Ponor Partizana u „Pioniru"

Nova utakmica, novo razočarenje na licima košarkaša Partizana. Bilo je teško maštati o ikakvom uspehu protiv Olimpijakosa, ali se nije očekivao ovako loš nastup, a istovremeno i ubedljiv poraz. Grčki šampion je slavio na meču 22. kola Evrolige sa 104:66 (20:17, 32:14, 27:13, 25:23) i umalo naneo „crno-belima” najteži poraz u klupskoj istoriji.

U jednom momentu je klub iz Humske bio 45 poena zaostatka u odnosu na protivnika, a za sve je bila odgovorna zaista katastrofalna druga i treća četvrtina na kojoj je viđeno svega 26 poena domaćina. Moralo je to mnogo bolje, ali i nije toliko iznenađenje što je ovo konačan rezultat kada se uporede šutevi za tri poena.

Partizan je u toj kategoriji bio mizeran. Pogodio je za mrvicu preko svakog petog pokušaja, što znači svega šest pogodaka iz čak 29 pokušaja. „Crveno-beli” su ih imali sedam više, ali zato im je čak 16 puta lopta prolazila kroz obruč pri pokušajima iza linije 6,75 metara. Nemoguće je razmišljati o pozitivnom učinku pod takvim okolnostima, ali je „parni valjak” sam kriv za situaciju u koju je sebe stavio.

Jesu Grci pogađali neke fenomenalne šuteve, ali je bilo dosta njih pri kom nisu imali čuvara na sebi. I u situacijama kada je pokušaj bio neuspešan, neretko su centri grčkog šampiona bili na pravom mestu pod košem Partizana – taman da uhvate ofanzivni skok i daju novu priliku svojim razigranim bekovima i krilima. Posebno su raspoloženi bili Alek Piters i Tomas Vokap koji su ubacili po četiri trojke, ali je odmah ispod njih bio Saša Vezenkov koji je ujedno bio i najefikasniji igrač na ovoj utakmici sa 25 poena, sedam skokova i jednom asistencijom (ali zato i svega tri promašaja za pola sata provedenih na parketu).

Mora se priznati da niko nije očekivao ovaj konačan ishod tokom prve četvrtine koja se zaista igrala u egalu. Početnih 10 minuta videlo je najbolju košarku koju je Partizan igrao, ili je to možda bilo samo zatišje pred buru (gledajući iz konačne perspektive)? Tu su „crno-beli” bili u konstantnom rezultatskom priključku u odnosu na rivala, ali se i tada moglo primetiti da izabranici Đoana Penjaroje imaju pukotine u svom štitu.

Ekipa se, ofanzivno, previše oslanjala na individualan doprinos pojedinaca, prvenstveno Bruna Fernanda (koji je nosio ekipu na grbači u prvim minutima) i Dvejna Vašingtona. Ni tada se nije mogao pogoditi nijedan šut, ali to u tom trenutku nije došlo ni do kakvog izražaja.

Ali, druga i treća četvrtina bile su kobne. Olimpijakos je nizao trojke, „divljao” pod košem srpskog tima i u suštini učinio šta god mu je palo na pamet. Partizan nije mogao da parira ni na koji način, te su u nekoliko navrata samo pratili pogledom kako ih Grci brukaju pred svojim navijačima.

Drugi kvartal video je šest trojki „crveno-belih”, a ujedno i veliku statističku dominaciju u maltene svakom paramteru. Partizan je na poluvreme otišao sa 21 poenom zaostatka, što se ubrzo mnogo produbilo. Bio je potreban neki nalet u trećoj četvrtini, ali taj period biva koban po klub iz Humske ove sezone, a ovaj meč nije doneo nikakvu promenu po tom pitanju.

Neće klub iz Humske po dobrom pamtiti halu „Aleksandar Nikolić” u kojoj su morali da igraju ovu utakmicu, te se nadaju da će ekskurzija u Minhenu doneti pobedu i beg iz negativnog niza koji ima potencijal da im okonča kontinentalnu sezonu mnogo pre planiranog.

Dvorana: Aleksandar Nikolić, Gledalaca: 4.503, Sudije: Mogulkoč (Turska), Šukis, Racis (Litvanija).

Partizan: Murinen -, Vašington 28 (3-6 trojke), Osetkovski 2 (0-2), Bošnjaković -, Marinković 7 (1-4), Pokuševski - (0-4), Pejn 5 (0-7), Bonga 7 (1-3), Lakić 2 (0-0), Džekiri 4 (0-0), Feranndo 11 (1-1), Kalates - (0-2).

Olimpijakos: Vokap 12 (4-4), Nilikina 6 (2-5), Vord 5 (1-2), Larencakis 2 (0-3), Vezenkov 25 (3-4), Papanikolau 3 (1-6), Dorsi 12 (0-4), Piters 12 (4-4), Milutinov 12 (0-0), Hol 12 (0-0), Mekisik -, Furnije 3 (1-4).