Ne teramo strane trgovce, samo tražimo više poštovanja

Od početka mandata imala sam nameru da napravim neke kvalitetne iskorake u funkcionisanju tržišta i Uredba o ograničenju marži je to pogurala. Razdrmali smo samo površinu vode, ali je reakcija trgovaca bila burna, kaže u razgovoru za novogodišnji broj "Politike" Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine. Uredba je istovremeno otvorila teme o kojima se godinama ćutalo - od pritisaka na dobavljače do visokih marži koje su se direktno prelivale na račune potrošača.

Ova mera nije bila jednokratna populistička intervencija države, nego prvi korak ka dubljem uređenju tržišta i suzbijanju nepoštenih trgovačkih praksi koje će se u godinama pred nama regulisati kroz nekoliko važnih zakona. 

Pored ovih tema, ministarka Lazarević je u prvom intervjuu za štampane medije govorila i o efektima uredbe na inflaciju, odnosima sa trgovcima i proizvođačima, konkurenciji i novim igračima, o tome zašto nam je hrana i dalje skupa, kao i šta sledi posle 1. marta kada ističe.

Kako ocenjujete dosadašnje efekte Uredbe o ograničenju marži i šta je ona promenila u domaćoj trgovačkoj praksi?

Pre svega je neko prvi put izbacio na površinu koliko su veliki pritisci na dobavljače i šta sve trgovci rade da bi ostvarili neke svoje ciljeve u poslovanju. Na primer, procente neto profita koje oni žele da imaju u svom bilansu na kraju godine, pa i po cenu da to ostvare naplaćujući drugima nepoštene namete. To razotkrivanje kako funkcioniše domaća trgovina i detalji o kojima se nije pričalo nama otvara vrata da se ovim bavimo dalje. A to znači da ovo nisu jednokratne mere, nego dublje promene i pravila ponašanja po kome bi tržište trebalo da funkcioniše. Reč je o praksi koja važi i u Evropskoj uniji kojoj težimo. I oni su ustanovili da postoje nepoštene trgovačke prakse, znači da postoje i nepošteni trgovci koje treba sankcionisati. Kod nas nije bio samo problem nedostatak propisa, koliko činjenica da je trgovcima dat jedan širok manevarski prostor.

Kako će država reagovati ako posle 1. marta dođe do novog rasta cena?

U naredna tri meseca ćemo dobiti Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama, moderan i efikasan propis koji će imati rešenja koja ne postoje ni u evropskom zakonodavstvu. Jer, od 2019. godine kada je u EU usvojena Direktiva o nepoštenim trgovačkim praksama koja je posle transponovana u nacionalna zakonodavstva, mnogo toga se promenilo i evoluiralo, a pojavile su se i nove nepoštene prakse. To je živa stvar i trgovci se ne libe ni od čega i na uređenim tržištima. Insistiraćemo na strogoj kaznenoj politici da bi se oni uzdržavali i izbegavali nepoštene prakse. Neki od ofrabata će, na primer, biti trajno zabranjeni kroz zakon.

Može li se dogoditi da uredba bude produžena?

Možda u slučaju ofrabata, ali kratko. Ograničenje marži je druga problematika i tu je realno da se cene posle uredbe vrate na staro, ali smo makar u međuvremenu uradili nešto i sa dostupnošću javnih cenovnika kroz Portal otvorenih podataka. I to ćemo unaprediti jer je planirano usvajanje novih zakona – o trgovini i o zaštiti potrošača. Ukoliko krene neko divljanje cena, država uvek može da reaguje – uredba može da se donese i za nekoliko dana. Ako nešto ugrožava makroekonomsku stabilnost, država će sigurno reagovati. Ovo je težak put, ali stvari se dovode u red, čak i ako to dugo traje.

Kakav je uticaj uredbe na inflaciju?

Poslednji izveštaj NBS i njihova mesečna praćenja pokazuju da je inflacija u avgustu iznosila 4,7 procenata, u septembru 2,9, oktobru i novembru 2,8 odsto, što je najniža stopa od 2021. godine. Nama je to potvrda da je koncept uredbe sa širokim obuhvatom proizvoda imao efekta. Sada moramo da branimo inflaciju, jer imamo druge moguće rizike koji mogu da generišu rast. Ali makar nemamo glavobolju oko cena hrane, iako su one i dalje iznad proseka EU, što je nedopustivo.

Da li se posle problema sa NIS-om pribojavate novog cenovnog udara?

Ne znamo kakav će biti ishod, sve oko NIS-a je vrlo mučno i zahtevno. Naša namera je da obezbedimo da makar kada je hrana u pitanju nemamo inpute za rast inflacije.

Može li se očekivati proširivanje lista proizvoda koje bi obuhvatila Uredba o maržama?

Mi imamo zahtev da se taj broj smanji. Međutim, ne bismo bili tako uspešni u obuzdavanju inflacije da je obuhvat proizvoda bio manji. Ovo je bilo kompromisno rešenje.

Percepcija potrošača pokazuje da je korpa i dalje skupa...

Ne bih da imenujem trgovce, ali dovoljno je da svako od nas, a to radim i ja, uđe na sajt jednog lanca u njegovoj matičnoj zemlji i videće da su pojedini proizvodi privatne trgovačke marke kod nas, i pod uredbom, skuplji za 40 do 50 odsto. A tamo su i primanja i BDP po glavi stanovnika daleko veći. Pritom, cena koju vidimo na njihovim sajtovima je maloprodajna, a ne proizvođačka. Nenormalno je da nešto kod nas košta toliko skuplje.

„Ako im nije dobro u Srbiji neka idu”, čule su se poruke u domaćoj javnosti upućene stranim lancima. Jesmo li u poziciji da im tako nešto poručujemo?

Ne, ja bih rekla – ako želite da ostanete morate da se ponašate pristojno, da poštujete ovu zemlju i potrošače koji su vaši kupci i zahvaljujući kojima poslujete. Nikome nije namera da tera odavde strane investitore, samo tražimo malo više poštovanja. Oni imaju zacrtane procente na nivou njihovih centrala, a put do tih rezultata ne može biti preko leđa naših potrošača. Mnogo smo toga saznali poslednjih meseci. Uvek su dobrodošli, ali moraće da se prilagode. Dakle, želja nam je da budu tu, ali način poslovanja će i dalje biti pod monitoringom i preko zakona ćemo pratiti njihovo ponašanje prema dobavljačima, jer su nam i oni važni. U celom lancu na kraju svi treba da budu zadovoljni. Ne zaboravimo da neki trgovinski lanci i dalje imaju rast prometa, što znači da im je poslovni model očigledno dobar. Ako imate dvocifrenu stopu rasta tokom tri meseca trajanja uredbe, onda je jasno da i sada mogu da posluju profitabilno.

Pritisaka je, kako ste rekli, bilo mnogo. Jesu li prestali?

Ima ih i dalje mnogo. Poštujem velike sisteme iz moćnih zemalja, ali ne želim da pokleknem jer verujem u ispravnost onoga što radim. Posebno jer sam dobila toliko informacija od kompanija, i domaćih i onih koje dolaze iz najrazvijenijih EU zemalja. Niko nije pošteđen pritisaka od određenih trgovinskih lanaca. Očekuje se da razumemo da im se da nešto na šta su navikli, ali, na njihovu žalost, to nije bogom dano.

Možemo li da očekujemo i neki novi trgovinski lanac?

Trgovinski lanci imaju svoje kanale kojim sondiraju tržište, pa i naša saznanja nekada stižu iz medija. Najbliže nam je, čini se, italijanski diskonter „Eurospin” koji je u fazi pripreme, biranju lokacija. To je dobro za Srbiju, ali da nam treba još – treba nam, pa da budemo kao zemlje EU u kojima se trgovci bore za niže cene kako bi bili konkurentniji. Treba raditi na većoj diversifikaciji i većoj konkurenciji i to će biti važan zadatak za 2026. godinu. Naše tržište je atraktivno, ali i zakoni koje donosimo i klima koju menjamo šalje važnu poruku za one koji planiraju da dođu. Treba da jačamo i domaće lance i država treba da ih podržava u tome, a oni moraju mnogo da rade na optimizaciji svojih troškova da bi bili konkurentni.

Da li bi eventualno rešenje Komisije za zaštitu konkurencije protiv četiri velika trgovinska lanca zbog mogućeg dogovaranja oko cena značilo da su državne intervencije na tržištu bile opravdane?

Ne znam koji su rezultati te njihove istrage, očekujemo da sa time uskoro izađu u javnost. Imaćemo tada i podatak je li bilo dogovora ili ne. Očekujem svakako da rezultati budu obelodanjeni pre isteka uredbe, nadam se do 1. marta. Ne ulazim u njihov posao, ali to očekujem.

Da li bi to pomoglo i kada je reč o EU i investitorima?

Sigurno, jer je bilo dosta nerazumevanja zašto smo intervenisali i uveli mere. A onda kada smo pokazali argumente u kojima su cene u Srbiji iznad proseka EU, reakcije su bile drugačije. Brojevi su uvek dobar argument. EU je vrlo jasna i rigorozna prema kartelskom udruživanju. Treba da, baš kao i oni, na jasan način radimo i saopštimo da li je nešto dokazano ili ne. Sreća da su ovo vrlo merljive stvari.

Kakva je saradnja sa proizvođačima?

Traže pomoć, ali i dalje postoji velika doza straha koja je opravdana jer su i oni pod pritiscima. Dugo to traje, a nekima je opstanak vezan za plasman kroz trgovinu na našem tržištu i zahvalni smo im za svaku informaciju koju podele sa nama. Pomažu nam da mere sprovodimo na najbolji mogući način, tako smo i uredbu menjali nekoliko puta.

Čini li vam se da trgovci, s druge strane, previše ćute?

U javnosti da, ali su inače vrlo glasni i prema dobavljačima i prema načinima kako da izbegnu uredbu. I u komunikaciji sa državnim institucijama. Volela bih da neki budu više svesni koliko im je imidž poljuljan i kakva je percepcija kupaca prema njima. Neki su postali svesni, pa sada vidimo da forsiraju koncepte odgovornog poslovanja, ali je teško vratiti se na put kada se nađete na stubu srama. Nije im to država uradila, nego oni cenama, kojih su i kupci postali svesni. Imali smo mnogo reakcija naših građana kada su se vratili sa odmora, jer su videli koliko šta košta van Srbije, a koliko u našim prodavnicama. Imali smo i bojkot i potrošači su sa pravom ogorčeni. Da nije bilo uredbe, bojkot bi se verovatno nastavio i finansijski udar na trgovce bi bio još jači.