Vreme da uživamo u radosti dok traju

Pre dve godine, Srbija je postala prvak Evrope u šahu. Nikada ranije nije stigla do medalje, a zlatnu nije dostigla ni slavna šahovska istorija Jugoslavije i njenih zemalja naslednica. Ličilo je na čudo koje ne može da se ponovi, a nastavilo se novim istorijskim uspesima: deobom drugog mesta na Olimpijadi i evropskom titulom Aleksandra Inđića 2024.

Ova godina je bila možda i najteži test, zbog ostavke dotadašnjeg Predsednika ŠSS Dragana Lazića, sa kojim je počeo nagli uspon, te otkaza selektora i trenera šampionskog tima, Miodraga i Miloša Perunovića.

Međutim, počelo je kako se samo poželeti može. Na 25. pojedinačnom prvenstvu Evrope za šahistkinje, održanom na Rodosu od 31. marta do 11. aprila, Teodora Injac je postala prva šampionka Evrope u istoriji srpskog i jugoslovenskog šaha!

I ne samo to. Do jednog od najubedljivijih trijumfa u analima ovog takmičenja Teodora je došla na spektakularan način. Posle nesrećnog poraza u prvom kolu naljutila se i nanizala devet uzastopnih pobeda, a titulu obezbedila kolo pre kraja. U konačnom plasmanu, sa 9,5 poena iz 11 partija, imala je čak poen i po više od prvih pratilja, u konkurenciji 140 šahistkinja iz 34 evropske federacije.

Situacija u Šahovskom savezu Srbije se stabilizovala uprkos promenama. Ulogu predsednika ŠSS spremno je preuzeo Andrija Jorgić, sa iskustvom iz prethodnog saziva i sa mesta predsednika ŠS Beograda, a uz veliku pomoć Vladimira Šakotića, sada predsednika ŠS Beograda. Poziciju selektora je uspešno sproveo dugogodišnji vođa reprezentacije Ivan Ivanišević.

Na Evropskom ekipnom prvenstvu u Batumiju (Gruzija), od 5. do 14. oktobra, reprezentacija Srbije je osvojila bronzanu medalju, izvanrednom igrom u finišu i ubedljivom pobedom nad dotle vodećim Azerbejdžanom u poslednjem kolu. To je tek druga ekipne medalje šahista Srbije na međunarodnim takmičenjima još od 1989, a osvojena je u istom sastavu kao pre dve godine: Aleksandar Pretke, Aleksej Sarana, Aleksandar Inđić, Velimir Ivić i Robert Markuš.

Kao i 2023, naši šahisti nisu bili među favoritima, startovali su sa tek sedmog mesta po rejtingu. Za pojedinačne rezultate po tablama Aleksej Sarana osvojio zlatnu medalju na drugoj, a Aleksandar Inđić srebrnu na trećoj, dok je Velimir Ivić zamalo ispustio odličje na četvrtoj.

Zbog svega toga je ova medalja dokaz da je srpski šah defitivno zaražen šampionskim duhom i da je zaposeo mesto u svetskom vrhu. U blagorodnoj saradnji sa pojačanjima iz Rusije stigli smo do toga da reprezentacija, umesto poraza na kraju, ostvaruje visoke i ključne pobede u poslednjim kolima: protiv Grčke 2023, Ukrajine 2024, Azerbejdžana 2025...

To, kao i seriju pobeda Teodore Injac, mogu da dostignu samo istinski šampioni. I mada rejting zavarava zbog neaktivnosti mnogih vodećih igrača, novi parametar godišnje uspešnosti, ciklus FIDE, pokazuje da su, pored Teodore, trojica naših reprezentativaca bila u svetskom vrhu: Inđić na 19. mestu, Sarana na 23, a Ivić na 31. Ili, po rečima velemajstora Miloša Perunovića: zašto bi uspesi čudili kada Srbija ima najbolju treću i četvrtu tablu na svetu?

Davne 1999, kada su šahistkinje SR Jugoslavije osvojile srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Batumiju, JOK ih je izabrao za ekipu godine. Četvrt veka kasnije, kada je srpski šah konačno vaskrsao, na svečanom proglašenju junaka godine OKS nema ni reči o tvorcima realno najvećih podviga, kao što ih nema ni među dobitnicima državnih nagrada i Nacionalnog priznanja.

Za činjenicu da su u međuvremenu promene domaćih sportskih zakona ostale neprimećene kriva je duga rezultatska suša u kojoj nije bilo razloga da se šahisti i savezi interesuju za sopstveni status. Zato je odsustvo zasluženih priznanja od 2023. naovamo došlo jednako neočekivano kao i sami uspesi.

Ako su krive zakonske promene, ostaje da se zapitamo zašto domaći sportski zakonici i dalje nastavljaju da brišu ono što je decenijama bilo – i sada je opet – ponos nacije. Da li je za to dovoljno formalno objašnjenje da šah nije deo olimpijskih igara, na kojima će moda uskoro uvesti video-igrice umesto sportova, dok se Svetska šahovska federacija (FIDE) širi ka tome da obuhvati više federacija nego što ima država u svetu, a broj šahista na onlajn platformama se procenjuje na 500miliona? Ili, da li su teža tri meča za medalju od 11 dugih i iscrpljujućih šahovskih duela, a svaki traje po nekoliko sati?