Uskoro pomirenje Turske i Jermenije

Specijalno za „Politiku”

Istanbul, 22. januara – Turska i Jermenija su se, posle neprijateljstava koja traju skoro čitav vek, konačno našle na putu da odlože sablje koje su isukane još u vreme raspada Otomanske imperije. To su, bez uobičajenog diplomatskog uvijanja, gotovo istovremeno najavili ministri spoljnih poslova dve zemlje.

„Mi smo veoma blizu normalizacije odnosa između Jerevana i Ankare. Bez postavljanja preduslova, dve zemlje prvo treba da otvore međusobne granice. Posle toga mi smo spremni na to da se formira zajednička komisija koja će razmotriti otvorena pitanja”, preneli su današnji istanbulski mediji izjavu šefa jermenske diplomatije Eduarda Nalbandjana.

Ovo je očigledno odgovor na sličan, gotovo istovetan, nagoveštaj koji se pre nekoliko dana čuo u Ankari. Šef turske diplomatije Ali Babadžan je u intervjuu jednoj lokalnoj TV stanici rekao da bi diplomatski odnosi dve zemlje mogli da se normalizuju još ove godine.

„Mogu da kažem da nikad nismo bili tako blizu plana za konačnu normalizaciju odnosa sa Jermenijom, kao što smo sada”, rekao je ministar Babadžan. On je takođe nagovestio „topljenje leda” i između Jerevana i Bakua, koji se već petnaest godina spore oko toga čija je provincija Nagorno Karabah.

Ovo je bez sumnje „istorijski prodor”, pogotovo što dve zemlje do skoro nisu imale bilo kakve zvanične kontakte, pošto nisu mogle da se oslobode krvavog nasleđa prošlosti, starog više od devet decenija. Turska je, inače, bila među prvima koja je priznala vladu u Jerevanu, kada je početkom devedesetih godina proglasila nezavisnost posle raspada sovjetske imperije. Ali, posle jermensko-azerbejdžanskog sukoba oko Nagorno Karabaha, Ankara je bezrezervno stala iza svoje braće u Bakuu. U znak solidarnosti, ona nikad nije uputila ambasadora u Jerevan i hermetički je zatvorila svoje granice prema Jermeniji. Kako tada, tako do današnjeg dana.

Tursko-jermenska trvenja imaju duboke korene. Kada se početkom 20. veka raspadala Otomanska imperija, na udaru su se našli Jermeni koji su dotad živeli na prostorima Anadolije. U Jerevanu tvrde da je nad njima izvršen genocid (ubijeno oko milion i po ljudi), da su tada gotovo iščupani koreni tog naroda. Zvanična Ankara to osporava, mada priznaje da je u sveopštem karambolu stradalo nekoliko stotina hiljada Jermena, kao što su ginuli i sami Turci.

Sudeći prema najnovijoj izjavi jermenskog ministra Nalbandjana, ocena tih spornih događaja mogla bi biti prepuštena zajedničkoj komisiji (u kojoj bi bili istoričari dve zemlje), za šta se inače Ankara zalaže već duže vreme.

V.Lalić