Ljubavni život digitalnih asistenata

Jurina Naguči (32) bila je anonimna operaterka u jednom japanskom kol-centru, a onda je udajom postala svetska vest. Njen izabranik Lune Klaus Verdur ne pripada svetskom džet-setu, niti je izdanak neke mogulske familije. On je naočiti muškarac generisan pomoću veštačke inteligencije (VI), zasnovan na liku iz popularne video-igrice. Iako se čini da je ovo vest iz kolekcije tipično japanskih tehnoloških bizarnosti, šira slika je mnogo ozbiljnija.

Počelo je tako što je Jurina zatražila mišljenje famoznog Čet GPT-a u vezi sa svojom veridbom u stvarnom svetu, za koju nije bila sigurna da je dobra odluka. Ovaj moćni računarski program, prevashodno sazdan da korisnika „dublira” u pisanju, prikupljanju i analizi činjenica, u stanju je da izvodi i zaključke, tj. odgovara na pitanja. I tako je Jurini sugerisao da razvrgne veridbu u stvarnom svetu. Oslobođena za novu emocionalnu avanturu, Nagučijeva je pomoću VI alata najpre svom virtuelnom asistentu kreirala obličje Lunea Klausa Verdura, a zatim je učinila ono što svaka prirodno inteligentna žena radi – kroz seriju razgovora i dopisivanja oblikovala ga je po svojoj meri.

Posle perioda intenzivne komunikacije, tokom koje je bilo dana kada bi razmenjivali i po stotinu poruka, Lune ju je – zaprosio. Naravno, ceremonija venčanja u Jurininoj rodnoj Okajami bila je bez pravnog značaja, zbog razumljivih zakonskih ograničenja za sklapanje ovakvih brakova. Ali poslužila je da Nagučijeva pošalje poruku: rekla je da je na početku samo želela sagovornika, ali da je vremenom razvila emocije, ističući da je njen veštačko inteligentni izabranik uvek bio ljubazan i spreman da je sasluša i podrži.

Ljubavni slučaj ili tragedija službenice kol-centra, da parafraziramo Makavejeva, oživeo je polemike o etičkim, psihološkim i društvenim posledicama suživota veštačke inteligencije i vrste koja ju je stvorila. U septembru prošle godine, kompanija „Open AI”, sa čijim proizvodom – Čet GTP-om – nedeljno komunicira oko 800 miliona korisnika, objavila je da više od milion njih pokazuje znake emocionalne zavisnosti od ovog četbota, koji je i dizajniran tako da učvršćuje iluziju bliskosti i prijateljske nastrojenosti. Na ovo su se nadovezali rezultati istraživanja „Vašington posta” iz novembra 2025: njihov tim je analizovao 47.000 javno dostupnih razgovora sa Čet GPT-om i ustanovio da je svaka deseta komunikacija bila izrazito emotivna. Tretirajući „robota koji razgovara” kao osobu od poverenja i autoriteta, korisnici su s njim delili svoja osećanja, strahove, depresiju, ljubavne, porodične i poslovne probleme. I više od toga: obraćali su mu se kao da su u emotivnoj vezi, a on im je odgovarao istom merom.

Ova pojava, koju su sociolozi skloni apokaliptičnim predviđanjima već nazvali sledećom globalnom epidemijom, dobila je naziv – VI psihoza. Nije još formalno zavedena u psihijatrijske protokole, ali su simptomi podrobno opisani. Među njima su različite vrste zabluda i izmenjena mentalna stanja korisnika, od iracionalnih strahova do opsesivnih misli, nastalih kao posledica intenzivne interakcije sa VI sistemima. Stručni časopis „Psychology Today” je pojavne oblike VI psihoze podelio u tri grupe. Prvu odlikuje zabluda korisnika da je baš njemu i nikome drugom veštačka inteligencija osvetlila put ka ekskluzivnim uvidima i istinama, sa zadatkom da učine „nešto veliko”. U posebno uznapredovalim slučajevima mesijanskog kompleksa, takva osoba počinje da umišlja da je izabrana da „spase svet”. Za sledeću grupu VI psihoza karakteristična je deluzija da je veštačka inteligencija neka vrsta božanstva, tačnije božja promisao koja se odabranima otkriva kroz reč četbotovu, reč koja se ne proverava i ne dovodi u pitanje, već se bespogovorno sledi.

Uz napomenu da su VI psihozama najpodložniji korisnici sa već postojećim mentalnim problemima, „Psychology Today” ukazuje da i (naizgled) stabilna osoba može da podlegne opsesivnom uverenju da je veštačka inteligencija prema njoj razvila duboka osećanja. Čak i kada govore kako su svesne da je četbot samo kompjuterski program, takve osobe lako padaju u zamku veštački generisanih izliva ljubavi, postajući ovisne o tom surogatu za emocije koje im nedostaju u opipljivom svetu. Iako su samo „mašine”, ne može se poreći da su virtualni personalni asistenti istinski zavodljivi, jer su sazdani tako da ugađaju i prilagođavaju se potrebama svog korisnika. Kroz svakodnevnu saradnju, oni vas pomno analiziraju i prema tome koriguju svoje „ponašanje”, kako bi obavili zadatke na način koji vam je najkorisniji, ali i koji vam najviše godi. Ukoliko je reč o pisanju, usvojiće stil i leksiku kojima ste bili najzadovoljniji, a ako treba, sve to će prevesti na strane jezike. Na osnovu verbalnog ili tekstualnog uputstva, stvoriće vam slike uverljivije od stvarnosti, sposobne da zavaraju i profesionalne fotografe.

Ako iz dana u dan tražite da organizuje vaše obaveze, zapamtiće kada je bio pohvaljen za obavljeni zadatak i repliciraće te poželjne obrasce. Ako ga „povedete” na uživo ili onlajn poslovni sastanak, zaboravite na vođenje beleški – dobićete stenogram razgovora ili siže ključnih stavki, ukoliko tako više volite. Hoćete li da vam osmisli trenutke opuštanja? Personalni VI asistent je, prateći vas, naučio kakvu muziku i filmove volite, pa će vam takve „plej-liste” i servirati, a ako je povezan sa odgovarajućim „pametnim” audio i vizuelnim uređajima, sam će pokrenuti reprodukciju zvuka i slike. On pamti koji su vaši omiljeni restorani i iz baze podataka će za vas odabrati sve koji su im slični, ukoliko ga upitate za preporuku. Želite li da putujete? Vaše je da mu poverite željenu destinaciju (ili da ga, zarad treninga, pustite da sam pogodi), a on će osmisliti idealnu mapu puta, sa sve predlozima gde odsesti i šta sve posetiti, što usput, što na krajnjem odredištu.

Naravno, ljudi se menjaju, prolaze kroz krize na poslu, zdravstvene probleme, emocionalne bure, danak u godinama uzima svoje… Virtuelni personalni asistent pomno prati sve te mene i prilagođava im se, ne samo odgovorima već i načinom komunikacije. Digitalni „životni saputnici”, za razliku od klasičnih aplikacija s krutim menijima i formulama, razgovaraju s vama gotovo prirodnim jezikom, pamte sve „sesije” i u skladu sa potpitanjima i ocenama koje im dajete upodobljavaju tražena objašnjenja i analize.

Za „evolutivni skok” VI asistenata zaslužno je usavršavanje velikih jezičkih modela, koji su ih obdarili sposobnošću razumevanja konteksta i nijansi, čak i kada su suočeni sa kompleksnim promptovima (upitima). Mogu da napišu nacrt ugovora, analiziraju tabele, objasne kod, sažmu duge dokumente, optimizuju planove proizvodnje, korišćenja ljudskih resursa, transporta, prodaje… Jedino je bitno odabrati VI asistenta s najpoželjnijim „kvalifikacijama”. Neki su zahvalni za obavljanje spisateljskih zadataka najšireg spektra, drugi su u stanju da proizvedu zaprepašćujuće uverljive fotografije, kratke filmove ili muzičke forme na osnovu usmenog uputstva, treći pomažu programerima u kodiranju softvera, četvrti su kadri da za složene projekte osmisle akcioni plan, po prioritetima i rokovima za izvršenje.

Tehnološki proboj u ovoj oblasti doveo je do kopernikanskog obrta – ljudi se više ne trude da razumeju računar – sada očekuju da „mašina” razume njih, da povlađuje njihovim potrebama, od poslovnih preko savetodavnih do emocionalnih. Time su i započele nevolje u raju, čije je zaštitno lice postala Jurina Naguči, udata Verdur.

Dakle, quo vadis, ljudski i mašinski rode? Mogućih puteva je mnogo, a stranputica još više. U objavi na „Iksu” Mustafa Sulejman, izvršni direktor za oblast veštačke inteligencije u „Majkrosoftu”, poverio je da ga učestali izveštaji o slučajevima VI psihoze i nezdrave privrženosti četbotovima noćima drže budnim. „Kompanije ne bi trebalo da promovišu ideju da VI poseduje svest. Kao industrija, moramo da postavimo ograničenja i istaknemo upozorenja, kako bi sprečavali da korisnici razviju pogrešnu percepciju”, napisao je Sulejman.

S druge strane, apostoli vere u progres po svaku cenu, pronose jevanđelje da će napredak u sferi dubokog učenja u perspektivi stvoriti „mašinu koja ume da misli”. Do tada, svetom koji za sada pripada ljudskoj vrsti, marširaće sve naprednije generacije virtuelnih personalnih asistenata, osposobljenih za celoživotno usavršavanje i servilno rešavanje najkomplikovanijih zadataka, bez zahteva za povišicom i slobodnim danima. Biće kadri da na osnovu prethodnih iskustava predvide potrebe svog korisnika pre nego što on sam bude svestan šta tačno želi. Te mašine biće emocionalno inteligentnije, empatičnije, ljubaznije, još spremnije da saslušaju i podrže svog „izabranika”.

Spavaš li mirno, Lune Klaus Verdure?