Štednja

Prvi potez prvog crnca u Beloj kući bio je ograničavanje prihoda svojim najbližim saradnicima. Potez koji podseća na, kod nas, nekada popularno, „zaleđivanje” plata.

Istoga dana Skupština Srbije usvojila je set od sedam finansijskih zakona čije ćemo efekte tek osetiti. Povećane su, i to drastično, akcize na pivo, cigarete, ali i benzin.

Ako već poročne pušače i pivopije niko ne sme da brani, gorivo je socijalna kategorija. Razlog je, naravno, i kod nas kriza, ali i pražnjenje budžeta zbog istovremenog smanjenja carina na automobile kroz jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Kada gorivo poskupi skoče i cene sve druge robe. I hleba, naravno. Kad pojeftini, skoči kurs evra, pa cene zbog toga rastu. Dakle, imaćemo jeftinije automobile i znatno skuplji prevoz. Šija ili vrat?

Za zaboravne, valja reći i da, ako cigarete budu skuplje nego u regionu, eto nama opet crne berze i „kimova”, „bondova”,„lordova” po ulicama. Tu je mera veoma bitna. Inspekcijske, carinske kontrole malo pomažu.

Kada su u Americi trojica magnata automobilske industrije sletelau sopstvenim avionimau Vašington – da zatraže 27 milijardi dolara pomoći – dobili su ništa. Ponovo su morali da traže, ali su sledećeg puta predstavnici „Forda”, „Dženeral motorsa” i „Krajslera” došli automobilima koje sami proizvode, rekli da će dok kriza traje raditi za jedan dolar plate i – dobili su 17 milijardi dolara.

Kod nas afera „Krišto” tone u zaborav. A Krišto nikada nije bio personalni, već sistemski problem. Enormno visoke plate, bonusi, privilegije državnih menadžera našli su se na meti medija. I u svemu tome jedino su novinari odradili svoj posao – obznanili su istinu, danima kopajući dobro skrivene informacije o poslovanju javnog sektora. Javna preduzeća su još u vlasništvu države, a time su i narodna, ali sistem upravljanja u njima je partijski feudalizam.

Ni posle svega nije utvrđeno na koji način će se određivati visina prihoda državnih japija, niti je uspostavljena javna kontrola poslovanja. Da bude jasno, niko ne traži uravnilovku. Ali i ovaj partitokratski sistem bez odgovornosti je nedopustiv.

Da bi svaka sličnost bila isključena, valja pomenuti i da je sledeći potez Obame bio – povećanje dostupnosti javnosti službenih informacija.

Nekada je u Beogradu bilo mesta za sve činovnike velike Jugoslavije. Sada nema gde da se smesti armija činovnika male Srbije. Sa 8.000, broj ćata je porastao na 28.000.

Po standardima Evropske unije, na 1.000 stanovnika trebalo bi da imamo jednog činovnika. Leskovčani su tu šampioni imaju, onako glupo statistički rečeno, 4,5 puta više službenika. U javnim preduzećima „talože” se direktori, po četiri-pet. Sa promenom vlasti stari idu u savetnike, novi partijski kadrovi se primaju. Tu evropski standardi ne važe.