Kad prošlost dugo traje

Imao sam sreće da u „Politici” (od 1966. godine, otkad sam počeo da radim u ovom listu) upoznam velikane ne samo srpskog, nego i jugoslovenskog novinarstva – počev od Predraga Milojevića, Dragoslava Zire Adamovića, Zuke Džumhura, Miroslava Radojčića, Ristu Bajalskog, Aleksandra Nenadovića, Vlade Bulatovića Viba, Vaska Ivanovića, Miše Gojkovića, Gojka Banovića, Vanje Kraljevića, Žike Živulovića, Živana Mitrovića... Mladi novinar se uplaši kada pred liftom sretne takve novinarske veličine, ili ih čuje kako na sastanku redakcije jednom nedeljno ocenjuju list – svaki od njih ušao je u legendu, na svoj način. Jer, redakcija „Politike” bila je najprestižnija u okupljanju samo najboljih pod svoje okrilje.

Takvi novinari bili su učitelji novinarstva. Među njima, kao učitelj se posebno isticao Živan Mitrović – jednom nedeljno na redakcijskom sastanku govorio je o jeziku i stilskim manjkavostima koje su se protekle nedelje potkrale urednicima, pa tek onda saradnicima. Smatralo se da za svaki propust u uređivanju novine krivicu snosi urednik, jer on mora da zna šta pušta u list. Živan Mitrović je potom objavio mali jezički priručnik i dva izdanja knjige iz novinarske prakse („Kako se postaje i kako radi novinar”).

(/slika2)„Politika” je posebno negovala saradnju sa piscima i uopšte najpoznatijim imenima jugoslovenske kulture. Petnaestak godina uređivao sam Kulturni dodatak „Politike” (posle Vanje Kraljevića) i držao sam se saveta neumornog i izuzetnog čoveka Zire Adamovića – da na saradnju treba okupljati ljude od znanja, jer je Dodatak i pokrenut zbog okupljanja uglednih spoljnih saradnika, onih koji su u svojim zanimanjima, darom i interesovanjima bez premca... Redakcija je pozivala pisce, kao što su Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Miloš Crnjanski, Lazar Trifunović, Vojislav J. Đurić, Vasko Popa... i mnoge druge koji su u svečanim brojevima, a i u subotnjem dodatku objavljivali tekstove koji su privlačili pažnju široke intelektualne javnosti. Bilo je to vreme kada se jedan ćutljivi, mudri Ivo Andrić odazvao pozivu Redakcije i došao da razgovara o prilikama u kojima živimo i stidljivo o svome delu – i to dva sata.

Novinarima „Politike” bila su otvorena vrata kao nijednoj drugoj redakciji – s poštovanjem i uvažavanjem.

Na kulturnoj rubrici sedeo je jedan od najvećih srpskih (i jugoslovenskih) satiričara –Vlada Bulatović Vib, nenadmašna stvaralačka ličnost.

Milana Kašanina imao sam sreću da posetim u tri navrata, interesujući se za njegove savremenike, pre svega Isidoru Sekulić i Jovana Dučića.

Miroslav Belović, jedan od najznačajnijih srpskih pozorišnih reditelja, svraćao bi do kulturne rubrike, na razgovor, bez obaveze – govorio bi o svojim rediteljskim planovima, o susretima sa Krležom, o prepisci sa Fricom ili Žoržom Parom, Violićem...

Steva Raičković, vazda delikatan, objavljivao je svoje zapise u subotnjem dodatku, kao što je to radio i Nikola Koljević, pa Eli Finci, koji mi je, pomalo setno, pričao da je dok je bio stalno zaposlen u listu, kao pozorišni kritičar, samo jednom dobio nagradu i to za prigodan, nepotpisan tekst o Danu mladosti (drugu Titu), koji je napisao po zamolbi Čiče (Milojka Drulovića, glavnog urednika i direktora).

Mića Danojlić je subotom objavljivao nadahnute feljtonske zapise, nenadmašne u našoj književnosti posle Vinavera...

A feljtone je objavljivao i Žika Pavlović, renesansna ličnost srpske kulture – izuzetni pisac, romansijer i pripovedač, filmski režiser, školovani slikar.

Na portirnici „Politike” čekala bi hrpa pošte iz Sarajeva (najčešće od Izeta Sarajlića, Huse Tahmiščića, Slavka Leovca...), Ljubljane (Jože Javoršeka, Cirila Zlobeca, Andreja Inkreta, Krefta, Hinga...), Zagreba (Saše Vereša, Tadijanovića, Matvejevića, Šuteja...), Novog Sada (Mladena Leskovca, Aleksandra Tišme, Boška Petrovića, Draška Ređepa, Mike Antića...), Skoplja (Haralampija Polenakovića, Ace Šopova, Vlade Uroševića...), Prištine (Ređepa Ćosje, Ali Podrimje, Vladete Vukovića, Petra Sarića, Darinke Jevrić...), Podgorice (Čede Vukovića, Jevrema Brkovića, Mila Kralja...), Žike Pavlovića, B. M. Mihiza …

I tako – priči o „Politici”, njenim ljudima i saradnicima, nigde kraja. Što bi rekao Dušan Matić, jedan od dragih saradnika lista – prošlost dugo traje, pa i ova „Politikina”.

---------------------------------------------------------------------------

Ribnikar: „Politika” je neuništiva

Direktor Fonda „Ribnikar Politika” Davorin Darko Ribnikar, direktni potomak osnivača i vlasnika tog lista, kazao je Tanjugu da je važno da „Politika” i dalje traje, postoji i svakog dana dobija sve veći značaj, ugled i tiraž.

On je rekao da je rukovodstvo „Politike” pre dve godine promenilo zaglavlje lista na način koji je protivan ugovoru koji su potpisali porodica Ribnikar i „Politika” i dodao da je Upravni odbor te kompanije nedavno doneo preporuku o vraćanju zaglavlja lista na prvu stranu kao što je to bilo ranije. „Bilo bi dobro da se ta preporuka ispuni”, ocenio je Ribnikar.

On je istakao da je „Politika” neuništiva i dodao da u Srbiji treba poštovati zdrave i dobre tradicije. Tanjug