Rastući svetski dugovi dostigli neviđene razmere

Ukupni globalni dug, prema podacima Instituta za međunarodne finansije, iznosio je ogromnih 338 biliona američkih dolara (bilion je hiljadu milijardi) na kraju drugog kvartala 2025. godine. Po definiciji, ukupni globalni dug obuhvata javni, korporativni, finansijski i dug domaćinstava. U isto vreme, odnos ovog duga prema BDP-u iznosio je 324 procenta, što ukazuje na kontinuirani intenzitet duga u većini ekonomija.

U prvih šest meseci 2025. globalni dug je imao rast od preko 21 bilion dolara. Ovaj dug višestruko je veći od ukupnog BDP-a u 2025, koji se procenjuje na oko 110 do 115 biliona dolara, pa „globalni dug iznosi 324 procenta svetske ekonomske proizvodnje”.

Po definiciji, ukupni javni dug kao glavni pokretač rasta ukupnog globalnog duga na svetskom nivou iznosi 111 biliona dolara u 2025. i oko 95 procenata globalnog BDP-a, ukupan je iznos finansijskih obaveza države prema domaćim i stranim poveriocima, koji obuhvata sve direktne i indirektne dugove države. Javni dug, koji uključuje ukupne finansijske obaveze vlade jedne zemlje, ključni je alat za finansiranje javne potrošnje, ali njegov visok nivo može predstavljati značajne rizike. Da bi se omogućili poređenje i procena stvarnog dužničkog tereta, najčešće se meri kao procenat BDP-a.

Ovi pokazatelji o visini duga važni su za razumevanje finansijskog zdravlja globalnog finansijskog sistema i mogućih pritisaka na budžete, državne garancije i troškove servisiranja duga u narednim godinama. Sveukupna slika ukazuje na to da dug ostaje na višem nivou nego što bi se pretpostavilo da je rast BDP-a jednokratan ili snažan širom sveta.

Faktori rasta duga leže u kombinaciji ublažene monetarne politike, kontinuitetu deficitnih budžeta i neravnomernom tempu oporavka ekonomija. Mnoge zemlje zadržale su niske kamatne stope kroz period pandemije i nakon nje, kako bi podržale oporavak i socijalne programe. Pojedine ekonomije suočavaju se s rastućom potrebom finansiranja javnih investicija, servisiranjem starih obaveza i prilagođavanjem fiskalne politike prostoru za buduće mere. Sve navedeno utiče na ukupnu zaduženost i postavlja izazove za planiranje budžeta u godinama koje slede.

Prema Svetskim ekonomskim izgledima MMF-a, regionalno gledano Severna Amerika (SAD i Kanada) ima najveći prosečan odnos duga i BDP-a, za koji se predviđa da će dostići 125 procenata do 2029. Azija i Pacifik slede s projektovanim 101 procentom, a Evropa sa nižim prosekom, oko 77 procenata. Afrika i Centralna Amerika vide silazni trend odnosa duga i BDP-a u narednom periodu.

Najveće svetske ekonomije – SAD, Kina i Japan – ubedljivo su najveći dužnici, iako se razlozi i struktura duga znatno razlikuju.

Američki javni dug je ukupan nacionalni dug koji savezna vlada duguje imaocima trezorskih hartija od vrednosti i u datom trenutku je nominalna vrednost tadašnjih neizmirenih trezorskih hartija od vrednosti koje je izdalo Ministarstvo finansija i druge savezne agencije. Generalno, dug vlade SAD povećava se kao rezultat državne potrošnje i smanjuje se od poreskih ili drugih prihoda od finansiranja, koji variraju tokom fiskalne godine. Ukupni, bruto iznos koji Ministarstvo finansija može da pozajmi ograničen je gornjom granicom duga SAD.

Prema tome, javni dug SAD je ukupan neizmireni dug koji duguje savezna vlada. Ova cifra obuhvata dug prema javnosti (na primer, kroz obveznice) i međuvladin dug (dug prema različitim vladinim departmanima), kao što je socijalno osiguranje.

Amerika ima najveći javni dug na svetu – preko 38 biliona dolara u 2025, što je oko 123 procenta njenog BDP-a, i predstavlja 34,5 procenata ukupnog javnog duga u svetu. Javni dug SAD brzo je rastao od 2000, a 2022. bio je više od pet puta veći nego 2000. Tokom proteklih pet godina neto kamate na nacionalni dug skoro su se utrostručile. Projektovano je da će se ponovo udvostručiti do 2035. i dostići 1,8 biliona dolara godišnje. Ovaj nagli porast duga u 21. veku rezultat je smanjenja poreza, rastućih troškova za socijalne programe (kao što su Mediker i Medikejd) povezanih sa starenjem stanovništva i odgovora na globalnu finansijsku krizu i pandemiju kovida 19.

Gornja granica javnog duga SAD postala je jedno od najvažnijih političkih pitanja poslednjih godina, a debata o tome kako se nositi sa tim izazvala je političke previranja između demokrata i republikanaca.

Pitanje javnog duga postalo je veoma kontroverzna tema unutar vlade SAD. Mere poput paketa stimulativnih mera, socijalnih programa i smanjenja poreza povećavaju javni dug. Pored toga, potrošnja ima tendenciju da dostigne vrhunac tokom velikih globalnih događaja, kao što su bili Velika depresija, finansijska kriza 2008. ili pandemija kovida 19, a sve to imalo je štetan uticaj na američku ekonomiju. Iako obe glavne političke stranke u SAD imaju tendenciju da krive jedna drugu za povećanje duga zemlje, nedavna analiza pokazala je da su obe stranke gotovo podjednako doprinele nacionalnoj potrošnji.

Uprkos planovima i demokrata i republikanaca o tome kako smanjiti nacionalni dug, očekuje se da će se on samo povećavati tokom naredne decenije. Procene pokazuju da će do 2030. američki javni dug porasti za više od 20 procentnih poena, dostižući više od 143 procenta BDP-a, što je viši nivo nego posle Drugog svetskog rata.

Novi podaci u izveštaju američkog Ministarstva finansija 2025. pokazuju da su SAD dostigle zapanjujućih 38 biliona dolara javnog duga, godinama ranije nego što se očekivalo. Naime, u januaru 2020. Kongresni budžetski odbor projektovao je da bruto savezni dug neće preći 37 biliona dolara do fiskalne 2030.

S javnim dugom od 18,7 biliona dolara, Kina je na drugom mestu s udelom od 16,8 procenata globalnog javnog duga. U 2025. dug je porastao za skoro 2,2 biliona dolara, što je rezultat vladinih podsticaja i slabijih prihoda od zemljišta zbog problematičnog sektora nekretnina. Projekcije ukazuju na dalji rast, potencijalno na 111 odsto BDP-a do 2029, posebno ako se pojave nove trgovinske tenzije koje bi zahtevale dodatne vladine stimulacije. Kineski dug je u velikoj meri vođen velikim infrastrukturnim investicijama i merama za stimulisanje ekonomskog rasta. Zajedno, SAD i Kina drže 51,8 procenata svetskog javnog duga.

Sledi Japan sa 9,8 biliona dolara javnog duga u ovoj godini, što je jednako 230 procenata njegovog BDP-a i 8,9 procenata globalnog javnog duga. U 1990. ovaj odnos bio je samo oko 50 procenata. Ovaj visoki dug rezultat je decenijske agresivne vladine potrošnje za oživljavanje ekonomije nakon „pucanja balona cena imovine” početkom devedesetih godina prošlog veka, borbe protiv deflacije i pokrivanja rastućih troškova zdravstvene zaštite i penzija usled starenja stanovništva. Iako dug ostaje izuzetno visok, nova premijerka Japana predlaže 92 milijarde dolara potrošnje kroz stimulativne mere i subvencije.

Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska zaokružuju najzaduženije zemlje, obe blizu nivoa javnog duga od četiri biliona dolara. Francuska, posebno, prolazi kroz značajnu političku nestabilnost zbog kontroverznih predloga za smanjenje budžeta, pri čemu je u poslednje dve godine menjala pet premijera.

Procene ukupnog globalnog duga prema MMF-u imaju „optimističnu pristrasnost” i stvarni dug mogao bi da bude čak deset procentnih poena veći od sadašnjih projekcija. Ako se trenutni trendovi nastave, globalni dug bi mogao da premaši ogromnih 350 biliona dolara do početka 2026, što bi značilo početak nove faze globalne finansijske nestabilnosti, sa zabrinjavajućim trendovima koji ukazuju na ograničen fiskalni prostor i rastuću ranjivost svetske ekonomije.

Ukupni javni dug potencijalno bi iznosio 130 biliona dolara do 2028, uglavnom zbog dugova SAD, Kine, Indije, Francuske i Brazila. Mogao bi da iznosi oko 100 odsto BDP-a do 2030. i da premaši nivo duga koji je zabeležen u vreme pandemije, upozorio je MMF u svom Fiskalnom monitoru za 2025.

Iako SAD i Kina i dalje igraju dominantnu ulogu u oblikovanju globalne dinamike duga, nivoi duga i deficita u mnogim zemljama i dalje su visoki i zabrinjavajući po istorijskim standardima, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju.

*Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista