Koje odgovore Dodikov SNSD traži od Branka Blanuše

Odmah nakon što je Branko Blanuša izabran za predsednika Srpske demokratske stranke (SDS), najveće opozicione partije u Republici Srpskoj, iz vladajućeg SNSD-a stigla su pitanja koja više liče na politički test nego na protokolarnu reakciju povodom izbora novog šefa opozicije. Odnosi dve stranke, opterećeni su dugom i teškom istorijom, a brz politički uspon Branka Blanuše, od gotovo potpunog anonimusa do čoveka koji preuzima vođstvo opozicije, dodatno je pojačao interesovanje dela javnosti i za njegove nacionalne stavove, a ne samo pravne i ekonomske, što je Dodikov SNSD vešto iskoristio uputivši pitanja šefu SDS-a. Utisak vladajućih krugova jeste da je u prethodnim godinama, dobar deo opozicionog delovanja bio opterećen retorikom koja je u javnosti često doživljavana kao bliža jeziku nevladinog sektora nego klasičnoj političkoj artikulaciji, što su mnogi analitičari navodili kao jedan od razloga dugotrajnog zaostajanja opozicije za vladajućim blokom.    

To su izgleda dobro prepoznali u SNSD-u i iskoristili zgodan trenutak da zatraže odgovore iz kojih će onda pokušavati tumačiti da li će Blanuša, uspeti da se izdigne iuzdosadašnjeg obrasca dela opozicije i ponudi drugačiju, prepoznatljivu nacionalnu politiku s obzirom na to da je poruke o ekonomskoj situaciji i onoga što u tom pogledu tišti građane u dobroj meri već artikulisao.   

Naime, iz SNSD-a pitaju Blanušu da li Kristijana Šmita smatra legitimnim visokim predstavnikom, da li 9. januar vidi kao Dan RS ili kao „neustavan praznik”, te da li smatra da se nasilno oduzete nadležnosti Srpskoj moraju vratiti kako bi BiH mogla funkcionisati. Zanima ih, između ostalog, i da li mu je prihvatljivo da Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, bez saglasnosti Srpske, preuzima nadležnosti i imenuje glavnog pregovarača i njegovu kancelariju.