Zaharova: EU licemerna prema protestima u Iranu

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je danas da bi, suočeni sa američkim pretenzijama na Grenland, zvaničnici Evropske unije trebalo da se sete kako su reagovali na događaje na Krimu 2014. godine.

„Da bih im pomogla, želela bih da preporučim njihove reči iz 2014. Neka pogledaju šta su rekli o situaciji oko Krima. Biće im veoma korisno oko pitanja Grenlanda“, rekla je Zaharova za Sputnjik radio.

Ona je predložila i da se zvaničnici EU zapitaju zašto ih situacija u zemljama članicama Unije manje zanima nego dešavanja u drugim državama.

„Neka sada naprave bilans i jednostavno se zapitaju zašto ih situacija u zemljama koje nisu njihove članice ili nisu deo njihovog zajedničkog ekonomskog ili političkog prostora zanima više nego one same“, zaključila je Zaharova.

Krim je postao ruska regija u martu 2014. godine nakon referenduma održanog posle državnog udara u Ukrajini, na kom je 96,77 odsto birača na Krimu i 95,6 odsto u Sevastopolju glasalo za pridruživanje Ruskoj Federaciji, navodi agencija RIA Novosti. Ukrajina Krim smatra svojom privremeno okupiranom teritorijom, a zapadne zemlje podržavaju Kijev po tom pitanju, dok ruski lideri tvrde da je referendum održan u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN.

Grenland je deo Danskog kraljevstva, ali je predsednik SAD Donald Tramp više puta izjavio da bi ostrvo trebalo da postane deo Sjedinjenih Američkih Država, navodeći njegov strateški značaj za nacionalnu bezbednost. On je odbio da se obaveže da neće koristiti vojnu silu radi uspostavljanja kontrole nad Grenlandom ili da jasno odgovori da li mu je važnije ostrvo ili očuvanje NATO-a.

Danske i grenlandske vlasti upozorile su Sjedinjene Države da ne zauzimaju ostrvo, ističući da očekuju poštovanje njihovog teritorijalnog integriteta, dok su zemlje EU razgovarale o mogućem odgovoru ukoliko se američke pretnje pokažu kao verodostojne. Grenland je bio danska kolonija do 1953. godine, a 2009. je dobio široku autonomiju, uključujući pravo da samostalno uređuje unutrašnju politiku.

Istovremeno, Zaharova je optužila Evropsku uniju za licemerje, navodeći da lideri EU pokušavaju da izvrše pritisak na Iran usred protesta u toj zemlji, dok su tokom protesta „Žutih prsluka“ u Francuskoj 2019. godine osuđivali postupke demonstranata.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova EU Anvar el Anun izjavio je da zemlje tog bloka razgovaraju o proglašenju iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) terorističkom organizacijom i da pripremaju nove sankcije protiv Irana.

„Čak i ako ono što se dešava u Iranu posmatramo kao protest, zanemarujemo saznanja koja imamo, kao da je to samo protest. Sada, da bi čak i ovaj protest, ako ga tretiramo kao što to čini Evropska unija, pretvorili u anarhiju, oni razvijaju ekonomske mere. Imali su upravo suprotan stav 2019. godine“, rekla je Zaharova za Sputnjik radio.

Ona je podsetila da je evropski komesar za finansijsko planiranje i budžet Ginter Etinger, na vrhuncu protesta „Žutih prsluka“, izjavio da demonstranti nanose štetu celokupnoj evropskoj ekonomiji.

Protesti u Iranu počeli su krajem decembra 2025. godine zbog devalvacije lokalne valute, iranskog rijala, a 8. januara, nakon poziva Reze Pahlavija, sina iranskog šaha svrgnutog 1979. godine, protestni marševi su se intenzivirali širom Irana i u više gradova prerasli u sukobe sa policijom, uz skandiranje protiv iranskog političkog sistema.