Zakonom protiv trgovačke samovolje i uslovljavanja

U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o nepoštenim trgovačkim praksama, čiji je cilj zaštita poljoprivrednih proizvođača i malih dobavljača od finansijskih pritisaka koje im nameću veliki trgovinski lanci. Cilj zakona je da se spreče prakse koje su godinama bile prisutne u trgovini – od jednostranih promena ugovora, prekomernih rabata i naknada do odloženih plaćanja i prebacivanja poslovnog rizika na slabiju stranu. Najveći problem su na našem tržištu pravili ofrabati ili naknade koje su trgovci zaračunavali dobavljačima na ime različitih usluga. Ti rabati su bili predmet nezvaničnih dogovora trgovaca i dobavljača, ali i veliki prihod za trgovce. Praktično, iz tih prihoda su finansirane i akcije i sniženja, a trgovci su naplaćivali različite naknade. U nekim ekstremnim slučajevima dobavljači su, prema njihovim tvrdnjama, učestvovali čak i u finansiranju novih objekata.

Nacrt zakona predviđa zabranu određenih naknada koje trgovci trenutno zahtevaju od dobavljača, dok će pojedine naknade biti dozvoljene samo pod strogo definisanim uslovima, uz jasne ugovorne odredbe i saglasnost obe strane. Cilj je da se spreče zloupotrebe pregovaračke moći, poveća transparentnost poslovanja i obezbedi veća predvidivost u lancu snabdevanja.

Šta se smatra nepoštenom praksom i šta će to doneti novi zakon koji u ovom delu Evrope nemaju samo Srbija i Bosna i Hercegovina – znaće se uskoro. Predstavljanje zakona je najavljeno krajem januara, ali prema prvim izjavama zvaničnika biće zabranjena naplata naknada koje nisu jasno ugovorene. Takođe se zabranjuju uslovljavanje saradnje plaćanjem „ulaznica” i marketinških troškova, jednostrano menjanje cena i uslova nakon zaključenja ugovora, prekomerno odlaganje plaćanja, posebno za kvarljive proizvode, vraćanje neprodate robe bez jasnog osnova. Zakon će u velikoj meri biti usklađen sa evropskom direktivom o nepoštenim trgovačkim praksama, što je važan korak u procesu približavanja EU, ali i signal da se tržište konačno dovodi u red.

Kako je ranije ocenila ministarka trgovine Jagoda Lazarević, primena ovog zakona mogla bi da ima i direktan efekat na dalje smanjenje cena u maloprodaji.

Prema njenim rečima, oslobađanjem dobavljača od dela različitih nameta i dodatnih troškova, proizvođači dobijaju prostor da snize cene svojih proizvoda, što bi se moglo odraziti i na krajnje potrošače. Time se zakon pozicionira ne samo kao mera zaštite proizvođača već i kao instrument stabilizacije tržišta i ublažavanja cenovnih pritisaka.

Istovremeno, uredba kojom su trgovačke marže ograničene na maksimalnih 20 odsto, a koja je imala značajan uticaj na pojeftinjenje pre svega hrane i bezalkoholnih pića, privremenog je karaktera i važi do marta. U Ministarstvu trgovine najavljuju da je trajno i sistemsko rešenje upravo zakon o nepoštenim trgovačkim praksama.

Najčešće nepoštene trgovačke prakse

Mnogo je spornih praksi koje bi ovim zakonom trebalo da se zabrane, a neke su se ustalile i godinama su bile kamen oko vrata dobavljačima. Tu je pre svega naplata različitih „taksi” koje nisu bile jasno definisane ugovorom – za ulazak proizvoda na police, ostanak u asortimanu, otvaranje novih objekata ili „razvoj saradnje”. Zatim produžavanje rokova plaćanja, posebno za lako kvarljive proizvode, što direktno ugrožava likvidnost malih proizvođača. Jednostrane izmene ugovora kada trgovac jednostrano menja cene, količine, uslove isporuke ili rokove plaćanja, bez saglasnosti dobavljača. Poznata je i naplata marketinga bez jasne protivusluge kada su trgovci od dobavljača zahtevali da on plaća reklamiranje, pozicioniranje na rafovima ili promocije, iako nema jasnih dokaza o koristi ili obimu usluge. Nisu nepoznati ni pritisci i pretnje raskidom saradnje ukoliko trgovac ne prihvata nepovoljne uslove ili snižavanje cena ispod isplativosti.