Kod trihinele naročito su rizične kobasice

Trihinela je i dalje velika pretnja u Srbiji i poražavajuće je da u današnje vreme kada je tehnologija napredovala, a dijagnostika dostupna kroz jeftine analize, ovaj parazit i dalje može da dospe u organizam čoveka, piše „Agropres”.

Posebno rizično postaje u vreme svinjokolja i uoči novogodišnjih praznika i Božića, u što smo imali prilike da se uverimo i pred kraj 2025. kada je bolest prvi put detektovana u Mačvi kod domaćih svinja.

Trihinelozu uzrokuje parazit – valjkasti crv Trihinella spiralis. Trihinelom se najčešće zaraze domaće svinje, divlje svinje, pacovi, lisice, medvedi, psi, jazavci… Bolest se prenosi sa jednog domaćina na drugog, a zaraženo meso predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje čoveka, te je prevencija u obaveznim pregledima mesa.

– Čovek može da oboli ako koristi zaraženo meso u ishrani. U tom slučaju se čitav biološki ciklus parazita odvija i u ljudskom organizmu – objasnio je za ovaj portal dr Marko Dmitrić iz Specijalističkog veterinarskog instituta Kraljevo, koji ima referentne laboratorije za analizu brojnih zaraznih bolesti.

Najveći broj epidemija javlja se od decembra do marta, najčešće nakon porodičnih svinjokolja. U zavisnosti od zdravstvenog stanja i količine unete hrane, bolest se kod čoveka javlja dve do sedam dana nakon konzumiranja zaraženog mesa – kada se već mogu javiti ozbiljni simptomi ili komplikacije. Kako se navodi, za neuspeh prevencije najčešće su odgovorni sami domaćini koji ne shvataju neophodnost pregleda. Kako je objašnjeno, od trihineloze obolevaju svinja, pacov, pas, lisica, medved i jazavac, a glavni domaćini su svinja i pacov. Svinja se zarazi kada pojede zaraženog pacova, a čovek kada pojede nedovoljno kuvano ili pečeno meso, ili prerađevine sušene na dimu. Najčešće je to meso domaće svinje, ali i divljač je visokorizična. Bolest se javlja nakon konzumiranja zaraženog mesa, kobasica i sušenih prerađevina koje nisu dovoljno termički obrađene.

Najbolja zaštita je preventiva i zato se svima preporučuje da poštuju propise i nose uzorke mesa na pregled. Najbolje je doneti dijafragmu, odnosno „krunu” dijafragme.

„Poseban rizik predstavljaju dimljeno meso i nedovoljno obrađene prerađevine. Kobasice su naročito rizične u seoskim domaćinstvima gde se meso često čuva sušenjem ili koristi za izradu domaćih proizvoda. Zbog toga se trihineloza najčešće javlja u vidu porodičnih epidemija – upozorio je sagovornik „Agropresa”. Pregled na trihinelu je važan jer životinja ne pokazuje znakove bolesti – svinja jede, napreduje, ponaša se normalno. Jedino laboratorijski pregled omogućava pouzdan rezultat. Uzorak treba dostaviti veterinarskoj stanici, ambulanti ili institutu.

– Ako se kolje više svinja, uzorak se uzima od svake. Češće su zaražene starije svinje, ali i prasad mogu biti nosioci. Riziku su izložene svinje koje se puštaju na pašnjak. Dok se ne dobiju rezultati, ne sme se jesti nedovoljno pečeno meso ili probati sirove smese za kobasice. Termička obrada mora biti na temperaturi iznad 70 stepeni Celzijusa i dovoljno duga – istakao je Dmitrić.

Na pitanje koliko je bezbedno meso kupljeno na pijacama ili manifestacijama, objašnjava da proizvodi moraju imati rešenje o obavljanju delatnosti i izveštaje o nadzoru ili laboratorijskoj kontroli.

U našoj zemlji ovo oboljenje je prvi put prijavljeno 1923. godine u Zemunskoj bolnici. Poslednja tako masovna epidemija u Srbiji zabeležena je pre gotovo deset godina kada je u Čajetini kod više od 100 ljudi laboratorijskim ispitivanjem dokazano prisustvo trihineloze. Oni su se, kako je kasnije ustanovljeno, zarazili tako što su jeli prerađevine od divlje svinje čije meso nije bilo pregledano na propisan način.