Bes i nemoć Piculine „kaznene ekspedicije"

Delegacija Evropskog parlamenta, sa izvestiocem EP za Srbiju Toninom Piculom na čelu, doputovaće u nenajavljenu posetu, bez dogovora sa domaćinom u Beogradu, a s kim će u našoj zemlji tada razgovarati i dalje je upitno. Informaciju o tome da se poslanici EP nisu najavili da bi utanačili detalje u vezi sa svojim dolaskom objavila je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, dodajući da će ona u danima kada će oni doputovati u Beograd boraviti u Estoniji. „To tako hoće da se desi kada vam neko dolazi nepozvan u kuću i kada nema čak ni osnovnu pristojnost da se konsultuje sa onim ko treba da bude domaćin da li su određeni datumi u redu”, izjavila je Brnabićeva, naglašavajući da je njen odlazak u Estoniju unapred dogovorena radna poseta, a važna je upravo zbog evropskih integracija Srbije.

„Svakako je neću otkazivati, zato što se neko sam pozvao i sam je sebi dao za pravo da odredi datum kada njima odgovara i baš ih briga kada domaćinima odgovara, ali dobro, odgovara onima koji su ih zvali. Tako da su oni to dogovorili sa onim koji ih je zvao, taj neka ih i primi”, navela je Brnabićeva. Ukazala je da ni predsednik Aleksandar Vučić neće biti u Srbiji kada nezvani gosti dođu zbog odlaska na Svetski ekonomski forum u Davosu.

U delegaciji koju će predvoditi Picula, biće, prema najavama iz medija, i poslanici EP iz Hrvatske Stiven Nikola Bartulica i Davor Ivo Štir, a s obzirom na sve okolnosti, postavlja se pitanje na čiji poziv i zašto će nas onda hrvatski evroposlanici „udostojiti” svoje posete. Posebni savetnik ministra za evropske integracije Srđan Barac za „Politiku” primećuje da pažnju izaziva činjenica da delegaciju predvodi Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, što bi trebalo da da dodatnu političku težinu i simbolički značaj.

„Upravo zato, dolazak bez prethodne najave i koordinacije sa zvaničnim institucijama Republike Srbije ne može se posmatrati kao uobičajena parlamentarna aktivnost, već pre kao politički signal. Kako je izjavila predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, srpske institucije nisu bile obaveštene o ovoj poseti, niti je ona dogovorena kroz standardne diplomatske ili parlamentarne kanale. To ukazuje da fokus ove posete nije institucionalni dijalog, već selektivni politički angažman. Takozvana ’alibi diplomatija’”, kaže Barac.

Kako navodi, formalno gledano, evroparlamentarci imaju pravo da posećuju zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj uniji, ali je politički kontekst u ovom slučaju od ključnog značaja. „Tonino Picula, kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, već duže vreme zauzima izrazito kritičke i često jednostrano intonirane stavove prema unutrašnjim prilikama u Srbiji. Njegov dolazak, zajedno sa kolegama iz Hrvatske, bez konsultacija sa domaćim institucijama, ostavlja utisak da se ne traga za objektivnim sagledavanjem situacije, već za potvrdom unapred formiranih političkih ocena. Srbija ostaje čvrsto posvećena evropskom putu i otvorena za dijalog sa institucijama Evropske unije. Međutim, evropske integracije ne mogu se graditi na praksi koja zaobilazi institucionalni okvir države kandidata, narušava poverenje i dodatno politizuje proces koji bi, po svojoj prirodi, trebalo da bude zasnovan na jasnim kriterijumima i međusobnom uvažavanju”, jasan je Barac.

U tom kontekstu, naš sagovornik kaže da bi bilo korisno kada bi članovi ove delegacije, tokom boravka u Beogradu, posetili i izložbu posvećenu stradanju Srba u operaciji „Oluja”, koja je otvorena u Ministarstvu za evropske integracije i trajaće sve dok je Tonino Picula izvestilac Evropskog parlamenta. „Takva poseta mogla bi doprineti potpunijem razumevanju istorijskog i društvenog konteksta regiona i pokazati spremnost da se evropske vrednosti sagledavaju kroz prizmu poštovanja svih žrtava, a ne selektivnog odnosa prema prošlosti”, navodi Barac.

Ističe da uloga Evropskog parlamenta može biti konstruktivna samo ukoliko se zasniva na ravnopravnom dijalogu sa institucijama države kandidata i na spremnosti da se čuju sve činjenice, pa i one koje se često prećutkuju u političkim raspravama. „U suprotnom, ovakve posete više govore o unutrašnjim političkim potrebama pojedinih aktera, nego o stvarnoj nameri da se doprinese unapređenju odnosa između Srbije i Evropske unije”, poručio je Barac.

Ana Brnabić je za TV Pink na pitanje da li oni sebe doživljavaju kao „kaznenu ekspediciju” navela da neki od njih svakako gledaju na taj način na posetu Beogradu i dodala da hrvatski evroposlanici nisu pokazali poštovanje prema institucijama Srbije. Ona je ocenila i da predstavnici opozicije u Srbiji od Evropskog parlamenta u stvari žele okupaciju i da njih postave na vlast. „Evropski parlament je najavio tu misiju 22. januara. Ne znam šta blokaderi očekuju. Valjda se nadaju da će da dođe neko iz EP ovde da uhapsi predsednika Vučića, da okupira Srbiju i da njih postavi na vlast. Mislim da je to želja i nada Zdravka Ponoša tokom božićnih praznika za naš narod, da dođe strani okupator, da uhapsi legitimno izabranog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koji ima maksimalno istorijski najveću podršku naroda”, rekla je Brnabićeva.

Kako je dodala, želja Zdravka Ponoša je da njega sa hrvatskim državljanstvom postave na vlast. „Želja Ponoša je da mu kažu ’dođite, gospodine sa hrvatskim državljanstvom, sa putovnicom, vi ćete da budete predsednik Srbije i vi ćete da slušate naša naređenja’, a on će da kaže ’hvala vam mnogo i sve što vi kažete ja ću to tako da uradim samo mi dajte vlast’. A onda će da pokuša da ubije Srbiju”, dodala je.

A ko su zapravo poslanici EP uključeni u delegaciju koja će se uputiti ka Beogradu. I Picula, i Bartulica i Štir poznati su po brojnim besnim napadima na Srbiju. Davor Ivo Štir, inače, unuk ustaškog zločinca, od početka 21. veka smatra se jednim od najuticajnijih hrvatskih diplomata koji karijeru gradi radeći pri ambasadama u Vašingtonu i Briselu. Do 2009. godine je savetnik predsednika vlade Ive Sanadera za spoljnu politiku. Štir je 2016. godine postao ministar spoljnih poslova Hrvatske. Uspešnu karijeru hrvatskog diplomate nastavio je godinama kasnije u Briselu kao evropski poslanik. Prethodno je, na parlamentarnim izborima 2011. izabran za poslanika u Hrvatskom saboru kao član HDZ-a i jedan od najbližih saradnika Jadranke Kosor. U aprilu 2013. godine, Štir je izabran za hrvatskog predstavnika u Evropskom parlamentu, gde je bio do pomenutog postavljenja na mesto šefa hrvatske diplomatije. Od 2024. godine je ponovo postao član Evropskog parlamenta. U mladosti je slavio 10. april, dan kada je 1941. godine uspostavljena Nezavisna država hrvatska, čega se navodno kasnije odrekao.

Kada je reč o Nikoli Stivenu Bartulici, javnosti u Srbiji postao je poznat po govoru koji je održao opozicionim aktivistima, tzv. studentima u blokadi koji su se uputili u Brisel kako bi odslušali lekciju o potrebi da Srbija prizna agresiju na njegovu zemlju i plati ratnu odštetu. „Nema poverenja bez priznavanja istine, a istina nekad može biti gorka, ali bez toga nema napretka! Izveštaj o napretku Srbije prilično objektivno prikazuje stanje u toj zemlji. Svi znamo da Srbija nije zemlja liberalne demokratije evropskog tipa. Još uvek je zarobljena svojim nacionalnim mitovima. Nema normalizacije odnosa s Hrvatskom sve dok Srbija ne prizna odgovornost za agresiju 90-ih godina i pristane da isplati ratnu odštetu žrtvama! To je minimum što može napraviti kao znak pomirenja. Poruka na kraju studentima: Dobro je da se zalažete za evropske vrednosti, a to za vas mora značiti pomirenje s Hrvatskom i priznanje krivnje za sve što je učinjeno našem narodu 90-ih godina. To su isto evropske vrednosti”, poručio je Bartulica studentima iz Srbije.

U Hrvatskoj, Bartulica je poznat kao istaknuti član emigracije koji se vratio u Hrvatsku tokom rata, obaveštajnom radu za Tuđmana, pozicijama u više vlada tokom devedesetih i izuzetno konzervativnim stavovima za koje je zaslužno obrazovanje u više katoličkih institucija. „Bartulica je kao član katoličke organizacije Opus dei zapravo pionir agresivne konzervativne misli u Hrvatskoj, koja je svoje zvezdane trenutke doživela referendumom o ustavnoj definiciji braka u Hrvatskoj, a nešto manje sjajne u borbi protiv Istanbulske konvencije i polnog vaspitanja u školama”, pisao je 2024. godine hrvatski portal „Indeks”.

Predvodnik delegacije i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, između ostalog, bivši je pripadnik „Crnih mambi”, jedinice hrvatske vojske odgovorne za brojne zločine protiv srpskog stanovništva tokom devedesetih. Picula se na 30. godišnjicu zločinačke akcije „Oluja” javno hvalio svojom fotografijom na kojoj pozira sa puškom u uniformi „crnih mambi”. Uniforme Prvog pešadijskog bataljona 2. brigade Zbora narodne garde (ZNG) „Gromovi”, kako je zvanično ime Piculine jedinice, nastale su po ugledu na ustaške uniforme iz Drugog svetskog rata, koje su nosili takozvani „crnci” Jure Francetića kao poznata ustaška „legija” koja je klala srpske civile po Bosni, a posebno Podrinju.

Nakon Piculine objave gde pozira naoružan u uniformi, narodni poslanik Skupštine Srbije Milenko Jovanov doveo je u pitanje učešće sadašnjeg izvestioca Evropskog parlamenta u zločinima nad Srbima. „Da li je izvestilac EP za Srbiju, ’Crna mamba’ Tonino Picula lično učestvovao u konkretnim ratnim zločinima, ili je ’samo’ saučestvovao u progonu više od 220.000 Srba sa njihovih ognjišta?”, napisao je Jovanov u avgustu 2025. godine na društvenoj mreži „Iks”.

Posle svega, ostaje otvoreno pitanje kakva se poruka šalje Srbiji, kada u nenajavljenu posetu Beogradu, u svojstvu poslanika EP, dolaze Picula, Bartulica i Štir.

Ivan Štir, ustaški pukovnik odgovoran za pokolje civila

Ustaški pukovnik Ivan Štir, predak Davora Ive Štira, predvodio je jedinice koje su se svirepo obračunavale sa Srbima širom Slavonije i Nezavisne države Hrvatske. U zločinima protiv nenaoružanih civila, pripadnici Štirove jedinice ubili su 4. avgusta 1942. godine 229 stanovnika sela Dereze, od čega 75 dece – protiv koje su ustaški bojovnici i njihovi danas ponosni naslednici imali poseban krvoločni poriv – a još 300 meštana oterali su u logore – još jedan specijalitet hrvatske povijesti.

Štirove jedinice su 10. avgusta iste godine masakrirale 118 meštana sela Japaga, a njih 98 oterali u logore. Štir je svoju krvavu biografiju dopunio i drugim masovnim zločinima protiv Srba, Jevreja i Roma, uz neizbežno pljačkanje navedenih grupacija za koje je u NDH predviđeno istrebljenje. Jedinica nad kojom je Štir preuzeo komandu je uoči njegovog postavljenja 20. decembra 1942. masakrirala 43 srpska civila iz Popovca i Kometnika kod Voćina, među kojima 29 žena i dece.

Štir je tokom 1943. godine predvodio ofanzivu ustaša protiv partizana na širem području Papuka, za vreme borbi ubili su više desetina srpskih civila na području Voćina i Slatinskog Drenovca. Tokom aprila 1943. godine u Ćeralijama je ubijeno dvadeset civila, a u drugoj polovini jula ubijena su 32 srpska stanovnika u selu Suha Mlaka. Štir dobija unapređenje, ali njegove jedinice trpe gubitke. U proleće 1944. godine, pripadnici Štirovih jedinica kao i SS grupacije sastavljene od domaćih Nemaca ubili su preko 200 civila, opljačkavši i spalivši osamnaest sela na području Podravske Slatine. Štirovci, kako su ih nazivali, ubili su u Lukavcu 35 stanovnika, u Rijencima 31, u Macutama 26, u Ćeralijama 25, u Voćinu 16 meštana. Krajem aprila 1945. godine, Štira ranjavaju na Bilogori tokom povlačenja ustaša prema Zagrebu, a potom dalje i u Austriji.

Štir uspešno beži iz obruča u Blajburgu gde se povukao sa ustaškim jedinicama i preko Italije beži u Argentinu 1946. godine. Tamo živi pod imenom Ivan Franić i praktično preuzima vođstvo nad ustaškim pokretom radeći kao Pavelićev načelnik za vezu, da bi se potom priklonio frakciji Maksa Luburića. Umro je u 1998. godine u Buenos Ajresu.