Rasim ulepšava i katolički i pravoslavni Božić

Mramorak – Upitno je, kažu meštani Mramorka, da li će u njihovo selo uopšte stići Nova godina. Centar je tradicionalno neokićen, ali je isti slučaj i sa ovdašnjim avlijama, te je doslovno jedina svetla tačka praznične priče iz ovog južnobanatskog sela od oko tri hiljade duša – na samom ulazu u selo. U Ulici Žarka Zrenjanina na broju 156, tu odmah kod table koja obaveštava da se ušlo u Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara, sve pršti od praznične atmosfere, oličene u nekoliko hiljada lampica, lampiona i drugih svetlećih „čuda”, znalački raspoređenih na kući meštanina Rasima Halilovića.

Zalutati se ne može, jer svi znaju diku, i po danu jednu od najlepših kuća u Mramorku. I dok su prestoničke „fensi” varijante novija moda, domaćin ove se tim poslom zanima skoro tri decenije, sve od jednog puta za Nemačku. Bila je noć usred zimske idile, kada je Rasim u daljini, ali jasno, video fantastično okićenu kuću, koja kao da „gori” i odmah poželeo da i svoju tako okiti. Počeo je, priča skromno, od kuće i pančićeve omorike u dvorištu, a onda se stvar otela kontroli, pa je prešao na obližnje ukrasno žbunje, sve stazom do glavnog puta... Tako sada potroši hiljade i hiljade lampica i lampiona, više od stotinu metara svetlećih creva, ali i mnogo fizičke snage u akciji raskošnog kićenja svog imanja. Pitamo – odakle entuzijazma da se svake godine nanovo krene u tako zamašan posao. 

 – Jednostavno hoću da mi je za Novu godinu kuća ovako ukrašena. Drugi razlog je što se i oni koji slave katolički i oni koji slave pravoslavni Božić prosto ljute ako okasnim koji dan sa početkom radova. Kažu, hajde Rasime da obeležiš i naš Božić. Tako ja zahvatim sve praznike bez razlike do sredine januara i uvek sam u trci od drugih obaveza, jer taj posao traje bar desetak dana. Kreaciju ne smišljam unapred i nikad to nije ista kombinacija. Žena mi pripomogne, ali uglavnom sve padne na mene – objašnjava Halilović.  

I nije posao, dodaje, „samo” rasporediti ogromne količine „ukrasa na struju” Mnogo toga, ovaj majstor elektronike mora da napravi i prilagodi svojim potrebama, a onda sve uveže raznim skretnicama, trkalicama i sklopovima, što ume da „košta” i 300 sati visinskih radova, pa i ponešto živaca. A, s godinama, materijala je sve više. Stiže iz Italije i Nemačke, pa se Rasim hvali da je ovogodišnji aranžman obogaćen novim UV lampama pastelnih boja, koje se lepo utapaju u ostale, a manje su naporne za oči.

       – Materijal se na kraju i može kupiti, ali konačne slike nema u radnji. Prava nauka je da se sve poveže i provuče kroz šest stubova ograde, da se prilagodi arhitekturi i prostoru i na kraju postane celina. A ima i otežavajućih okolnosti čitave operacije – veći deo posla mora da se odradi po mraku. Onda kao rudar, stavim šlem s lampom na glavu i gledam šta se mora popraviti i tu supruga mora da mi priskoči – objašnjava domaćin, pa dodaje da do sada kurcšlusa imao nije.

Naročito vodi računa o bezbednosti, a najveći neprijatelj  u ovom poslu je – kiša, koja hoće da izazove pregorevanje lampica i upravljačkih kutija. Tako je mramoračka čarolija u režiji Rasima Halilovića prerasla u tradiciju, pa i da hoće, ne može da je prekine, jer ga njegove komšije još početkom decembra zapitkuju, kada kreće s poslom.

– Svi su oduševljeni, a najviše mališani. Svakog dana imamo goste koji bi da se slikaju pored „kuće u kojoj živi Deda Mraz”, a raščulo se i po okolini. Tako se desilo da vozač zaustavi autobus iz Pančeva i zamoli da uključim rasvetu. Putnici se nisu bunili, nisu imali ništa protiv malog kašnjenja, pa su pljuštali selfiji za uspomenu – priča Halilović.

Njegova zimska bajka ponešto i košta. Račun za struju u  januaru jeste uvećan za nekoliko hiljada dinara, ali ne žali, a i nije to, dodaje, ni neki trošak, u odnosu na radost koju priušti svojoj porodici i komšijama. 

– Ipak, meni je zanimljivo da za sve ove godine te moje prve komšije nisam uspeo da zarazim ovim prazničnim hobijem. Oni mene, čim uđemo u decembar pitaju kada ću da krenem, a isto pitam i ja njih – da bar neku mrežicu zakače na terasu, ili da okite drvce u dvorištu. Isto važi i za Mramorak – moj pelcer nikako da se primi i proširi selom – primećuje Rasim Halilović.