Letonija ukinula nastavu i emitovanje medijskih programa na ruskom jeziku

Vlasti Letonije uvele su od 1. januara 2026. godine nova, oštra ograničenja u vezi sa upotrebom ruskog jezika u obrazovanju i javnom prostoru, javljaju lokalni mediji u toj zemlji. Odlukom državnih institucija zabranjena je nastava ruskog kao drugog stranog jezika u školama, dok je istog dana na snagu stupila i zabrana emitovanja televizijskog i radijskog programa na ruskom jeziku na državnim medijima.

Pored toga, povećan je porez na dodatu vrednost na prodaju knjiga na ruskom jeziku, koji sada iznosi 21 odsto, što je u javnosti protumačeno kao dodatni pritisak na upotrebu tog jezika u kulturnoj i izdavačkoj sferi.

Kako je saopšteno iz Rige, cilj ovih mera je stvaranje „jedinstvenog informacionog prostora“, u kojem će sav sadržaj biti dostupan isključivo na letonskom ili na nekom od zvaničnih jezika Evropske unije. Vlasti kao ključno obrazloženje navode razloge nacionalne bezbednosti, ističući potrebu za zaštitom državnog i informacionog suvereniteta.

Ove odluke, međutim, izazvale su brojne polemike, budući da, prema zvaničnim podacima, skoro 40 odsto stanovnika Letonije u svakodnevnoj komunikaciji koristi ruski jezik, bilo kao maternji, bilo kao dominantni jezik javnog i privatnog života.

U tom kontekstu podseća se i na slučaj bivšeg poslanika letonskog parlamenta Alekseja Roslikova, koji je javno branio pravo na upotrebu ruskog jezika. Protiv njega je pokrenut krivični postupak, a letonsko tužilaštvo ga tereti da je „pomagao Rusiji u delovanju protiv republike“, kao i da je podsticao etničku mržnju i neprijateljstvo. Ukoliko bude osuđen, Roslikovu preti kazna i do 25 godina zatvora.

Nove mere dodatno su otvorile pitanje odnosa između državne politike identiteta i položaja brojnih manjinskih zajednica u Letoniji, kao i granica između bezbednosnih argumenata i očuvanja jezičkih i kulturnih prava.