Natezanje Merca i Makrona oko evropskog ratnog aviona
(Фото ЕПА)
Do Nove godine, roka koji su postavili nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron, trebalo bi da bude poznato da li će evropski borbeni avion šeste generacije FCAS uopšte poleteti. Ali dok sat neumoljivo otkucava, u Berlinu su sve skeptičniji da će se uskoro ostvariti napredak.
Poduhvat FCAS, procenjen na oko 100 milijardi evra, zamišljen je kao okosnica buduće evropske vazdušne moći: lovac avion povezan sa mrežom dronova, koji bi od 2040. trebalo da zameni postojeće flote Nemačke, Francuske i Španije. Ali trenutno je zaglavljen u industrijsko-političkom klinču, usled spora između francuskih i nemačkih vazduhoplovnih giganata zbog liderstva i podele posla. Prema ranijim navodima, Merc, Makron i španski premijer Pedro Sančez nameravali su da pokušaju deblokadu razgovorima na marginama samita u Briselu. Međutim, nakon toga nije usledilo nikakvo saopštenje, što je samo pojačalo utisak da se rešenje još ne nazire.
Kristof Šmid, izvestilac socijaldemokrata za ratno vazduhoplovstvo u Bundestagu, naveo je da se trenutno u političkom dnevnom redu više pažnje posvećuje drugim pitanjima, dok je Žan Dilšnajder, iz redova Zelenih, istakla da zastoj pokazuje koliko je od samog početka neophodan snažniji politički nadzor nad velikim zajedničkim odbrambenim projektima.
Pritom, spor oko FCAS-a tek je jedan od mnogih simptoma šireg zastoja u odnosima Pariza i Berlina. Fridrih Merc je na dužnost stupio sa ambicijom da sanira narušene veze sa Jelisejskom palatom, koje su obeležile mandat njegovog prethodnika Olafa Šolca. Početak je delovao obećavajuće: u prvu kancelarsku posetu uputio se u Pariz, usledile su zajedničke posete sa Makronom Vašingtonu i Kijevu, kao i nemačko-francuski Savet za odbranu u Tulonu, što je ostavilo utisak obnovljenog savezništva. Ipak, osam meseci od Mercove inauguracije, pukotine su ponovo postale vidljive.
Samo ovog meseca desila su se tri slučaja kada su dve najveće zemlje Evropske unije zauzele suparničke pozicije. Prvo u vezi sa sporazumom EU sa Merkosurom, kada se nemački fokus na trgovinske koristi sukobio sa francuskom brigom za domaćom poljoprivredom. Nedugo zatim, Merc je doživeo diplomatski neuspeh na samitu EU u Briselu, pokušavajući da ubedi lidere da se 210 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine iskoristi za pomoć Ukrajini. Ključni saveznik, Makron, uskratio mu je podršku i pridružio se Belgiji i Italiji u protivljenju predlogu, navodeći pravne i finansijske rizike.
„Makron je izdao Merca i svestan je da će za to platiti cenu”, opisao je tada situaciju jedan visoki diplomata EU za „Fajnenšel tajms”.
Najnoviji nesporazum izbio je kada je Makron najavio želju za razgovorom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Šturi odgovori iz Berlina sugerišu da taj potez, čini se, nije bio usaglašen sa Mercom.
Ima li nade da će biti bolje? U kancelariji saveznog kancelara verovatno je mala. Makronov mandat se bliži kraju, a desničarsko Nacionalno okupljanje moglo bi 2027. da pobedi na izborima pa će predsednik, kako bi spasao svoje političko nasleđe, verovatno nastupati još drskije. Merc mora da se pripremi za teške mesece.
Francuzi žele dominaciju
„Dassault Aviation”, glavni francuski izvođač u projektu FCAS, javno je stavio do znanja da želi dominantnu ulogu u razvoju samog borbenog aviona, navodeći da bi „radije samostalno razvio lovca šeste generacije nego ga stvarao u saradnji sa nemačkim ’Erbasom’”. Prema pisanju medija, „Dassault” navodno zahteva kontrolu nad 80 odsto programa, dok Nemačka i Španija insistiraju na ravnopravnoj, trećinskoj podeli.
Sa druge strane, Gijom Fori, direktor „Erbasa”, prošlog meseca je izjavio „da Francuzi jasno pokazuju nezadovoljstvo podelom posla i traže ono što nije dogovoreno”, dodajući da ukoliko „Dassault”, ne želi da nastavi u okviru postojećeg plana, „uvek može da napusti FCAS”.