Predsednik Crne Gore najavio osnivanje stranke

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović najavio je mogućnost formiranja nove političke partije, ocenjujući da je državi potrebna „nova snaga koja će okupiti poštene i kredbilne ljude koji hoće da rade, a ne da obećavaju i nude izgovore”. On je to saopštio u opsežnom novogodišnjem intervjuu za Vijesti, u kome je govorio o unutrašnjoj političkoj sceni, odnosima sa Vladom, evropskom putu zemlje, spornim pitanjima u Vojsci Crne Gore, kao i o odnosima sa susedima i ključnim evropskim partnerima.

Milatović je naveo da već godinama zastupa ideju jakog političkog centra i da je uvek spreman za saradnju sa svima koji iskreno baštine evropske, demokratske, građanske i reformske vrednosti, bez društvenih podela i političke nestabilnosti. Prema njegovim rečima, pad poverenja u stranke centra doveo je do apstinencije dela birača i jačanja političkih polova, što je, kako smatra, posledica nedovoljno ispunjenih očekivanja nakon promena 2020. godine.

Govoreći o odnosima sa premijerom Milojkom Spajićem, sa kojim je 2022. godine osnovao Pokret Evropa sad, a iz koga je izašao 2024, Milatović je istakao da se institucionalna komunikacija odvija zvaničnim kanalima i preko kabineta, uz direktne kontakte „kada to zahtevaju okolnosti”. Naglasio je da nema problem da pohvali dobre poteze Vlade, ali i da je njegova ustavna obaveza da ukaže na svako kršenje zakona i Ustava.

U značajnom delu intervjua predsednik Crne Gore se osvrnuo na najnovija trvenja u Vojsci Crne Gore i Savetu za odbranu i bezbednost, koja su rezultirala suspenzijom komandanta Mornarice. Milatović je naglasio da je njegovo insistiranje na poštovanju Ustava i zakona „ključno za očuvanje integriteta i ugleda Vojske”, dodajući da Savet za odbranu i bezbednost, po Ustavu, donosi odluke o komandovanju, dok je uloga ministra da obezbedi njihovo sprovođenje. On je ocenio da je u konkretnom slučaju došlo do prekoračenja ovlašćenja ministra odbrane, što je, kako je rekao, zahtevalo njegovu reakciju kao predsednika Saveta.

Na spoljnopolitičkom planu, Milatović je najavio nove razgovore sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, ali i sa još jednim evropskim liderom, s ciljem ubrzanja procesa pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji. On je istakao da je odluka Francuske da ne blokira zatvaranje pojedinih poglavlja rezultat političkog dijaloga i poverenja među liderima, naglasivši da „najbolji argument nisu reči, već rezultati”.

Osvrćući se na odnose sa Hrvatskom, Milatović je kazao da je radio na tome da se bilateralna pitanja vode „ozbiljno i državnički”, ali je ocenio da su stavovi pojedinih hrvatskih ministara nekonstruktivni i motivisani unutrašnjopolitičkim razlozima, što, kako je naveo, dodatno podgreva tenzije i usporava zatvaranje Poglavlja 31.

Predsednik Crne Gore je istakao da je pitanje uvođenja srpskog jezika kao službenog u Ustav Crne Gore legitimno i da ima uporište u rezultatima popisa, ali je ocenio da se to pitanje često aktuelizuje kako bi pojedini politički akteri prikrili nedostatak konkretnih rezultata u ekonomiji, borbi protiv korupcije i jačanju institucija.

Govoreći o svom političkom kapitalu, Milatović je podsetio da je u drugom krugu predsedničkih izbora 2023. godine dobio podršku više od 220.000 građana, što je, kako je rekao, istovremeno čast i velika odgovornost. Istakao je da je spreman da plati političku cenu zbog suprotstavljanja lošim praksama, jer, kako je naveo, „lakši put nikada nije bio njegov izbor”.

Na kraju intervjua, Milatović je ocenio da je 2025. godina bila puna izazova, uz izvesne pomake na evropskom putu, ali i nastavak starih problema, poput politizacije javnih preduzeća, društvene polarizacije i nedostatka pravosnažnih sudskih presuda. Posebno je ukazao na rast cena i inflaciju kao najveću brigu građana, najavivši da je Vladi već uputio predloge mera kako bi se ublažile negativne posledice po životni standard.