Kako Podrinje slavi Božić

Loznica – U Podrinju, gde se zima još uvek pamti po mirisu ognjišta i po okupljanju porodice, Badnji dan i Božić su praznici koji nose slojeve značenja i koji istovremeno čuvaju predanje i prilagođavaju se načinu života u vremenu.

Kako pokazuju istraživanja etnologa i kustosa Ane Čugurović, savremeni božićni običaji u velikoj meri liče na one koje je Vuk Stefanović Karadžić zabeležio u svom „Rječniku”, ali su vremenom nastale važne razlike, pre svega u njihovom tumačenju. Obredi su ostali prepoznatljivi, ali se njihova simbolika menjala zajedno sa načinom života.

U okolini Loznice je već sredinom prošlog veka zabeleženo preplitanje dve tradicije: dinarskih doseljenika, čiji su praznični običaji nosili stočarska obeležja, i starosedelačkog stanovništva, čiji su koreni bili izrazito zemljoradnički. Tako su se, u zajedničkom poljoprivrednom iskustvu podrinskih sela, sjedinile dve prakse, stvarajući bogatiji i fleksibilniji praznični oblik. Danas su ta preplitanja još složenija, svaka porodica nosi svoj niz nasleđenih gestova i značenja.

Pitanje porekla božićnih običaja dugo je bilo predmet rasprava među etnolozima i istoričarima. Božić u sebi spaja hrišćanske i prehrišćanske elemente: odjeke slovenskih verovanja, moguće rimske i istočne uticaje, ali i životnu logiku seoskih zajednica koje su u prazniku tražile oslonac i nadu.

Tu složenost jasno je objašnjavao etnolog i univerzitetski profesor Mile Nedeljković (1941), autor brojnih studija o narodnoj religiji i prazničnim običajima. On je pisao da su Badnji dan i Božić „tačka preseka između noći i jutra, posta i mrsa, stare i nove godine, kao i mesto u kojem se susreću hrišćanski pogled na svet i tragovi slovenske pradavnine”. Upravo zato, dodaje Nedeljković, običaji mogu biti „ponekad protivrečni, ali ostaju živi jer polaze od iste težnje života i ljudskog napretka”.

„Mnogi rituali su se zadržali u svom izgledu, ali je njihovo značenje danas drugačije. Unosi se badnjak, prostire se slama, pijuče, mesi se česnica, peče pečenica, očekuje položajnik, ali ti obredi sve više označavaju porodično jedinstvo i radost zajedničkog stola. Jedan motiv, međutim, ostaje nepromenjen: verovanje da je dobro na Božić započeti ono što želimo da traje, kao zavet trudu i istrajnosti”, ističe Čugurovićeva.

Smešten u najkraće dane godine, kada je sunce najniže i hladnoća najoštrija, Božić pripada zimskom ciklusu od božićnih poklada do Bogojavljenja. Upravo zato nosi i simboliku novog početka kao obećanje da će svetlost ponovo nadjačati tamu.

„Mnogi običaji su se menjali, neki dobili nova značenja, ali je suština ostala ista, a to je da praznik okuplja i podseća nas na zajedništvo. U Podrinju, Božić se doživljava kao živa tradicija, kao veza između predaka i onoga što danas jesmo”, ispričala je za „Politiku” Ana Čugurović.