VI i mi - upotreba i zloupotreba u obrazovanju

Veštačka inteligencija (VI) poslednjih godina ubrzano ulazi u obrazovne sisteme širom sveta, menjajući način na koji se nastava planira, realizuje i vrednuje. Od adaptivnih platformi za učenje, preko inteligentnih tutorskih sistema i obrazovnih robota do generativnih alata koji mogu da kreiraju tekstove, zadatke i testove – VI postaje strukturni činilac savremene pedagogije. Međutim, upravo taj potencijal otvara i ključno pitanje: gde je granica između, sa jedne strane, svrsishodne upotrebe i pedagoški, etički i društveno problematične zloupotrebe, sa druge strane?

Osnovna vrednost primene VI u obrazovanju sastoji se u mogućnosti personalizacije učenja. Za razliku od tradicionalnih modela nastave, koji se oslanjaju na prosečnog učenika, VI sistemi omogućavaju prilagođavanje sadržaja, tempa i načina rada individualnim karakteristikama učenika – njihovom predznanju, stilu učenja, interesovanjima i motivaciji. Na taj način VI može doprineti većoj pravednosti i inkluzivnosti obrazovanja, posebno u radu sa učenicima koji imaju teškoće u učenju ili dolaze iz različitih sociokulturnih konteksta. Istraživanja pokazuju da interaktivni VI alati, uključujući obrazovne avatare i inteligentne tutore, mogu pozitivno uticati na angažovanost i motivaciju učenika, kao i na kvalitet povratne informacije. U tom smislu, VI ne zamenjuje nastavnika, već mu omogućava da preuzme ulogu onoga ko obezbeđuje optimalne uslove za učenje, mentora i pedagoškog savetodavca, dok tehnologija preuzima deo rutinskih i analitičkih zadataka.

Problem nastaje onda kada se VI u obrazovanju koristi bez jasne pedagoške namere, kritičkog nadzora i etičkih okvira. Jedan od najčešće pominjanih rizika jeste akademska neiskrenost – upotreba generativnih VI alata za izradu domaćih zadataka, seminarskih i diplomskih radova bez stvarnog učenja. U takvim situacijama VI ne podstiče razvoj znanja i mišljenja, već ga simulira. Drugi značajan rizik odnosi se na prekomernu automatizaciju nastavnog procesa. Ako se odluke o učenju, ocenjivanju i napredovanju učenika prepuste algoritmima bez stručne i pedagoške kontrole nastavnika, obrazovanje se svodi na tehničku proceduru. Posebno su problematične algoritamske pristrasnosti, koje mogu pojačati postojeće nejednakosti. Ne manje važno pitanje odnosi se na zaštitu podataka i privatnost. VI sistemi prikupljaju i obrađuju velike količine podataka o učenicima i nastavnicima, što zahteva jasne mehanizme zaštite, transparentnosti i odgovornosti.

Ključni faktor koji razdvaja upotrebu od zloupotrebe VI u obrazovanju jeste kompetentan nastavnik. Potrebno je da nastavnik razume mogućnosti i ograničenja VI, da kritički procenjuje njene rezultate i da zadrži pedagošku kontrolu nad procesom učenja. Upravo zato je stručno usavršavanje nastavnika od presudnog značaja. U okviru Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu nalazi se Centar za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju (CRAIE). Od oktobra 2025. godine centar je postao UNESCO IIOE (International Institute of Online Education) Serbia National Centre, u okviru UNESCO ICHEI (International Centre for Higher Education Innovation) i bavi se istraživanjem i implementacijom inovacija u visokoškolskom obrazovanju. Iskustva Centra za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju pokazuju da sistematske, pedagoški utemeljene obuke mogu značajno unaprediti digitalne i etičke kompetencije nastavnika. Centar sistematski koristi digitalne platforme, uključujući jutjub kanal, za promociju savremenih obrazovnih praksi i stručnih obuka. Na kanalu se nalaze predavanja, metodički pregledi i diskusije o ključnim temama u obrazovnoj tehnologiji, interaktivnoj nastavi, digitalizaciji nastavnog procesa i primeni veštačke inteligencije u učenju i nastavi. U okviru hibridnih programa obuke, koji kombinuju onlajn učenje i rad uživo u specijalizovanom okruženju, više od 400 nastavnika je pokazalo značajan napredak u razumevanju primene VI, obrazovnih robota, četbotova, kao i u poznavanju etičkih pravila, bezbednosti i zaštite privatnosti.

Posebno je važno što se efekti obuka brzo prenose u nastavnu praksu, što ukazuje na održivost stečenih kompetencija. Veštačka inteligencija nije ni spas, ni pretnja sama po sebi – ona je alat. Da li će taj alat doprineti kvalitetu obrazovanja ili će ga ugroziti, zavisi od načina njegove primene. Odgovorna integracija VI podrazumeva jasne pedagoške ciljeve, etičke standarde, zaštitu privatnosti i, pre svega, obrazovanog i osnaženog nastavnika. Ukoliko VI služi kao podrška razvoju kritičkog mišljenja, kreativnosti i samoregulisanog učenja, ona postaje moćan saveznik obrazovanja. Ako se, međutim, koristi kao zamena za mišljenje, odgovornost i pedagoški odnos, tada prelazi u domen zloupotrebe.

Zato je danas ključno pitanje ne da li će VI biti prisutna u obrazovanju, već kako će biti pedagoški, etički i društveno usmerena. Budućnost obrazovanja zavisi od kompetentnih nastavnika koji umeju da koriste VI kao sredstvo za razvoj ne samo znanja već i moralnih i etičkih vrednosti kod svojih učenika. Samo onaj nastavnik koji ume da spoji tehnologiju i ljudskost može da formira generacije sposobne za kritičko razmišljanje, kreativnost i odgovornost. U rukama obrazovanog i svesnog nastavnika VI postaje više od alata – postaje ključ za budućnost društva. Obrazovanje budućnosti neće zavisiti od tehnologije same po sebi, već od načina na koji ljudi koriste alate koje ona pruža. Nastavnici koji umeju da inspirišu, vode i podstiču radoznalost učenika umeju da naprave razliku između površnog učenja i istinske promene. Veštačka inteligencija u njihovim rukama nije samo sredstvo – ona postaje katalizator kreativnosti, kritičkog razmišljanja i svesti o odgovornosti. Samo takvo obrazovanje ima snagu da formira generacije koje neće slediti tehnologiju, već će je usmeravati prema boljem društvu.

*Dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu