Srbija je ključni partner EU na zapadnom Balkanu

Drugi put u svojoj istoriji, Kipar će preuzeti ulogu predsedavajućeg Saveta EU. Ovo predsedavanje dolazi u vreme duboke geopolitičke i geoekonomske transformacije, obeležene povećanom strateškom konkurencijom i izazovima energetske bezbednosti. Glavni izazovi za jačanje strateške autonomije i konkurentnosti EU leže u obezbeđivanju koherentnosti politika, smanjenju prekomerne spoljne zavisnosti i pretvaranju ambicija u blagovremenu implementaciju. Zato se naše predsedavanje zalaže za autonomiju unije, koja će pokazati neophodnu unutrašnju snagu za saradnju sa spoljnim akterima i partnerima, kaže u intervjuu za „Politiku” Andreas Fotiu, ambasador Republike Kipar u Srbiji.

Kako bi EU trebalo da jača svoju stratešku autonomiju, otpornost i konkurentnost u narednom periodu?

Jačanje naše autonomije je od vitalnog značaja za osiguravanje nastavka procesa evropskih integracija. Radićemo na povećanju autonomije Evrope kako bismo je učinili bezbednijom, sposobnom da zaštiti naše građane i naše interese. Konkurentnija Evropa biće bolje osposobljena da obezbedi održivi rast i ostvari svoje strateške ciljeve. Kipar čvrsto veruje da unutrašnji izvori snage EU leže u njenom jedinstvenom tržištu, ljudskom kapitalu, regulatornoj moći i kapacitetu za inovacije. Jačanje i modernizacija industrijske politike, produbljivanje tržišta kapitala, ulaganje u digitalne i zelene tranzicije i očuvanje otvorene, ali fer trgovine su neophodni. Strateška autonomija, po našem mišljenju, ne znači izolaciju, već jačanje kapaciteta Evrope da deluje odlučno i nezavisno, a da pritom ostane otvorena i kooperativna.

Od kakvog je značaja rešavanje „kiparskog pitanja” za stabilnost u istočnom Mediteranu?

Rešavanje kiparskog pitanja je zaista preduslov za trajnu stabilnost i bezbednost u istočnom Mediteranu. Kontinuirana podela i nezakonita okupacija Kipra od strane Turske predstavljaju ne samo kršenje međunarodnog prava već i stalni izvor regionalnih tenzija. Kipar se nalazi na raskrsnici Evrope, Bliskog istoka i Afrike. Sve dok kiparsko pitanje ostane nerešeno, ono neizbežno stvara neizvesnost koja utiče na širi region. Sveobuhvatno rešenje, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN, pravom EU i međunarodnim pravom, uklonilo bi dugogodišnji izvor nestabilnosti i nepoverenja. Oslobodilo bi puni potencijal regionalne saradnje u oblastima kao što su energetika, povezanost i bezbednost. Omogućilo bi istočnom Mediteranu da se razvije u prostor inkluzivne saradnje, a ponovo ujedinjenom Kipru da deluje kao most za dijalog i saradnju. Istovremeno, rešavanje kiparskog pitanja ojačalo bi ulogu EU u regionu. Kipar je država članica EU, a rešenje bi ojačalo kredibilitet EU kao faktora mira i stabilnosti u neposrednom susedstvu, istovremeno usklađujući regionalnu dinamiku sa evropskim principima i vrednostima. Ukratko, rešavanje kiparskog pitanja nije samo nacionalni prioritet za Kipar, to je ključni faktor za trajnu stabilnost, saradnju i prosperitet u istočnom Mediteranu.

Kako ocenjujete odnose Kipra i Srbije u ravni proširenja EU?

Prvo, ključni prioritet kiparskog predsedavanja biće da proširenje ostane visoko na dnevnom redu, ali čvrsto utemeljeno u zaslugama i kredibilitetu, uz održavanje zamaha tamo gde se postiže opipljiv napredak. U tom kontekstu, Kipar će raditi na tome da obezbedi da zemlje kandidati dobiju podršku u održavanju tempa reformi – posebno u vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, osnovnim pravima i dobrom upravljanju – kako bi napredak bio i merljiv i nepovratan. Istovremeno, predsedavanje će težiti da očuva inkluzivnost procesa proširenja. Proširenje je bilo najefikasniji transformativni alat EU i pokretačka snaga reformi u zemljama kandidatima. Drugo, Kipar će staviti snažan naglasak na pripremu same unije za proširenje. To znači unapređenje diskusija o unutrašnjim reformama EU koje poboljšavaju efikasnost, budžetsku održivost i koherentnost politika. Proširenje se ne može tretirati izolovano, mora biti usklađeno sa spremnošću unije institucionalno, ekonomski i politički.

Kiparsko predsedavanje će nastojati da deluje kao pošten posrednik i graditelj mostova: unapređenje proširenja tamo gde to zasluge opravdavaju i u skladu sa relevantnim uslovima. Što se tiče Srbije, iz perspektive Kipra, poruka je jasna i dosledna: vrata ostaju otvorena, napredak je moguć i opipljiv, uz političku volju i kontinuirane reformske napore. To znači ubrzavanje reformi u vladavini prava, slobodi medija, javnoj upravi i borbi protiv korupcije, kao i produbljivanje usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Kipar čvrsto veruje da je mesto Srbije u Evropskoj uniji. Proširenje je strateška investicija u bezbednost, jedinstvo i kredibilitet Evrope.

Koje su inicijative kiparskog predsedavanja za podršku zapadnom Balkanu? Da li je tu Srbija u fokusu?

Kiparsko predsedavanje će aktivno raditi na održavanju zamaha u procesu proširenja obezbeđivanjem fer, na zaslugama zasnovanih i kredibilnih pregovora o pristupanju. Što se tiče zapadnog Balkana, predsedavanje će raditi na tome da proširenje ostane visoko na dnevnom redu EU, u vreme kada geopolitički razvoji podvlače strateški značaj čvrstog povezivanja regiona za Evropsku uniju. Nikozija će nastojati da unapredi pregovore o pristupanju tamo gde su ispunjeni uslovi, obezbedi uravnoteženu i objektivnu procenu napretka i ojača politički dijalog između EU i zapadnog Balkana. Poseban naglasak biće stavljen na jačanje poverenja u proces proširenja, očuvanje njegove predvidljivosti i podršku reformama koje se prvenstveno odnose na vladavinu prava i osnovna prava.

Što se tiče Srbije, Kipar smatra Srbiju ključnim partnerom u regionu i prepoznaje njenu centralnu ulogu za regionalnu stabilnost i saradnju. Kipar ima cilj da podrži reformske napore, bliže saradnju sa institucijama EU i promociju sektorske saradnje, posebno u oblasti energetike, povezanosti i međuljudskih kontakata. Takođe će podržati inicijative koje jačaju regionalnu saradnju na zapadnom Balkanu, jer to ostaje kamen temeljac procesa proširenja. Tokom predsedavanja, Kipar će podržati inicijative koje olakšavaju opipljiv napredak u procesu pristupanja Srbije. Istovremeno, predsedavanje će podsticati bliže usklađivanje sa politikama i standardima EU, uz priznavanje specifičnih okolnosti Srbije i važnosti održavanja otvorenog, konstruktivnog dijaloga.

Kako ocenjujete tekuće odnose EU i SAD, odnosno transatlantske veze?

Odnosi između EU i SAD ostaju kamen temeljac globalne stabilnosti. Ovo transatlantsko partnerstvo je utemeljeno u zajedničkim demokratskim vrednostima, zajedničkim bezbednosnim interesima i dubokim ekonomskim vezama. Kiparsko predsedavanje će podržati obnovljeni angažman, pragmatičnu saradnju i strukturirani dijalog. Jaki i uravnoteženi transatlantski odnosi jačaju multilateralizam i unapređuju globalnu ulogu EU. Transatlantski odnosi ostaju jedno od najvažnijih i najtrajnijih partnerstava u međunarodnom sistemu. U tom kontekstu, Kipar veruje da su ojačani transatlantski odnosi neophodni ne samo za stabilnost i prosperitet sa obe strane Atlantika, već i za rešavanje globalnih izazova i promociju mira, bezbednosti i održivog razvoja širom sveta. Tesna koordinacija u podršci Ukrajini, energetskoj bezbednosti i odbrambenoj saradnji jasno pokazuje dubinu transatlantske saradnje.