Kad se muzika „bratski" deli

Kako zaraditi novac od muzike? Ovo pitanje, koliko god nekima neverovatno zvučalo, proteklih godina je „omča oko vrata” najvećim diskografskim kompanijama na svetu. Upravo ovim pitanjem bavili su se čelnici izdavačkih kuća na nedavno završenom „Midemu”.

Podsetimo, „Midem” je najveći sajam muzičke industrije koji se od 1967. održava svake godine u Kanu. Tokom četiri dana (od 18. do 21. januara) muzičari, biznismeni, novinari, menadžeri iz različitih zemalja raspravljaju o muzičkim trendovima, novim umetnicima, muzičkim proizvodima, stanju u industriji zabave…

Gotovo 95 odsto digitalne muzike danas se nabavlja preko ilegalnih izvora. Milioni ljudi širom sveta, zahvaljujući fajl-šeringu, „bratski” dele muziku, a njeni autori od toga ne dobijaju ni prebijene pare.

RIAA (Recording Industry Association of America), koja zastupa američke izdavačke kuće, bila je najagresivnija u borbi protiv fajl-šeringa. No, nedavno je saopštilada više neće tužiti one koji nezakonito dele muzičke sadržaje.

Sa piraterijom su do sada pokušavali da se izbore putem kontrole pristupa informacijama (Digital Rights Management), ali neuspešno.

Ako fajl-šering ne može da se zaustavi, a prodaja muzike konstantno opada, velika je dilema kako doći do zarade.

Hauvi Singer iz kuće „Vorner mjuzik” rekao je u Kanu da njegova kompanija želi da vidi kompenzaciju za svoj rad.

„U ovom poslu nije pitanje kako nešto napraviti, već kako biti plaćen za svoj proizvod.”

Mark Eng iz „Sonija” mišljenja je da je danas najunosnija valuta – digitalna muzika.

„Toliko je danas veb-destinacija koje se bave muzikom, poput ’Majspejsa’ ili ’Jjutjuba’. Ali, problem je u tome što od toga nema novca.”

Neko bi rekao da „ako ne možeš da pobediš, pridruži im se”. Ako razmena fajlova ne može da se ukine, onda treba pronaći način da se to nekako plati.

Fergal Šarki, jedan od čelnika britanske muzičke industrije, smatra da bi 80 odsto onih koji razmenjuju fajlove preko mreže bilo spremno da plati legalan servis za razmenu sadržaja.

„Ova 2009. treba da bude godina kada će muzička industrija naučiti da prestane da brine i zavoli `bombu`. Zajednički cilj jeste da uočimo istinski potencijal digitalne muzike i damo fanovima ono što hoće, ali na legalan način.”

Džef Tejlor, izvršni direktor „British Phonographic Industry” (BPI), koja zastupa sve diskografske kuće u Velikoj Britaniji, otkrio je da su izdavači u pregovorima sa velikim brojem velikih internet provajdera o licencnim ugovorima.

„Duboko verujem da je tu budućnost, a druga rešenja, poput reklamiranja, nisu tako revolucionarna.”

Međutim, veliki broj ljudi planira da reklamiranje učini sofisticiranijim, i to tako što će koristiti tehnologiju koja bi pomogla pojedincu da odluči šta zapravo hoće.

Čelnik novog MySpace muzičkog servisa za daunloud Kortni Holt istakao je da, pored toga što će služiti kao muzička prodavnica, sajt će prodavati i rington melodije, karte za koncerte i robu za fanove. Najavio je i da će organizovati muzičke događaje i ekskluzivne koncerte koji bi mogli da budu sponzorisani i „upakovani” u formu koja će biti atraktivna ljubiteljima muzike.

Ne želeći da čekaju, neki muzičari su uzeli stvar u svoje ruke. Sami dolaze do novih ideja kako da zarade novac.

Rok sastav „Marillion” omogućio je svojim obožavaocima da direktno razmenjuju muziku sa njihovog poslednjeg albuma preko mreže, i to besplatno, ali ako prethodno legalno daunlouduju softver. Zauzvrat dobijaju i majice benda ili karte za koncerte.

Neki muzičari nude fanovima da, ukoliko plate godišnju naknadu, mogu besplatno da skinu neobjavljene numere, ili one snimljene na koncertima. Primera radi, američki kantri pevač Džoš Raus preko svog oficijelnog sajta naplaćuje godišnje 30 dolara, a za proteklih devet meseci poslao je fanovima više od 100 neobjavljenih pesama u MP-3 formatu.

Još jedan popularni muzičar uvideo je mogućnosti Interneta. Kanije Vest zarađuje novac putem svog bloga, a njegov oficijelni veb-sajt ostvaruje profit zahvaljujući reklamama i sponzorima.

„Hajde da se suočimo sa tim. Mi smo u krizi iz koje se ne vidi izlaz. Poslednjih deset godina stvari se konstantno pogoršavaju”, rekao je Piter Džener, bivši menadžer „Pink flojda” i Marka Bolana, i dodao:

„Realnost je da ljudi daunlouduju za džabe. Ne možemo da se takmičimo sa nečim što je besplatno”, pesimistično je zaključio Džener. Pravog zaključka posle konferencije u Kanu i nema, osim da niko ne zna kakva budućnost očekuje muzičku industriju.

Jelena Koprivica

--------------------------------------------------------

Digitalni svet

Prodaja digitalnih muzičkih sadržaja ostvarila je rast od 25 odsto prošle godine, stoji u godišnjem izveštaju Međunarodnog udruženja fonografske industrije (IFPI). U 2008. godini na taj način ostvarena je dobit od 3,7 milijardi dolara.

Digitalni muzički sadržaji godinama beleže rast prodaje, međutim to je zanemarljivo u odnosu na ilegalno preuzimanje muzičkih fajlova sa Interneta. Digitalni formati danas čine 20 odsto od ukupne prodaje muzičkih sadržaja u svetu, dodaje se u izveštaju.