbog toga se, iako polno sazrevaju već sa godinu i po dana, mladi jeleni lopatari obično pare tek kad navrše tri ili četiri godine i dovoljno ojačaju.

Oko 230 dana posle parenja ženka se izdvaja iz krda i na svet donosi jedno ili, ređe, dva mladunčeta. Jelenče je teško oko četiri kilograma i u prvim danima života ostaje skriveno u žbunju ili visokoj travi, gde košuta povremeno dolazi da ga podoji.

Jeleni lopatari su plašljive životinje. Tokom dana se kriju, a u sumrak i zoru izlaze na proplanke i pašnjake. Jedu travu i lišće, a zimi, kad ne mogu da biraju, hrane se i lišajevima, grančicama i korom drveća. Kad zaveje sneg, pomažu im i lovci, ostavljajući im seno i so. Tokom hladnih dana u potragu za hranom odlaze i dok ima dnevnog svetla. Ostatak vremena provode preživajući hranu. Zahvaljujući oštrom njuhu, mogu da osete čoveka na udaljenosti od 400 metara. Najopasniji neprijatelj odraslih životinja je vuk, pogotovo tokom zime kada gladni čopori krenu u lov. Mladunci su u opasnosti od risova i lisica, a u nižim predelima zimi ih napadaju i psi lutalice.