Nuklearna medicina „otkriva" bolest pre pojave simptoma

Budućnost medicine u dijagnostici i terapiji leži u upotrebi radioizotopa koji će omogućiti lečenje karcinoma prostate i jetre, što će uskoro stići i kod nas. To će biti veliki napredak u kliničkoj praksi, jer su ovi karcinomi vrlo invazivni i jedni od najčešćih karcinoma u svetu, a i u našoj zemlji, istakla je za „Politiku” profesor dr Snežana Pajović, naučni savetnik i članica Međunarodnog saveta Evroazijskog ženskog foruma, nekadašnja direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča”.

Ona je naglasila da nuklearna medicina predstavlja revolucionarni pristup u otkrivanju i lečenju bolesti jer koristi male količine radioaktivnih materijala za dijagnozu, procenu težine i lečenje širokog spektra bolesti, uključujući rak, srčana oboljenja, endokrine i neurološke poremećaje.

– Istovremeno omogućava preciznu lokalizaciju na molekularnom nivo u telu, što pomaže u ranom otkrivanju bolesti i proceni efikasnosti terapije – dodaje dr Pajović.

Naša sagovornica je učestvovala nedavno na Drugom Međunarodnom kongresu žena u industriji i tehnologiji u Astani, u Kazahstanu, gde je u okviru sesije „Međunarodna saradnja žena za ekonomski razvoj”, posvećene ženama u industriji i tehnologiji, imala izlaganje o prioritetnom značaju zdravlja za ekonomski razvoj svake zemlje sa osvrtom na razvoj i implementaciju nuklearne medicine, kao medicine budućnosti.

– Zaista postoje revolucionarni aspekti nuklearne medicine. Tu je pre svega rano otkrivanje bolesti jer omogućava otkrivanje oboljenja u najranijoj fazi, čak i pre nego što se pojave klinički simptomi, jer prati molekularne promene u telu. Pored anatomskog prikaza, nudi i funkcionalnu sliku organa, pokazujući kako telo funkcioniše na molekularnom nivou. Radioizotopi se mogu koristiti za ciljano uništavanje obolelih ćelija, posebno u lečenju malignih bolesti.

Moguće je pratiti kako pacijent reaguje na terapiju, prilagođavajući lečenje po potrebi. U onkologiji je značajna nuklearna medicina zbog ranog otkrivanja raka, procene stadijuma i metastaza, kao i praćenje „odgovora” na hemioterapiju. U kardiologiji je bitno dijagnostikovanje srčanih oboljenja i procena protoka krvi kroz srce, a u endokrinologiji dijagnostikovanje i lečenje bolesti štitne žlezde (na primer, hiperaktivne štitne žlezde) i drugih endokrinih poremećaja. Uz pomoć ove medicine moguće je rano dijagnostikovanje neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, kao i procena moždane aktivnosti. U gastroenteorologiji je važna procena funkcije jetre, bubrega i drugih organa digestivnog trakta – navodi dr Pajović.

Koja je prednost terapija iz nuklearne medicine?

– To je ciljana terapija koja utiče na ćelije raka, a zbog male upotrebe zračenja gotovo ne oštećuje okolno zdravo tkivo. Pronalaženje najoptimalnije doze i definisanje terapijske šeme za svakog pojedinačnog pacijenta je suština individualizacije terapijskih protokola savremene medicine. U okviru nekih protokola postoje četiri ciklusa terapije koji se daju u razmaku od dva meseca. Ideja je da se prvo daju dva ciklusa, a zatim se procenjuje efikasnost terapije. Ako je pacijent dobro reagovao, nastavljaju se još dva ciklusa. Ove terapije su prilično prigodne za pacijenta i ne remete značajno kvalitet njegovog života – kaže naša sagovornica.

Ipak, postavlja se pitanje kako se zaštititi od zračenja tokom terapije.

– Koristimo zračenje jer je nuklearna medicina sistemska radioterapija i zračenje putuje kroz telo. Moramo izolovati pacijenta, ne zato što je zračenje izrazito štetno za pacijenta, već da bismo zaštitili životnu okolinu i ljude u njoj. Pacijent ostaje u bolnici dok nivo zračenja ne dostigne realne vrednosti. U našim institutima i zdravstvenim ustanovama koristi se terapija radiofarmaceuticima za lečenje diferenciranih karcinoma štitne žlezde (terapija radioaktivnim jodom), a počeće se i sa terapijom kod neuroendokrinih tumora. Ovaj tip terapije se takođe koristi za lečenje neuroblastoma, jedne vrste raka mozga, koji se uglavnom javljaju kod dece – pojašnjava dr Pajović.

Ona ističe da „Rosatom”, kao svetski lider u nuklearnim tehnologijama, predvodi ovu, kao i niz drugih nuklearnih oblasti, pružajući inovativne proizvode i usluge koji poboljšavaju kvalitet medicinske nege.

– Zahvaljujući decenijama iskustva, ruski naučnici razvijaju takozvane medicinske radionukleide, radiofarmaceutike, visokotehnološku opremu i infrastrukturne projekte koji menjaju paradigmu lečenja. Ovi napreci donose nadu milionima pacijenata širom sveta i otvaraju ogromne mogućnosti za saradnju sa zemljama poput Srbije, obećavajući poboljšani pristup najsavremenijoj medicinskoj dijagnostici, lečenju, nezi i podsticaj ekonomskom razvoju. Ne treba zaboraviti da su samo zdravi ljudi motivisani da grade ekonomski prosperitetno društvo – rekla je naša sagovornica.

Ženska karijerna laboratorija

Na Međunarodnom kongresu žena u industriji i tehnologiji razgovaralo se o međunarodnim trendovima integracije žena u industrijski sektor, u privredu, razvoju mentorskih projekata za mlade stručnjake i sprovođenju međudržavnih inicijativa kao dela globalne ženske agende. Nuklearno društvo Kazahstana i Ženska zajednica „Rosatoma”, uz podršku Državne korporacije „Rosatom” i Saveta Evroazijskog ženskog foruma, održali su praktičnu mentorsku laboratoriju, Žensku karijernu laboratoriju. U njenom okviru, preko 120 mladih žena, zajedno sa vodećim stručnjacima, istraživalo je stereotipe u izboru profesija u industrijskom sektoru, aktuelne trendove na tržištu rada, buduće izazove i razvijalo individualne planove karijere. Učesnice prve Ženske karijerne laboratorije imale su jedinstvenu priliku da rekonstruišu svoje karijere na „čestice” i kreiraju sopstveni uspešan skup veština i kompetencija za izgradnju prosperitetne karijere. Ženska karijerna laboratorija postala je prvi međunarodni projekat mentorstva žena iz 20 zemalja.