Gasna princeza

„Pobedili smo!”, izjavila je ukrajinska premijerka Julija Timošenko po povratku u Kijev iz Moskve, gde je sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom potpisala primirje u „gasnom ratu” koji je u prvoj polovini januara uzdrmao Ukrajinu, Rusiju i veći deo Evrope.

„Pobedili smo!”, pomislio je i Putin, zadovoljno trljajući ruke nakon što je Ukrajini nametnuo tržišnu cenu gasa, skoro trostruko višu od do tada važeće.

Ipak, za razliku od ruskog premijera, Timošenkova je dobila čak tri bitke: prvu, već pomenutu, za gas bez kojeg njenoj državi praktično nema opstanka, drugu na međunarodnom planu, pošto je uslišila neizrečene molbe Brisela da okonča energetski sukob Kijeva i Moskve, i treću na domaćem terenu, pa zato možda i najvažniju, protiv Viktora Juščenka, predsednika Ukrajine, koji se sporazumu s Moskvom najviše protivio. Ukratko, zvezda „narandžaste princeze”, ikone revolucionarnih dešavanja s kraja 2004. ponovo je zablistala punim sjajem.

Julija Vladimirovna Timošenko rođena je 27. novembra 1960, u Dnjepropetrovsku gde je završila Ekonomski fakultet. Političku karijeru je gradila kao komsomolka, vešto se probijajući kroz strukture tadašnje sovjetske vlasti. Poslovnu, još uspešniju, u periodu raspada Sovjetskog Saveza, kada je privatizacija počela da kuca na vrata tada već nezavisne Ukrajine. Krenula je s lancem video-klubova da bi se, preko kompanija vezanih za energetski sektor, izvoz proizvoda metalske robe i slično..., već u periodu 1990–1998. obrela u krugu najbogatijih Ukrajinaca – Pavla Lazarenka, Viktora Pinčuka, Igora Kolomojskog, Rinata Ahmetova, Leonida Kučme...

Stupajući nepokolebljivo ka vrhu Timošenkova se nije libila da zađe ni u poslove na samoj granici nezakonitog. Jedan od takvih svakako je bio i monopolistički uvoz gasa iz Rusije u Ukrajinu (1995–1997) koji je obavljala kompanija „Ujedinjeni energetski sistemi Ukrajine” koju je ona vodila kao predsednik. Iz tih vremena potiču i njene čvrste veze s ruskim „Gaspromom”. Veština u preprodaji, pa i povremenoj krađi gasa, zbog čega je na kratko boravila u zatvoru, donela joj je titulu – „gasna princeza”.

Ipak, ambicija Julije Timošenko nije da vodi pojedine kompanije, nego – celu državu! U Vrhovnu radu (parlament) Ukrajine prvi put je izabrana 1996. s neverovatnih 92,3 odsto glasova osvojenih u svojoj izbornoj jedinici. Ponovo je birana 1998. i 2002. U periodu između 1999. i 2001. obrela se na mestu zamenika premijera u kabinetu Viktora Juščenka, čoveka koji će se vremenom pretvoriti u njenog najljućeg protivnika.

Posle pobede „narandžaste revolucije” (2005), u kojoj je svojom pojavom, a posebno kosom upletenom u zlatni venac, privukla pažnju svetske javnosti i stekla novi nadimak – „narandžasta princeza” – postaje premijer. Ali sukob s Juščenkom već je počeo da tinja. Ubrzo biva smenjena da bi se na istu funkciju vratila posle vanrednih parlamentarnih izbora 2007.

Okončani gasni rat protiv Rusije mogao bi za Juliju Vladimirovnu da se pretvori u ključnu stepenicu na putu ka predsedničkoj fotelji. Ponašanje Juščenka u januarskom zamešateljstvu nije impresioniralo ni Ukrajince, ni Brisel, ni Moskvu. Stav Timošenkove – jeste.

Trenutno, ona je najpopularniji ukrajinski političar. Juščenko, jedan od najnepopularnijih. A predsednički izbori se bliže.