Ame­rič­ko pra­vo­su­đe na političkom ispitu

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Hju­ston – Ni ne­de­lju da­na na­kon što je agent Slu­žbe za imi­gra­ci­ju i ca­ri­nu (ICE) u Mi­ne­a­po­li­su ubio 37-go­di­šnju ženu Re­ne Gud,  tvr­de­ći da je na to bio pri­nu­đen u sa­mo­od­bra­ni, stra­sti u ovom gra­du, ali i ce­loj Mi­ne­so­ti, ne smi­ru­ju se. Ame­rič­ka se­kre­tar­ka za unu­tra­šnju bez­bed­nost Kri­sti No­em na­ja­vi­la je da sa­ve­zna ad­mi­ni­stra­ci­ja pla­ni­ra da u Mi­ne­a­po­lis po­ša­lje sto­ti­ne do­dat­nih fe­de­ral­nih age­na­ta, ka­ko bi se pri­dru­ži­li agen­ti­ma već ras­po­re­đe­nim u Mi­ne­so­ti po­čet­kom me­se­ca, ko­jih ima oko dve hi­lja­de. Pre­ma nje­nim re­či­ma, po­ja­ča­nja bi tre­ba­lo da omo­gu­će bez­bed­ni­ji rad age­na­ta ICE i Gra­nič­ne pa­tro­le. Po­ru­či­la je da će se ak­ci­je age­na­ta na­sta­vi­ti upr­kos pro­te­sti­ma i pro­ti­vlje­nju lo­kal­nih de­mo­krat­skih li­de­ra.

Da pod­se­ti­mo, Kri­sti No­em je u ro­ku od ne­ko­li­ko sa­ti po­sle in­ci­den­ta oka­rak­te­ri­sa­la po­stup­ke Re­ne Gud kao „čin do­ma­ćeg te­ro­ri­zma”, tvr­de­ći da je ona po­ku­ša­la da uda­ri po­li­caj­ca svo­jim auto­mo­bi­lom. Pot­pred­sed­nik Džej-Di Vens po­de­lio je vi­deo-sni­mak re­kav­ši da pru­ža ube­dljiv do­kaz da je ži­vot po­li­caj­ca bio ugro­žen, iako se mno­gi ame­rič­ki prav­ni­ci ne bi slo­ži­li s ovom nje­go­vom tvrd­njom. Okol­no­sti pod ko­ji­ma je do­šlo do puc­nja­ve pred­met su fe­de­ral­ne is­tra­ge, dok je slu­čaj do­dat­no pro­du­bio spor iz­me­đu sa­ve­znih i lo­kal­nih vla­sti oko nad­le­žno­sti, upo­tre­be si­le i spro­vo­đe­nja imi­gra­ci­o­nih za­ko­na.

U da­ni­ma na­kon smr­to­no­sne puc­nja­ve odr­ža­ni su pro­test­ni sku­po­vi. De­mon­stra­ci­je su or­ga­ni­zo­va­ne u vi­še gra­do­va, uklju­ču­ju­ći Mi­ne­a­po­lis, Los An­đe­les, San An­to­nio, Da­las, Hju­ston i Sent Pi­ters­burg. Pre­ma me­dij­skim iz­ve­šta­ji­ma, naj­ma­nje hi­lja­du do­ga­đa­ja ši­rom SAD bi­lo je pla­ni­ra­no za pro­šli vi­kend pod slo­ga­nom „ICE na­po­lje za­u­vek”. U Mi­ne­a­po­li­su su, pre­ma pro­ce­na­ma or­ga­ni­za­to­ra, hi­lja­de lju­di mar­ši­ra­le uli­ca­ma i skan­di­ra­le pa­ro­le pro­tiv po­li­ti­ke nad­gle­da­nja i de­por­ta­ci­ja. De­mon­stra­ci­je su bi­le uglav­nom mir­ne, ali je do­šlo i do po­vre­me­nih ten­zi­ja iz­me­đu pro­te­sta­na­ta i po­li­ci­je. Pri­ja­vlje­no je ne­ko­li­ko in­ci­de­na­ta i pri­vo­đe­nja to­kom ve­ćih sku­po­va.

Hi­lja­de lju­di is­pu­ni­le su cen­tar Los An­đe­le­sa pro­šle su­bo­te na pro­te­stu pro­tiv ICE i pro­te­stu „bez ra­to­va”, a or­ga­ni­za­to­ri su re­kli da su de­mon­stra­ci­je uglav­nom bi­le mir­ne pre ne­go što su se za­vr­ši­le na­pe­tim su­ko­bi­ma iz­me­đu de­mon­stra­na­ta i po­li­ci­je. Pro­te­sti su odr­ža­ni i u Hju­sto­nu i oko­li­ni, gde su gru­pe de­mon­stra­na­ta po­zi­va­le na prav­du za Re­ne Gud i is­ka­zi­va­le ne­za­do­volj­stvo po­li­ti­kom ICE, uklju­ču­ju­ći sku­po­ve is­pred zgra­de grad­ske upra­ve.

Dok su se pro­te­sti ši­ri­li ze­mljom, re­ak­ci­ja na do­ga­đa­je u Mi­ne­a­po­li­su ubr­zo se pre­ne­la i na prav­ni ni­vo. Mi­ne­so­ta je pod­ne­la tu­žbu pro­tiv Mi­ni­star­stva za unu­tra­šnju bez­bed­nost Sje­di­nje­nih Dr­ža­va. U tu­žbi se na­vo­di da je na­glo po­ve­ća­nje bro­ja sa­ve­znih imi­gra­ci­o­nih age­na­ta u dr­ža­vi „bez pre­se­da­na” i da pred­sta­vlja, ka­ko se tvr­di, „alar­mant­nu eska­la­ci­ju me­ra od­ma­zde” sa­ve­zne ad­mi­ni­stra­ci­je pre­ma Mi­ne­so­ti. Po­stup­ku su se pri­dru­ži­li i gra­do­vi Mi­ne­a­po­lis i Sent Pol, ko­ji od su­da tra­že da blo­ki­ra da­lje spro­vo­đe­nje fe­de­ral­nih imi­gra­ci­o­nih ope­ra­ci­ja u dr­ža­vi.

Gra­do­na­čel­nik Mi­ne­a­po­li­sa Džej­kob Frej iz­ja­vio je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re da grad ne­će od­u­sta­ti od su­prot­sta­vlja­nja, ka­ko je na­veo, ne­u­stav­nim po­stup­ci­ma fe­de­ral­nih age­na­ta. „Dok god sa­ve­zni agen­ti de­lu­ju pro­tiv na­ših su­se­da na na­čin ko­ji sma­tra­mo ne­u­stav­nim, na­sta­vi­će­mo da se bo­ri­mo svim ras­po­lo­ži­vim sred­stvi­ma”, re­kao je Frej.

Dr­žav­ni tu­ži­lac Mi­ne­so­te Kit Eli­son oce­nio je da imi­gra­ci­o­ne ope­ra­ci­je u dr­ža­vi mo­ra­ju bi­ti ob­u­sta­vlje­ne i za­tra­žio od su­da da za­u­sta­vi, ka­ko je re­kao, „na­glo ras­po­re­đi­va­nje hi­lja­da age­na­ta Mi­ni­star­stva za unu­tra­šnju bez­bed­nost u Mi­ne­so­ti”.

Po­moć­ni­ca se­kre­ta­ra Mi­ni­star­stva unu­tra­šnje bez­bed­no­sti Tri­ša Me­kla­flin op­tu­ži­la je Eli­so­na da da­je pred­nost po­li­ti­ci nad jav­nom bez­bed­no­šću. Pre­ma nje­nim re­či­ma, po­ja­ča­no pri­su­stvo Mi­ni­star­stva unu­tra­šnje bez­bed­no­sti u Mi­ne­so­ti usle­di­lo je zbog od­bi­ja­nja lo­kal­nih vla­sti da sa­ra­đu­ju sa sa­ve­znim in­sti­tu­ci­ja­ma. „Po­sao pred­sed­ni­ka je da šti­ti ame­rič­ki na­rod i spro­vo­di za­kon, bez ob­zi­ra na sta­vo­ve lo­kal­nih ili dr­žav­nih zva­nič­ni­ka”, na­ve­la je Me­kla­fli­no­va.

Mi­ne­a­po­lis ina­če ima sta­tus ta­ko­zva­nog gra­da uto­či­šta, što zna­či da lo­kal­ne vla­sti ne sa­ra­đu­ju ak­tiv­no s fe­de­ral­nim imi­gra­ci­o­nim slu­žba­ma.

Pro­fe­sor Džon Gros, di­rek­tor Pro­jek­ta jav­ne od­bra­ne sa­ve­zne dr­ža­ve Vi­skon­sin, ka­že za „Po­li­ti­ku” da je pr­vo pi­ta­nje ko­je se u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma obič­no po­sta­vlja: Ka­da pri­pad­nik or­ga­na za spro­vo­đe­nje za­ko­na sme da upo­tre­bi smr­to­no­snu si­lu?

„Mi za­pra­vo ne­ma­mo ne­ku stro­gu, pre­ci­znu de­fi­ni­ci­ju to­ga. Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci mo­gu da upo­tre­be smr­to­no­snu si­lu ka­da ima­ju ra­zum­no uve­re­nje da su oni sa­mi, ili ne­ko dru­gi, u ne­po­sred­noj opa­sno­sti da pro­tiv njih bu­de upo­tre­blje­na smr­to­no­sna si­la ili si­la ko­ja mo­že da iza­zo­ve te­ške te­le­sne po­vre­de”, na­vo­di Gros.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, upra­vo ta slo­že­nost re­al­nih si­tu­a­ci­ja pred­sta­vlja je­dan od ključ­nih pro­ble­ma u po­ku­ša­ji­ma da se pre­ci­zno nor­mi­ra upo­tre­ba si­le. Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci, ka­ko ka­že, su­o­ča­va­ju se s ve­li­kim bro­jem okol­no­sti, pret­nji i ni­voa ri­zi­ka, zbog če­ga se pro­ce­na za­ko­ni­to­sti nji­ho­vog po­stu­pa­nja na kra­ju svo­di na jed­no te­melj­no pi­ta­nje: Da li je upo­tre­ba si­le bi­la ra­zum­na? Gros pod­se­ća da je Vr­hov­ni sud Sje­di­nje­nih Dr­ža­va za­u­zeo ja­san stav kad je reč o upo­tre­bi si­le pre­ma oso­ba­ma ko­je po­ku­ša­va­ju da po­beg­nu.

„Vr­hov­ni sud je ja­sno re­kao da ni­je do­zvo­lje­no ko­ri­sti­ti smr­to­no­snu si­lu pro­tiv oso­be ko­ja be­ži, osim ako je ta oso­ba po­či­ni­la iz­u­zet­no te­ško kri­vič­no de­lo i ako po­li­cij­ski slu­žbe­nik ima osno­van raz­log da ve­ru­je da će, uko­li­ko ne bu­de uhap­še­na, na­sta­vi­ti da či­ni do­dat­na ozbilj­na na­sil­na kri­vič­na de­la”, ob­ja­šnja­va Gros.

Pri­me­na tog stan­dar­da na kon­kre­tan slu­čaj, pre­ma nje­go­voj oce­ni, ne ide u pri­log oprav­da­no­sti upo­tre­be va­tre­nog oruž­ja. Ka­ko na­vo­di, že­na ko­ja je stra­da­la ni­je po­či­ni­la na­sil­no kri­vič­no de­lo, ni­ti po­sto­ji osnov da se za­klju­či da je pred­sta­vlja­la traj­nu opa­snost po za­jed­ni­cu.

„Mo­gu­će je da je na­mer­no ome­ta­la slu­žbe­ni­ke u vr­še­nju du­žno­sti, i to mo­že pred­sta­vlja­ti kri­vič­no de­lo, ali to ni­je na­sil­no kri­vič­no de­lo. U ta­kvim okol­no­sti­ma, ako oso­ba po­ku­ša­va da na­pu­sti me­sto do­ga­đa­ja, po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci ne sme­ju da ko­ri­ste smr­to­no­snu si­lu”, is­ti­če on.

Sle­de­će pi­ta­nje ko­je se, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, na­me­će je­ste da li je po­li­cij­ski slu­žbe­nik mo­gao da po­ve­ru­je da će bi­ti ugro­žen vo­zi­lom. Me­đu­tim, Gros sma­tra da do­stup­ni vi­deo-snim­ci ne po­dr­ža­va­ju ta­kvo tu­ma­če­nje.

„Snim­ci pri­lič­no ja­sno po­ka­zu­ju da ona ni­je po­ku­ša­va­la da uda­ri po­li­cij­skog slu­žbe­ni­ka vo­zi­lom. Ona se okre­ta­la od nje­ga i po­ku­ša­va­la da se uda­lji”, na­vo­di Gros.

Do­da­je da bi tvrd­nja o ne­po­sred­noj opa­sno­sti bi­la te­ško odr­ži­va i kad se sa­gle­da po­na­ša­nje sa­mog slu­žbe­ni­ka. Ka­ko ka­že, po­li­ca­jac ko­ji je pu­cao obi­la­zio je vo­zi­lo dr­že­ći mo­bil­ni te­le­fon i sni­ma­ju­ći do­ga­đaj, sta­jao je iza auto­mo­bi­la ka­ko bi za­be­le­žio re­gi­star­sku ta­bli­cu, što, po nje­go­voj oce­ni, ni­je u skla­du s po­na­ša­njem oso­be ko­ja ve­ru­je da je u ne­po­sred­noj ži­vot­noj opa­sno­sti.

„Da je za­i­sta sma­trao da vo­zi­lo pred­sta­vlja pret­nju, ne bi sta­jao iza nje­ga, jer je ona mo­gla da uba­ci u ri­kverc i uda­ri ga. Ne bi obi­la­zio auto­mo­bil, ni­ti bi se na­la­zio is­pred nje­ga”, ka­že Gros.

U tom kon­tek­stu, on pod­se­ća i na du­go­go­di­šnje po­li­cij­ske smer­ni­ce u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma, ko­je se pri­me­nju­ju u ve­li­kim po­li­cij­skim upra­va­ma i sa­dr­ža­ne su i u pre­po­ru­ka­ma Mi­ni­star­stva prav­de SAD. One, ka­ko na­vo­di, ja­sno pro­pi­su­ju ka­ko po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci tre­ba da po­stu­pa­ju u si­tu­a­ci­ja­ma u ko­ji­ma se vo­zi­lo kre­će ka nji­ma.

„Ako se vo­zi­lo kre­će ka po­li­cij­skom slu­žbe­ni­ku, pr­va re­ak­ci­ja tre­ba da bu­de da se on sklo­ni s pu­ta, a ne da pu­ca na vo­zi­lo. To je pra­vi­lo ko­je po­sto­ji de­ce­ni­ja­ma i ko­je je za­sno­va­no na za­šti­ti sa­mih po­li­ca­ja­ca”, ob­ja­šnja­va Gros.

Na­gla­ša­va da pu­ca­nje na vo­zi­lo ne re­ša­va pro­blem, već ga če­sto do­dat­no kom­pli­ku­je.

„Čak i ako po­go­di­te vo­za­ča, vo­zi­lo se ne­će tre­nut­no za­u­sta­vi­ti. Do­bi­će­te one­spo­so­blje­nog vo­za­ča za vo­la­nom auto­mo­bi­la ko­ji se i da­lje kre­će, što mo­že do­ve­sti do su­da­ra sa dru­gim vo­zi­li­ma, pe­ša­ci­ma ili po­li­caj­ci­ma”, ka­že on.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, upra­vo ta­kav sce­na­rio do­go­dio se i u ovom slu­ča­ju, ka­da se vo­zi­lo na­kon puc­nja ni­je za­u­sta­vi­lo, već je na­sta­vi­lo da se kre­će i uda­ri­lo u par­ki­ra­ni auto­mo­bil, što do­dat­no ilu­stru­je raz­lo­ge zbog ko­jih po­li­cij­ske smer­ni­ce za­bra­nju­ju pu­ca­nje na vo­zi­la. Zbog sve­ga na­ve­de­nog, Gros za­klju­ču­je da, u skla­du s va­že­ćim prav­nim stan­dar­di­ma, po­li­cij­skim pra­vi­li­ma i nji­ho­vim ci­lje­vi­ma, kao i na osno­vu do­stup­nih vi­deo-sni­ma­ka, upo­tre­ba va­tre­nog oruž­ja u ovom slu­ča­ju ni­je bi­la oprav­da­na.

U ši­rem me­dij­skom i po­li­tič­kom kon­tek­stu ogla­sio se i ame­rič­ki kon­zer­va­tiv­ni ko­men­ta­tor Ta­ker Kar­lson, ko­ji je oštro kri­ti­ko­vao re­ak­ci­je kon­zer­va­ti­va­ca na smrt Re­ne Gud, pi­ta­ju­ći za­što re­pu­bli­kan­ci ovu „tra­ge­di­ju” ne sa­gle­da­va­ju kroz „ljud­sku pri­zmu”. Nje­go­va iz­ja­va iz­dvo­ji­la se od dru­gih kon­zer­va­tiv­nih re­ak­ci­ja na­kon puc­nja­ve. Po­vla­če­ći pa­ra­le­lu s re­ak­ci­ja­ma le­vi­ce na ubi­stvo Čar­li­ja Kir­ka, Kar­lson je oce­nio da su Ame­ri­kan­ci po­sta­li neo­se­tlji­vi na na­si­lje na sop­stve­nom tlu jer po­li­tič­ki li­de­ri, ka­ko je na­veo, „nor­ma­li­zu­ju kr­vo­pro­li­će”.